Sing (2016)

Kod nas nazvan: Pevajmo
Žanr: Animirani | Komedija | Porodični | Muzički
Režija: Christophe Lourdelet, Garth Jennings
Glumci: Matthew McConaughey, Reese Witherspoon, Seth MacFarlane...

Priča:
Vlasnik pozorišta pokušava da sačuva posao tako što će pokrenuti nadmetanje u pevanju. To takmičenje menja njegov život ali i život učesnika.

Moj osvrt:
Ne volim "talenat" emisije i bilo kakva nadmetanja u pevanju. U principu krene loženje na ovog i onoga a zapravo svi ti sjajni momci i devojke izvode pesme koje nisu njihove i svi oni uglavnom budu zaboravljeni nedugo posle nastupa. Skidam kapu pevačkom talentu ali tu ipak moraš da imaš još nešto. Naravno uz sve njih dolaze i neizbežni likovi gladni novca koji će pokušati da unovče sve to. Kako to rade? Pa recimo tako što ćete glasati za svoje favorite i ložiti se do beskonačnosti na njih. Sing pokazuje drugu sliku. Ovde imamo pesmu zbog pesme i ljude koji su došli da izvedu nešto za sebe i za druge. U centru svega je pesma, a ne žiri i menadžerska bagra. 

Potom imamo to neverovatno loženje na nečiju izvedbu. Kolega mi je pre izvesnog vremena poslao video momka koji je izvodio Whole Lotta Love i rekao mi da je to sigurno bolje od originala iako nema pojma ko to izvodi. Kako da se naložiš na nešto što već neko izvodi do perfekcije. Ok ako je taj vokal uneo nešto novo ali u datom slučaju momak ne može da čisti cipele svetom Plantu a na to nema podršku Pejdža i kompanije. Sing opet pametno postupa u ovom slučaju. Dao nam je likove, dao nam njihove priče i dao nam šansu da oni ispričaju nešto svojom izvedbom i pesmom. Ne slušaš ih da čuješ njihovu interpretarciju nekog drugog, slušaš ih da bi uživao u tome što oni rade i čuo njihovu priču. 

Problem je i što kod tih talenat emisija imamo pomeren fokus sa onog što je zaista bitno. Kada je Suzan Bojl oduvala sve, većina se radovala zbog klinke koja je gledala ovu gospođu sa podsmehom umesto da zaista vide veličinu glasa koji čuju. Ljudi su se palili na trik, na niske emocije umesto na ono što je zapravo tema. Sing nam je dao šansu da uživamo u muzici, u pesmi bez da tražimo pobednika. Dao je šansu likovima da pokažu šta umeju bez da je neki smešni polupevač došao tu da proceni sposobnost pevanja ovih uslovno rečeno takmičara. 

Date su nam priče za svakog od likova. Sve su to obične ljudske priče a opet, fino su ispričane tako da svako od nas može naći favorita i vezati se za njega. Bukvalno za sve generacije imamo po nekog. Samim tim, likovi nam postaju jako simpatični i njihova izvedba nas zanima još više. Zašto je to bitno? Zato što je muzika način da se iskažeš, da kažeš ono što misliš, da pokažeš šta osećaš. Samim tim što si likovima dao karakter, daješ im šansu da kažu nešto svojom pesmom. Na taj način likovi još bolje dopiru do nas. 

Na neki način možemo reći da likovi predaju sebe muzici. Iskazuju emocije, pokazuju stav, pa zašto i ne reći da se izdižu iz trenutnog stanja i nalaze sklonište. No, šta muzika daje njima. U stvarnom životu to su ugovori, popularnost, žuta štampa, ko je sa kim bio, ko je šta operisao, ko ima koliku alatku, ko je kome pokazao alatku. Da, sve jako bitne stvari u današnjoj muzici. Sing nudi jako lepu alternativu. Šta ovde muzika nudi onima koji nam je donose? Pre svega sjajno raspoloženje. Potom imamo i situaciju da nekom raste samopouzdanje. Neko opet pronalazi izlaz pa i smisao u životu. Neki pokazuju da imaju vrednost koju drugi ljudi nisu uvideli. Za sve važi da su pronašli prijatelje i ostvarili sjajne kontakte. Likovi ovde pružaju podršku jedni drugima. E to su sjajne stvari koje muzika donosi. I sve se to složi u odličnoj završnici gde čujemo izvedbe svakog od likova. 

Postavlja se i veliko pitanje, za koga likovi izvode muziku? Odgovor u stvarnosti je lak - za zaradu, za popularnost, za materijalno... Ali to nije smisao muzike. Ako iole prepoznaješ kvalitet, u takvoj muzici ne možeš da vidiš ništa. Sve je jako blještavo, sve je šareno a zapravo je suštinski prazno i nema duha. Pogledajte najbolje tekstove koje ste čuli u muzici, poslušajte najbolje melodije. Da li je sve to pisano iz emocija ili pak šablonski, za zaradu. Pogledajte šire, gledajte umetnost uopšte. Najbolje stvari su proizvod emocija, bile one lepe ili ne. Svaka jaka emocija može da izrodi veliku umetnost. Muzika se stvara za nekog, za nešto ili za sebe. Bitno je samo ko ili šta je to što je pokrenulo emociju. 

Rekoh da likovi iskazuju osećanja kroz svoju izvedbu. Rekoh i da pričaju svoju priču na taj način. Rekoh i da ih je muzika dovela do prijateljstva. Rekoh i da pokazuju emocije prema nekom ili nečemu. Rekoh da su njihove pesme donele veliku zabavu. Rekoh i da je muzika nastala iz emocije. Ovo zadnje možda i nije baš najtačnije. Prava muzika, najbolja muzika, prava pesma nisu samo nastali iz emocije - oni i jesu emocija.

Zanimljivosti:
U filmu se čuje 85 pesama iz perioda od 1945 do 2016. Kada je Ešina gitara isključena ona počinje da lupa nogom. Bodljikavo prase upravo lupa nogom kada je uplašeno.

Naj scene:

Završni nastupi

Moja ocena: 7/10