Mononoke-hime (1997)

Alternativni naziv: Princess Mononoke
Kod nas nazvan: Princeza Mononoke
Žanr: Animirani | Avantura | Fantastika
Režija: Hayao Miyazaki
Glumci: Yôji Matsuda, Yuriko Ishida, Yûko Tanaka ...

Priča:
U potrazi za lekom protiv kletve Tatarigamija, Ašitaka dolazi u središte rata između šumskih bogova i Tatare, rudarske kolonije. Na ovom pohodu on takođe upoznaje i San, princezu Mononoke.

Moj osvrt:
Evo nam još jedne magije iz kuhinje majstora Mijazakija. Ovo je, poput Spirited Away, još jedna bajka za odrasle s tim što ovu teško da možete pokazati klincima. Kada bih poredio ta dva filma, ipak bi Spirited Away bio u prednosti. Oba filma su jako, jako široka kada su u pitanju teme, poruke, maštarije, ideje ali Spirited je tu nešto širi. Ovaj film ima konkretniju temu i posvećen je prirodi pre svega. 

Priroda je Bog. To je jednostavna a opet moćna poruka koju nam ovaj film šalje. Kao i u stvarnosti, od prirode svi zavisimo a svi je uništavamo. Ali i ona ima moć da uzvrati, srećom po nas ne svesno. Mijazakijeva priroda upravo ima tu svest i onda nemamo nešto čemu možemo da se divimo estetski i nešto čemu smo možda i zahvalni, već prirodu posmatramo kao ličnost, kao nešto uzvišeno. Najbolje od svega je što bi tako i sada mogli da je posmatramo. Svakako bi se bolje odnosili prema njoj. Naravno, to ne menja našu narav jer mnogi ljudi imaju problem sa nečim što ima volju drugačiju od njihove. 

U centru filma je momak Ašitaka i on nam je dat kao neko ko je jako blizak sa prirodom. Osluškuje je, non stop je u prirodi, od prirode traži odgovore. Zaplet počinje upravo njegovom borbom protiv te iste prirode. Obratite pažnju da ta borba ne znači nedostatak poštovanja. Ta njegova borba je jedina u potpunosti pravična koju ćete videti u filmu. Sa druge strane zaljubljuje se u nešto što je vezano za prirodu tako da je na neki način ovaj momak veza, tj most između ljudi i prirode. 

Na samom početku Ašitaka saznaje da mu nije ostalo mnogo vremena da živi. Potom počinje njegova borba za spas. Ali ta borba najmanje izgleda tako kao da on traga za lekom, za nekim čije će ga sposobnosti sačuvati. Ovaj momak traga za znanjem. To znanje ga može spasiti ali i ne mora. Ne moraš da prokljuviš u svrhu svega na ovom svetu ali moraš da žudiš da znaš prave stvari. Ovaj momak kreće na put koji je opet na neki način prepun simbolike na život čoveka, na znanje koje ima, na ono što je on postao. Ovaj momak nema mnogo godina ali kako ga upoznajete, deluje kao da je gazio mnogim stazama. 

Film dosta pažnje posvećuje čovekovoj sklonosti da uništava prirodu. Neću da mudrujem ovde. Sve znate. Ono što mi je dopadljivije je sklonost ljudi da od prirode stvaraju neprijatelja. Ne pričam samo o filmu. Zidovi nas otuđuju od prirode i onda se plašimo nečega što ne poznajemo. Ok, nije to toliki problem. Problem je u tome što umesto da se klonimo onoga što plašimo, mi želimo da ga uništimo. Još jezivije, ako uspemo u toj destruktivnoj nameri, ono što smo porazili postaje i naš trofej. I sada pogledajmo borbu između prirode i čoveka u filmu. Deluje besmislena, zar ne? E pa istu tu borbu imate i u stvarnom životu. Reći će neko sad da priroda ne ume da se brani kao u filmu. Ja ovde i nisam video tako značajnu odbranu. Zamislite da ste svesni svog uništenja a ništa ne možete učiniti povodom toga. E sada zamislite da priroda ima svest - nije li ovo upravo to što bi osećala. 

Šta se dešava kada čovek uništava prirodu? Sudi mu čovek. Jako pravedno, zar ne? Mi dajemo sebi najveća prava na ovoj planeti jer smo najrazumnija vrsta. Zamislite da se pojavi nadmoćnija vrsta od nas, vrsta prema kojoj bi mi bili biljke. Ako bismo išli po istim aršinima, ne bi mogli reći da je nepravda što nam taj neko nanosi zlo. Jeli zeleniš ili mesinu, priroda je naš život. Priroda je neretko i naš lek. Umesto da uviđamo veličanstvenost prirode mi je koristimo i nemarni smo uglavnom prema njoj. Pogledajte film, ima tu fantastike ali je simbolika na mestu. Priroda je upravo ovo što ćete i videti na filmu. Zato i metak u nju treba da bude bolan kao i metak koji vidimo u jednoj sceni. Prirodu uništava čovek, ali čovek može i da je brani. 

Kada vidmo borbe i rat, možemo se zamisliti na svakoj od strana. Sve je ovo prikazano realno i na svakoj od strana su likovi sa kojima možemo da se poistovetimo. Čekaj, ne čini li to ratovanje besmilslenim? Oooo da. Nisu li manje više svi takvi. Ali objasni to onima koji ratove pokreću. Nije ih briga. Čak i oni koji nadrljaju u celoj toj priči neretko ne vide šta se dešava. Donosi li taj rat nešto uzvišeno? Ne, donosi samo gubitak i bol. Rađa možda neku čast i utiče na umetnost ali cena za tako nešto je prevelika. 

Šta je sa likom San? Ako je Ašitaka most, ova devojka je dokaz da čovek i priroda mogu da budu jedno. Čuj mogu, u osnovi oni i jesu jedno ali smo mi ti koji se odvajamo, koji bežimo. San deluje divlje ali ovde ta osobina može da se podvede pod slobodu. Ona deluje neprijateljski ali je zapravo to hrabrost i odlučnost da se suprotstavi opasnosti. Zašto je Ašitaka fasciniran njom i zašto se i zaljubljuje? Rekao sam da on osluškuje prirodu i poštuje je. Ova devojka nije samo jedno sa prirodom, ona i jeste priroda. 

Ima ovde i simbolike na rat i ratovanja, ko se bori iz časti, ko iz dobiti, ko strada i trpi zlo a ko ga nanosi. No ne bih o tome. Akcenat je ipak na odnosu čoveka i prirode. Čovek je taj koji od ove prirode može stvoriti božanstvo i poštovati ga. Idolizovao je besmislenije stvari. Ova bi čak bila i logična. Problem je u tome što čovek od boga ume da stvori demona koji kažnjava, a svi znamo da je borba protiv demona neminovna.

Zanimljivosti:
Mijazaki je sam prepravio ili ponovo nacrtao preko 80.000 od ukupno oko 144,000 animirane jedinice. On je planirao da mu ovo bude poslednji film pred penziju. Mononoke u prevodu znači zao ili osvetoljubivi duh. Hime znači princeza. Oko 550 boja je korišćeno u animaciji.

Naj scena:

Razlog...

Moja ocena: 9/10