Kod nas nazvan: Kralj Lavova
Žanr: Animirani | Avantura | Drama | Porodični | Muzički
Režija: Roger Allers, Rob Minkoff
Glumci: Matthew Broderick, Jeremy Irons, James Earl Jones ...
Priča:
Lavić i budući kralj Simba je u potrazi za svojim identitetom. Njegova želja da udovolji drugima sklonost da ispituje svoje granice ga ponekad dovedu u nepriliku.
Moj osvrt:
Bilo je jako lepo ovo reprizirati. Pre svega, mnogo emotivnije sam doživeo ovaj film, više obratio pažnju na gomilu suptilnih detalja, na simboliku, na animaciju, na likove. Posle prvog gledanja sam imao utisak da je to ok filmić ali nije mi se ni blizu dojmio kao sada. Ima nešto i u tome što sam postao ćalac u međuvremenu. Ne kaže se bez razloga da je iskustvo na prvom mestu. Ovo je jedno veličanstveno.
Prva scena i odmah perfekcija. Celo životinjsko carstvo se sa oduševljenjem sakuplja kod jedne stene da pozdravi rođenje budućeg kralja. Rođenje deteta i treba da bude velika sreća, ne samo roditeljima. To je ok ali ova scena pre svega oslikava poštovanje. Zamislite koliko onda svi oni cene svog kralja, svog vođu. Nađite danas sistem u kom ljudi zaista ovoliko cene i poštuju svog vođu? Jako je teško, zar ne. Ali glavno pitanje, da li vam je potrebno bolje upoznavanje sa likom kralja Mufase? Zar vam ova scena nije dovoljno rekla o njegovom karakteru bez da ste ga videli? Braćo i sestre, tako se to radi.
S obzirom na ispričano, imaš utisak da tu ima sadržaja za duplo duži film. Ali ovde su sve scene kratke i bukvalno svaka od njih donosi novu poruku i nešto dobro. Ne moraš da dugo gradiš odličnu scenu - patetičnu moraš jer ona poentira na prethodno nalupani jad. Vidimo kako Mufasa vaspitava mladog Simbu i film se upravo bavi time. Naša deca su naša slika. Ugradite u njih ono najbolje od sebe, dajte im znanje koje ste vi dugo sticali i daćete im temelj da vas prevaziđu. Nema većeg uspeha od toga.
Imam jednu jedinu zamerku filmu ali to je baš subjektivno. Nije mana ali eto nek bude da mi nešto nije bilo baš savršeno. Pesme mi se baš i nisu dojmile. Volim muziku u animiranim filmovima. Kao klinac sam balavio na pesme iz Male Sirene. To je baš bila perfekcija u izvođenju Olivije Njutn Džon i drugara. Ove pesme mi nisu memorabilne. Možda je zanimljivo ono što gledamo za vreme dok ih slušamo, pogotovu kada se tu priključe Timon i Pumba ali ni jedna melodija mi nije ušla u uši.
Verujem da ste čitali i gledali mnogo filmova sa klincima predodređenim da budu nešto veliko. I svi do jednog su hrabri i svi do jednog se ponašaju pametno, niko nije impulsivan, svi su mudri. Zašto bi ta predodređenost morala da nam daruje takvog lika. Ok, moraš da imaš neke osobine koje će ti biti osnova. Ovde su to uradili perfektno. Lavić je hrabar i to se vidi u prvom sukobu sa hijenama. Ali isto tako je svestan straha, isto tako je impulsivan, isto tako je nepažljiv. Što znači da je on dete. Nije čovek sakriven u telu deteta koji može komotno odmah da postane kralj. Veliki se ne rađaš. Veliki postaješ.
Film je PREPUN odličnih, suptilnih detalja. Volim kad takve stvari ubaciš u film a ne stavljaš uzvičnike oko njih. Pamtim tako sitne detalje iz nekih filmova i uvek rado pogledam te scene. Virgin Spring - Max Von Sydow - pogled dok sedi i čeka da se ubice probude. Isti glumac u The Divingg Bell & Butterfly, kada priča sa svojim sinom i napravi pokret rukom koji vam oda njegov bol, njegovu nemoć, njegovu starost. Mogu do sutra sa tim detaljima ali ovo mi je palo na pamet. I za takve stvari moraš da imaš majstore. Ovde bih krenuo od animacije. Kada god vidite Mufasu, svesni ste njegove veličine i to ne samo fizičke. U svakoj sceni je nacrtan grandiozno. Takođe, kada god se Skar pojavi, svesni ste njegovih karakternih crta. Animacija odlično oslikava raspoloženje likova koje vidite. Pogledate scenu u kojoj Skar okuplja hijene. Ta scena sipa zlo i nije na granici horora, ona jeste horor.
Ima tu još dosta finesa. Recimo kada Simba napravi glupost i Mufasa ga spase, on trči iza njega i u jednom moomentu staje na očevu stopu. Savršena simbolika. Film se zapravo i bavi odrastanjem, bavi se time da li smo dovoljno dorasli onim koji su bili pre nas, da li smo zaslužili ime koje imamo i da li ono što radimo, radimo u čast velikana zbog kojih smo ovde. Ovakve scene su vam najbolji pokazatelj toga. Ne bih da nabrajam dalje, pronađite sami te finese.
Od animiranih filmova obavezno očekujemo neprekidan i odličan humor. Lion King nema toliko humora i to sa razlogom. Kada ga ima, on je zaista odličan i svaki put me fazoni nasmeju. Zašto je odsustvo velike količine opravdano? Zato što bi sa previše smeha napravili overkill. Ono što žele da vam ispričaju, moglo bi pasti u drugi plan zbog štosova. Kada je scena potresna, posle nje ne želiš odmah videti humor. Ublažiće je. Kada je scena jako emotivna, taj humor može da ubije emociju. Ponovni susret Simbe i Nale sadrži fantastičnu emociju. Preteranim humorom bi je ublažili i ta prelepa emocija bi bala u drugi plan. Humor je išao neposredno pre te scene.
Hajde još malo o simbolici. Kada Skar organizuje svoju vojsku, nju sačinjavaju hijene koje rado kreću u borbu. Prva osobina hijena je da nisu baš ok sa glavom (čitaj glupe su). Još jedna savršena simbolika. Ko rado kreće u osvajački rat? Ko je spreman žrtvovati sebe da bi neko drugi, nebitan za njega samog, ispunio svoje bolesne ciljeve? Odgovor je jasan - samo glupanderi prve vrste. Eto vam još jedne vrhunse simbolike.
Sledeća upečatljiva stvar je Simbino suočavanje sa gubitkom. Ovakav gubitak je nešto što menja život. Posle toga se presabiraš, ništa više ne gledaš istim očima. Zbog toga je Simbin beg i traženje sebe nešto što je očekivano i nešto što je sjajno predstavljeno u filmu. Odrastanje nije toliko fizička koliko mentalna stvar. Nije fazon da za par godina podigneš deset puta teži kamen već da doneseš deset puta bolju odluku. Iako je ovo crtani koji ćeš prikazati svom detetu, uspeli su da serviraju nešto što će dirnuti i odrasle, pre svega što ćete jasno videti realnost cele situacije.
Mislim da ljudi ne vide dovoljno jasno šta znači bežati od problema. Ne možeš pustiti vreme da nešto reši, ne možeš pustiti da veći problem učini ovaj trenutni nebitnim. Zapravo možeš, ali ako zapravo tražiš rešenje onda je taj stav pogrešan. Možemo slobodno reći da je bezbolnije skloniti se od problema ali tu ne vidimo suštinu. Stvar je u tome što je bežanje od problema isto što i bežanje od odgovornosti. Tu se vidi da li si sposoban napraviti nešto za sebe ili druge, ili ćeš se skloniti da neko drugi izraste iz situacje. To je sastavni deo odrastanja. To je sastavni deo izrastanja. Simba prolazi kroz sve to.
Kada smo videli Mufasu na vlasti, videli smo presrećno životinjsko carstvo i veličanstvenu prirodu. Kada je Skar došao na vlast, videli smo pustoš. Još jedna odlična simbolika. Ljudi i država su slika vlasti. Pogledajte sistem u kom živite. Pogledajte ljude koji vas okružuju na ulici, u prevozu, u bioskopu, na plaži. Pogledajte ulice kojim prolazite, parkove kojim šetate, puteve kojim se vozite. Pogledajte prodavnice u kojima kupujete, kola koja (ne)vozite. Pogledajte cifru koja vam se nalazi u rukama na početku i na kraju meseca. Da li ste zadovoljni time? To je slika vlasti ali isto tako, to je slika vašeg izbora i vas samih.
Zašto je to slika vašeg izbora? Ako niste onaj ko beži od problema imate izbor da menjate stvari. Počnite od najsitnijih, onih koje ste sigurni da možete. Kada njih rešite, tu su sledeći i oni više nisu tako teški kao što je na početku izgledalo. Imate više iskustva, rešili ste već nešto. I tako idite korak po korak. Svaki naredni je sve teži jer se umarate, ali svakim narednim ste bliži cilju. Kada dođete do cilja, mislite da je sve gotovo? O ne. Tada morate uložiti još veći napor da tu i ostanete. I to je ovaj veličanstveni Simbin uspon koji krasi kraj filma.
Zanimljivosti:
Za razliku od drugih lavova, Skarove kandže se uvek vide (a pričao sam o detaljima). Rečenica "What do you want me to do, dress in drag and do the hula?" je improvizacija Nejtana Lejna. Animatori su bili toliko impresionirani Ajronsom da su ubacili neke njegove crte lica u lice Skara. Scena stampeda je animirana tri godine. Ovaj film je radio Diznijev Tim B dok je Tim A radio na Pocahontas od kojeg su očekivali više nego od Lion King. Nekolicina karaktera imaju imena koja su potekla iz Swahili jezika.
Zanimljivosti:
Za razliku od drugih lavova, Skarove kandže se uvek vide (a pričao sam o detaljima). Rečenica "What do you want me to do, dress in drag and do the hula?" je improvizacija Nejtana Lejna. Animatori su bili toliko impresionirani Ajronsom da su ubacili neke njegove crte lica u lice Skara. Scena stampeda je animirana tri godine. Ovaj film je radio Diznijev Tim B dok je Tim A radio na Pocahontas od kojeg su očekivali više nego od Lion King. Nekolicina karaktera imaju imena koja su potekla iz Swahili jezika.
Recimo Simba znači lav na Swahili. Džim Kamings koji je pozajmio glas Edu hijeni je morao da zameni Ajronsa u jednoj sceni. Ajronsu je stradao glas dok je snimao rečenicu: "You won't get a sniff without me!" pa je Kamings morao da snima "Be Prepared". U ranoj fazi pisanja priče, Skar nije bio u srodstvu sa Mufasom. Nekoliko animatora je putovalo u Afriku da proučava kretnju životinja. Kada Mufasa objašnjava ulogu zvezda Simbi na nebu se može videti sazvežđe Lava.
U ranim fazama scenarija, Skar je trebao oterati Nalu zato što je odbijala njegova udvaranja ali je to kasnije promenjeno jer bi neko mogao ovo protumačiti kao seksualno uznemiravanje. Iako su hijene prikazane kao glupe životinje, u stvarnosti je njihova inteligencija jednaka lavovskoj. Inicijalno je film trebao biti o sukobu lavova i babuna gde bi Skar bio vođa ove druge grupe.
Mufasa je trebao pevati "To Be King" ali je Džems Earl Džonsov glas bio predubok za tu pesmu. Ni jedna rika lavova nije zaista uzimana od tih životinja. Sve rike su delo Frenka Velkera koji je nekim poznat kao glas Megatrona u legendarnim animiranim Transformersima. Glavne lokacije u filmu su zasnovane na Paklenoj Kapiji, nacionalnom parku u Keniji.
Naj scena:
Naj scena:
Uspon
Moja ocena: 10/10