The Conjuring 2 (2016)

Kod nas nazvan: Prizivanje Zla
Žanr: Horor | Misterija | Triler
Režija: James Wan
Glumci: Vera Farmiga, Patrick Wilson, Madison Wolfe...

Priča:
Lorejn i Ed Voren putuju u severni London kako bi pomogli samohranoj majci koja odgaja decu u kući koju je poseo zao duh.

Moj osvrt
Prvom Conjuringu sam dao visoku ocenu, ocenu koju nije zaslužio ali u suši horora, barem je izgledao pristojno. Priča je tu bila skupusana, nabacana, neoriginalna ali hajde, dopadljivo je to bilo i sasvim zanimljivo za jedno gledanje. Te propuste jednostavno ne mogu da oprostim ovom drugom. Za razliku od prvog filma, drugi ima više scena koje treba da vam izazovu jezu i to je to. Ostalo je isto ili još gore. 

Rekoh već da je prvi Conjuring bio miks svega i svačega. Ništa tu originalno nije bilo, samo je pokupljeno iz drugih filmova i sklopljeno u nešto gledljivo. I ovaj film nastavlja istim stopama. Ništa novo nećete videti. Ovde vidimo blisku povezanost i sa čuvenom kućom u Amitivilu, pa vidimo onu standardnu posednutost, pa vidimo demone i egzorcizam, pa vidimo standardne šablone u ponašanju demona i likova, pa vidimo standardno glupave tvistove karakteristične za današnje filmove itd itd itd. 

Šta je priča? Skoro pa ništa. Klinke se zaigrale sa uidža (ouija) tablom, pločom, čimeveć i eto, duh je rešio da im drma kavez, stiska pastu od sredine i izduva gume na biciklu. Hmmmmm. Koliko ti vremena treba da smisliš ovakav zaplet? Ne treba ti. Ovde niko nije ni smišljao priču. Zato i nemamo ništa smisleno u celom filmu. Čak su i likovi toliko na nivou skica da samo čekaš sledeću scenu da te nešto uplaši i da voziš dalje. Kad odgledate film, jasno vam je da u jednoj jedinoj rečenici možete reći o čemu se ovde radi. 

Ono što zaista valja u filmu su horor scene. Prvo, dobro je što nisu davili već su nam dali gomilu i to jedna za drugom. Film je em plitak em traje previše, pa ako bih još morao da čekam bruka vremena do tih scena velike su šanse da bih odustao od gledanja. Neke od scena su zaista veličanstveno odrađene. Umeju da budu prilično napete, odlično su usnimljene i prijaju oku nama koji volimo da se malo isprepadamo. Da je neko seo i smislio priču umesto kretenije koju gledamo, mogu mirne duše da kažem da bi neke od ovih scena postale epske u svetu horora.  Ali svaka čast za trud oko snimanja i detaljisanja u njima. Čak i onaj period između scena je režiran tako da nosi neku pretnju. Uvek očekujete da će nešto da se pojavi, da će nešto da se desi. Ali pitanje svih pitanja, čemu služe sve te scene osim da oduševljavaju one koji na horor gledaju kao na nešto što samo treba da vas uplaši? 

Znate one scene kada se duhovi nameste iza leđa, pa se lik okrene i oni nestanu. Pa onda vidite neko čudo, zovete nekog u pomoć pa kada taj dođe, ništa od tog zlosutnog nije prisutno. Čemu to služi? Ok, razumeo bih da je ovo film star pedesetak i više godina ali ljudi moji, okanite se tih gluposti. Zamislite sad duha koji konta "e sad ću da se šunjam iza leđa ovog papana pa kad se okrene nestaću". Ček, zašto bi to radio? Čega onda taj papan treba da se plaši kada nije svestan ni da postojiš? Čemu onda duh služi kad tako stoji iza i niko ga ne vidi? A da, vidi ga gledaoc. A da, duh zna da zapravo glumi u filmu. I taman pomisliš da su se okanuli tih gluposti, demon se razulario na sve strane i ništa više ne prikriva, idemo opet nov krug besmislica. 

Imamo tu i nekog skeptika.  Čemu on služi? Da nas nervira. Ko stavlja takve likove u film? Očigledno bedne neznalice. Ako stavljaš prokletog skeptika u horor film, nemoj stavljati kompletnog idiota sa besmislenim obrazloženjima. Skeptik treba da bude neko razuman. Daj mi prokletu Dejnu Skali koja prilazi svemu sa dozom opreza ali veruje onome što vidi. Ovde taj lik režira jedan od najdebilnijih tvistova koje sam video u životu. Bukvalno nema nikakvu ulogu niti ičemu služi ovde. Da li je Exorcistu trebao takav lik? Naravno da nije. On se drži priče i bitnih likova za nju. Ovi što priču vode na stranputice nemaju mesta u pametno napravljenim filmovima. A da, ovde nemamo nikakvu priču. Pisao sam bezbroj puta ali ponoviću - ekstremno sam netolerantan na idiote od likova. 

Cela priča je utoliko besmislenija zato što na silu pokušava da uključi dva glavna lika u dešavanja. Kao nije dovoljno da oni dođu i pomognu već tu moraju da budu duhovi koji kao i njih proganjanju i pre nego što su oni odlučili da se uključe u celu priču. Duhovi ih proganjaju pre nego što oni ulaze u priču?!?! Pre nego što saznaju za priču koju ulaze?!?! Logika at it's best. Kada se pogleda cela ta priča oko duhova, demona i njihovih motiva, jasno je da živ čovek ne može ovo složiti a da izgleda kako tako smisleno. Ovo je toliko debilno da vam ne mogu opisati. Pazite npr. ovo. Svi ste čuli za Samsona i njegovu tajnu da mu se snaga krije u kosi. Zamislite sada scenu u kojoj se Samson upoznaje sa ljutim neprijateljem i kaže "E matori, ima da ti se napijem krvi. Inače ako hoćeš da me ubiješ, moraš da mi odsečeš kosu. Najbolje je da to uradiš dok spavam.". E ovaj film je napravio tako nešto. 

Naravno, i Conjuring se vodio geslom filmova novijeg datuma "jebeš priču bez obrta" pa je servirao jedan mega debilan obrt gde nije sve onako kako smo mi gledali već ima tu caka, tu postoji više igrača. Kao Interstellar: "e, ono što smo pričali dva sata ne važi više, ajde sad da se igramo bananamena". Zamislite sada nešto ovako. Pričate sa duhom koji treba da vam pomogne. Recimo da treba da vam otkrije gde je u kući sakrio daljinski upravljač a od toga vam zavisi da li ćete isključiti program pre nego što počne konferencija za štampu našeg overlorda i samim tim izbeći sopstveni mozgoslom. On vam kao odgovor daje zagonetku koju vi treba da rešite umesto da kaže "e, majstore, to ti je u vodokotliću, isključuj to govno dok nisam mrtav umro". Čekaj bre, zašto zagonetke, čemu to služi. Eee pa tu smo. Film je namenjen za one koji ne traže priču i smisao, već samo daj pokolj ili jezu. Mrš. 

Pazite ovu kreteniju. Demon zaposeda devojčicu ali beži iz nje, tj. ostavlja je na miru kad god neko prinese krst. U jednoj sceni kada demon upre muški i sebi baš da oduška, nigde krsta na vidiku. Pa čekaj majstore, video si kako sistem funkcioniše, ali te mrzi da sastaviš dve čačkalice i rešiš problem već ćeš da vrištiš u beznađu. Ali ne, to nije strašan propust jer oni koji gutaju ovo kao odličan film neće primetiti govno pa sve da bosi stanu u njega. 

Film neretko boluje od onih štrecalica. One su tajmirane dobro i preseku vas poprilično. Da li je to kvalitet? Jeste ako to uradiš mali broj puta. Ako ti je cilj da non stop nekom ubrzavaš rad srca smatrajući da je to uspeh, onda si promašio. A da, pa rekoh već, ovo je promašeno u svakom mogućem pokušaju da se da nešto smisleno, zaokruženo i nešto što bi se moglo nazvati pričom. 

I sada kad podvučemo crtu, ljudi će ovo nazvati odličnim hororom samo zato što obiluje jezivim scenama. U tome i jeste problem, zato je horor i pao na ovako niske grane, što ga niko više ne smatra za ozbiljan žanr. Setimo se npr. starog Wicker Mana, setimo se A Nightmare on Elm Street, setimo se Nosferatua, setimo se Ringua... i onda dođemo na ovo. Ovaj film je set odličnih i solidnih horor scena i ništa više od toga. Scene koje deluju prirodno su perfektne. One preobogaćene CGI pizdarijama su osrednje do solidne. Priče nema, likovi su nebitni ili nikakvi, zaplet je pisao idiot. Zašto onda ovako visoka ocena. Jedna ocena više za jako dobre do perfektne scene i jedna za Veru na koju sam jako slab. Šta da radim. Realno jaka četvorka. Ne mož preko toga.

Zanimljivosti:
Džejms Van je dobijao bezobrazne novce da režira Fast 8 ali je odbio da bi radio na ovom filmu. Prvog dana snimanja sveštenik je bio pozvan da osvešta set. Duh dečaka koji Lorejn vidi u Amitivilu je zasnovan na čuvenoj fotografiji koju je snimio profesionalni fotograf koji je bio deo tima Vorenovih.

Naj scene:

Neke od pojave demona gde CGI nije tako očigledan.

Moja ocena: 6/10