недеља, 13. новембар 2016.

Tengoku to jigoku (1963)


High and Low (1963) on IMDb
Alternativni naziv: High and Low
Kod nas nazvan: Između Neba i Zemlje
Žanr: Kriminalistički | Drama | Misterija | Triler
Režija: Akira Kurosawa
Glumci: Toshirô Mifune, Yutaka Sada, Tatsuya Nakadai ...

Priča:
Direktor fabrike cipela postaje žrtva iznude kada otmičari kidnapuju sina njegovog šofera.

Moj osvrt:
Ponavljam, Kurosava je majstor da dostavi tako pitak a tako dubok film. Čoveku polazi za rukom da u filmu, koliko god on trajao, nema suvišnu scenu. Film otvara diskusija ljudi koji rokuvode fabrikom cipela. Tu upoznajemo i glavnu figuru, Gondoa u tumačenju jednog od najvećih, Tošira Mifunea. Imamo majstore koji mogu da tumače jedan tip lika. Imamo majstore koji imaju nešto veći spektar. Imamo one koji mogu da tumače sve. E ovaj spada u tu zadnju kategoriju. Elem, ako pogledamo sve što se dešava u filmu, zaplet, fabulu, rasplet, ovaj razgovor možda ne nosi ništa bitno. Ali ako tako razmišljamo, pravimo veliku grešku. Posle ovog razgovora vidimo da je Gondo moralan, odlučan, hrabar, dosledan, da ima stav, da je spreman da se menja ali da ne želi da se proda. Moraš da poštuješ takvog čoveka jer retko ko ima ovakvu petlju. 

Ali sačekajte da vidite u kakvu je dilemu Kurosava ubacio Gondoa. Lako je moralisati u ovakvom momentu jer je možda život jednog deteta u pitanju. Odluka je teška, jeziva i pogubna i kako god je doneo, nije dobra. I tu dolazimo do onog glavnog a to je naslov filma: visoko i nisko. Jedna odluka može da bude visoko moralna ali će doneti težak pad, a opet, druga odluka može doneti skok ali će kao osoba čovek pasti jako nisko. Ponavljam, lako je moralisati ovde. Stavite se u kožu čoveka koji može da odlučuje o nečijem životu ali tao dluka može koštati mnogo njegovo sopstveno dete i njegovu porodicu. 

Sve ono što gledamo na površini je jako zanimljivo i odrađeno je izuzetno inteligentno. Cela ta zavrzlama oko iznude, otmice, otmičara i policijske istrage je u isto vreme jednostavna a opet bolja od skoro svega što smo videli na istu temu. Umesto smrdljivih preokreta, nekih neverovatnih istraga ovde su nam dali vrhunski primer kako ljudi razmišljaju i zaključuju. Bićete upoznati sa svakim segmentom istrage i to će vas oduševiti realnošću ali i načinom na koji ljudi obavljaju svoj posao. 

No, da se vratim na ono glavno - visoko i nisko. Gondoova kuća je velelepna i visoko je na brdu dok u podnožju vidimo siromašne kućerke. Slučajnost? Naravno da ne. Kurosava vam daje ove razlike na sve moguće načine i što je sjajno, daje vam obe tačke gledišta. Kada gledamo iz tih siromašnih kućica, osećamo koliko ovo zdanje na brdu odstupa i možemo gledati sa negativnim stavom tog čoveka na visini. To je najčešće i slučaj. Te na vrhu posmatramo kao neke koji su nezasluženo tamo. A onda nam Kurosava da Gondoa i on je čovek za divljenje. Jasno vam je da je on zaslužio biti visoko. Ali opet, ne možete suditi onima koji posmatraju iz podnožja gledajući visinu kojoj ne mogu prići. Sigurno je da i tamo dole ima ljudi koji zaslužuju biti na vrhu. 

Ne znam koliko se sećate kada je bila ona akcija da naši poslanici žive mesec dana sa prosečnom platom u Srbiji pa je naš samoproklamovani bananamen od premijera odustao posle dva dana izjavivši da on ima decu. Pa da, drugi nemaju decu. Oni koji se bore za siću i koji za razliku od pomenutog zaista nešto rade, prehranjuju decu i sa manje. Zašto ovo pominjem? Zato što postoji onaj stav da kada tim na vrhu oduzmeš moć ili novac, pašće i nikada se neće vratiti gore. Taj stav je u slučaju ovog patetičara sasvim validan. Oduzmi mu političku moć i novac koji je "zaradio" i videćeš da ne zna ništa da radi i nema način da se vrati visoko. Ali Kurosava se bavi onima zaista vrednim pažnje. Kada vidite mogućnost da Gondo padne na dno, vidite da je on borac i svesni ste da je u životu napravio već nešto. To su vredni borci koji samo znaju da se penju, veruju u sebe i svoj rad i imaju hrabrosti da naprave nešto. A postoje oni koji ga poštuju i poštuju njegov rad. Oni će biti tu da mu pomognu. 

Tu dolazimo do jedne velike stvari a to je dobrota i dobar čovek. Ta priča ovde prosto fascinira ali na zaista zanimljiv način. Ok, Gondo jednim velikim gestom kupuje sve, ali pre svega on tim gestom skreće pažnju na sebe. Nije taj gest izolovani incident koji je označio dobrotu ovog čoveka. Oooo ne. Ovaj čovek je uvek bio dobar. Ovim gestom je samo skrenuo svetlost na sebe i lako je uvideti šta on zapravo jeste, lako je poštovati ga. I tog čoveka retko gledate u scenama ali vam je uvek u mislima jer svaki postupak drugih likova merite po njemu i kroz njega. To valjda dovoljno govori kakva je on osoba. Još jednom uz odličnu karakterizaciju želim napomenuti koliki je Mifune zapravo majstor. 

Finale filma i dijalog između čoveka koji pripada visinama i onom koji je na dnu je majstorstvo. I kroz taj dijalog zapravo vidimo ono što karakteriše obe strane. Ovaj koji je nisko želi da stavi do znanja suprotnoj strani da ne vredi ništa manje i to izgleda kao borba za neku pravdu. Sa druge strane, čovek koji je visoko radi ono što najbolje zna i nema nikakvu nameru prema ovom koji mu je uslovno rečeno suparnik. Jedan gleda druge i oseća mržnju, drugi gleda sebe i u tome nema vremena da mrzi druge. Dolazimo dotle da samo jedna strana ima suparnika. E sada, tu postoji jedna opasna začkoljica. Uobičajen pristup bi bio da imamo gada na vrhu i dobrog čoveka na dnu. Kurosava je napravio genijalan potez i dao vam ljude koji su zasluženo tu gde jesu. Pa tako imamo čoveka koji gleda druge a žali sebe i u tome želi ojaditi one iznad. A sa druge strane imamo čoveka koji gleda sebe i žali zbog drugih i u svemu tome čini veličanstven gest pomoći i jedan ljudski gest praštanja i poštovanja premma onom ko mu želi zlo. Čovek sa dna mrzi čoveka na vrhu jer nikad se neće popeti tamo. Čovek sa vrha poštuje čoveka na dnu jer je odatle i krenuo. Ima li potrebe da pominjem koliki je Kurosava genije?

Zanimljivosti:
Posle prikazivanja ovog filma broj otmica u Japanu je porastao. Čak je i samom Kurosavi prećeno otmicom ćerke. Za scene u Gondoovoj kući, maketa kompletnog grada je pravljena tako da iz kuće nikada zaista ne vidimo grad već maketu. Skoro sve scene snimane u vozu su zaista snimane tokom regularnog putovanja Kodama Super Ekspresa. Kraj u knjizi po kojoj je sniman film je drugačiji. Gondo dolazi do novca i uspeva u prvobitnoj nameri, ali ke Kurosava to izmenio (što po meni ostavlja bolji utisak). Originalni naslov u Japanu je "Raj i Pakao". Film je zasnovan na knjizi "King's Ransom" od Eda MekBejna (Evan Hanter).

Naj scena:

Završni dijalog

Moja ocena: 9/10

2 коментара:

  1. Cinilo mi se da je nekad na blogu bio film Ran... Mozda mi se zaista samo cinilo. Preporucujes li ga ako si ga gledao?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nisam još ali ću definitivno pogledati. Tako da nije bio na blogu sigurno :)

      Избриши