Star Wars: Episode VI - Return of the Jedi (1983)

Kod nas nazvan: Ratovi Zvezda - Povratak Džedaja
Žanr: Akcija | Avantura | Fantastika | Naučna Fantastika
Režija: Richard Marquand
Glumci: Mark Hamill, Harrison Ford, Carrie Fisher...

Priča:
Posle spasavanja Han Soloa, pobunjenici pokušavaju da unište drugi Death Star dok se Luk bori da povrati Vejdera od tamne strane sile.

Moj osvrt:
Verujem da ste očekivali epizodu 7 ali ćete morati da se strpite do nje. U iščekivanju smo male filmofilke tako da supruga nije u stanju da presedi ceo film u bioskopu. Iskreno, ne očekujem puno od njega. Ono što najavljuju, kao i samo ime J.J. Abramsa mi ne ulivaju naročito veliko poverenje. Verujem da će to biti zabavno ali ništa više od toga. Sve su šanse da ćemo sačekati dobar rip i onda vam preneti utiske. No, da se vratimo na ovaj, od stare trojke meni najmanje dopadljiv film. 

Kako je ovo već treći deo, očekivana je pomalo i reciklaža. Tu pre svega mislim na scenografiju i likove. No, ljudi su se potrudili i ponudili još više. I dalje su ove makete, maske, stvorenja i celokupni efekti slatkiš za oči. I što je najlepše, vidimo nove stvari. Nemojmo ovo smatrati za tek tamo neku tehnikaliju. Evo zašto. Gledali smo Terminator 1 pa i odlični nastavak. Iako za mene dvojka nije kvaliteta jedinice, donela je novu mašinu. Setimo se efekata koji prate negativca i načina na koji su oni korišćeni. Nemojte mi reći da to nije bilo odlično. I ovde imamo nove stvari, od letelica, preko okoline do likova. Ideje koje sve to prate su zaista lep dodatak. 

Još jedan razlog zašto su ovi filmovi veoma dopadljivi je to što ne moraju sve da nam objašnjavaju. Mora da postoji određena doza misterije. Recimo prvi Silent Hill je bio odličan a u isto vreme opasno čudan i misteriozan. Tu gomila stvari ostaje otvorena ali upravo u tome je lepota, u neznanju nečeg što je možda veće od nas. Ono što ne znamo, ili nas plaši ili fascinira. U nastavku su dobili potrebu da debilima sve objasne i prizemljili su film praveći teško smeće od njega. To je samo jedan od razloga zašto on ne valja. Recimo ovde vidimo scenu u kojoj Joda bukvalno nestaje. Kako, zašto, šta to znači - zar je bitno. Nije glupavo ubačen trik već otvara pitanje, nadu i priču čini širom. Prvi Star Wars je to radio majstorski. Da su tu snimili sve što su mogli i sve za šta su dali temelj, film bi trajao barem jedan dan. Neke stvari su van naših granica poimanja. Takve treba i da ostanu. Razjašnjenje misterije nešto što je potencijalno veliko prizemljava i čini običnom. 

Pošto rekoh da mi je ovo najmanje dopadljiv film od originalne trojke, hoću odmah da obrazložim zašto. Ne smatram ovo naročito velikom manom ali mislim da su malo preterali sa akcijom. I dalje je ovo super dopadljivo, i dalje ću pre da gledam ovako nešto neko današnja predrkavanja, ali čini mi se da je ovde svaka pucačina trajala barem dva puta duže. Lepi su to efekti, ne sporim, ali u silnoj akciji smo donekle izgubili radnju. Akcija jeste začinjena svim i svačim, ali za mene je ovo malo previše. 

Ovde se moram vratiti na Guardians of the Galaxy. Verovao sam da će to biti mega zabavno jer su me mnogi ljudi ubeđivali u to. Na kraju smo dobili grupu ljudi među kojim nema ni h od hemije. Nabacivali su fazone svako za sebe ali ne vidite duh zajedništva koji će ih vezati u neraskidiv tim. Jedini koji je pokušavao sve da složi je rakun. Ostali su elementarna nepogoda. Ovde vidimo scenu u kojoj ekipa dolazi da spasava Han Soloa. I u toj frci vidimo kako se pravi odlična ekipa i kakva hemija treba da vlada u njoj. No ne pričajmo samo o šalama. Hajde da ubacimo malo ozbiljnih stvari. Ovde imamo i porodičnu dramu, imamo scene gde likovi brinu jedni za druge, gde ih zanima priča drugih. U Guardianima je svaki takav pokušaj ozbiljne priče najsmrdljivija patetika poznata ljudskom umu. 

Postoje stvari koje ljudi lako previde. Recimo Američki Snajperista popizdi kad vidi da mu neko napada simbol ni jednog momenta ne pokazujući da mu je stalo do žrtava. A takvog ga predstavljaju kao heroja, spasitelja onih za koje ga izbole sve dok nisu slučajno ogrnuti zastavom sa zvezdicama koju je neko spalio. Onda se tačno zapitaš da li su ti motivi validni, da li zaista poštuješ ono ispred čega stojiš. Prvi susret sa Lukom u ovom filmu je takav da jasno vidimo onu promenu u njemu, promenu koja dolazi sa iskustvom. U Hobitu vidimo Torina koji prolazi kroz iste transformacije u sva tri filma. Neopisivo jadno. Luk ovde ide napred, njegov lik se menja, on odrasta i za razliku od Torina ne pokazuje da je mentalno zaostala, patetična budaletina. 

No, nije iskustvo jedino što je dovelo dotle da Luk sada deluje moćnije. Postoje dva lika kojim on duguje ono što je postao. Već smo ranije videli da se on seća reči svojih učitelja. On je sam i postao rezultat tih učenja, kao neko ko treba da poštuje znanje koje mu je preneto, kao neko ko postupa onako kako je učen. Njemu ne vređaju simbole, simboli su prolazni. On brani ideju, brani slobodu i život. 

Videli smo ranije do čega je došao Kenobi, vidimo sada i Jodu. Ima drame u tome kako neki velikani skončaju zaboravljeni, zatrpani, izgubljeni. Na sve to, Luk dolazi kao neko kome su predali ono najbolje, neko ko kroz dela treba da sačuva i svoje učitelje. Oni koji su nas učili, oni koji su nas odgajali i formirali nas kao osobe, žive dalje kroz nas i kroz one kojima mi prenosimo svoje znanje.  

Još jedan bitan detalj je kada Joda kaže Luku da će postati džedaj tek kada se suoči sa Vejderom. Ono što je zanimljivo, nije mu rečeno tek kada poraziš Vejdera, tek kada pobediš nekoga, osvojiš nešto. Nekada je to što si se suočio sa nekim dovoljan pokazatelj da si veliki. Nekada je poraz neminovan i uprkos tome ti si se suočio sa njim zbog višeg cilja. U tome i jeste caka. Onog momenta kada si dorastao izaći na crtu najjačem, verovatno snažnijem i boljem od tebe, tada si izrastao u velikog. Pod spremnošću na suočavanje svakako ne mislim na bezglavo jurišanje u opasnost. Ne, to je slepilo. Mislim na svesno suočavanje sa protivnikom. Upravo u tome jeste caka - u pitanju je Lukovo odrastanje. 

Tamna strana želi luka za sebe. Jasno je šta to znači. Ako luk predstavlja ono najbolje na jednoj strani, ako je on ostvarenje dva velika učitelja, ako se najveće nade polažu u njega, njegov prelazak bi bio konačan udarac strani kojoj trenutno pripada. Ako izgubiš svoje najveće vrednosti - izgubio si sve. Pisao sam mnogo puta do sada, pišem i opet - lako je privoleti nekog ko želi da ti priđe, ali ako najvećeg protivnika dovučeš sebi, velike šanse su da si nepobediv. 

Svakako priča kulminira finalnim sukobom Luka protiv tamne strane. Sukob je višeslojan i zaista ima veću vrednost neko spektakularna akcija sa šljaštećim efektima. Nešto tako smo videli i u trećoj epizodi u borbi Kenobija i Anakina ali o tome neki drugi put. Prva stvar je ta što Luk mora da se fizički suoči sa neprijateljem. Nije tajna da je neprijatelj iskusniji, da je opasniji, da verovatno ima veću snagu od njega. Tu se sada vratimo na ono što Joda poručuje Luku, da će postati pravi džedaj kada se suoči sa Vejderom. 

No to nije jedini razlog, drugi razlog je što Luk mora da se suoči sa samim sobom. Pre svega mora da ispita šta je to što on želi. Nudi mu se nesaglediva moć, beskrajne mogućnosti u onome što može da bude. Lako je povesti se takvom šansom, lakše je ići takvim putem. Pažnja prija, moć uzdiže ali odricanje toga zbog višeg cilja je sticanje mudrosti, a obično je u tome i čast. 

Najteže je suočavanje Luka sa svojim ocem. Tu ovaj film poentira, u sukobu bez nasilja, u verovanju u nečiju dobrotu pre nego u veru u sopstvenu snagu. Umesto spektakularne akcije odlučili su se za moralni duel lišen patetike. Umesto borbe protiv čoveka, odlučili su se za borbu za čoveka. Tako šalješ veliku poruku, tako praviš veliku ličnost, tako radiš velike stvari.

Zanimljivosti:
Kada Lea bude ranjena, vidi se kako ju je Han Solo slučajno uhvatio za grudi. Keri Fišer se žalila na kostim koji je nosila govoreći da u njemu uopšte ne izgleda kao žena. Harison Ford je želeo da se Han Solo žrtvuje za svoje prijatelje ali je Džordž Lukas to odbio. Endor je pojam iz biblije. Keri Fišer je potpeticom povredila Majka Emondsa koji je bio u kostimu Džabe upravljajući njegovim repom. Pošto je lokacija na kojoj je snimana bitka bila predviđena za seču stabala, filmska ekipa je dobila dozvolu da obara stabla.

Lea nije trebala originalno biti Lukova sestra. Luk je trebao pronaći svoju davno izgubljenu sestru ali je Lukas odlučio da objedini ta dva lika. Imperatorova stolica je imala mehanizam koji je trebao da je rotira po potrebi ail kako taj mehanizam nije radio, glumac je morao sam da obavlja tu rotaciju. Šest ljudi je upravljalo likom Džabe Hata. Death Star II je ovirno 4.5 puta veći od prvog. Tri glumca su tumačila Vejdera a četvrti mu je pozajmljivao glas. Kada Han Solo pogleda Milenijumskog Sokola po poslednji put, Lea mu stavlja ruku na rame. Tu se jasno vidi da keri fišer ima jedan nokat duži, tzv. kokainski nokat. Ona je imala veliki problem sa kokainom osamdesetih i kasnije se izborila sa tim. 

S obzirom da je lik Bobe Fetta neočekivano dostigao veliku popularnost, Lukas je u specijalnoj verziji filma snimio scenu u kojoj on beži od Sarlaka ali ipak nije prikazana da ne bi skretala pažnju sa radnje. Linč je odbio da režira ovaj film pod izgovorom da je to "Lukasova stvar" i režirao je Dinu. Naučnici su utvrdili da je izgradnja Death Stara moguća. Pre snimanja su otkrili da je Vejderov lightsaber ukraden pa je Lukov iz prethodnog filma prerađen kako bi ga Vejder mogao koristiti. Na zvaničnom posteru se vidi kako luk drži plavi lightsaber dok u filmu koristi zeleni.

Naj scena:

Odlazak

Moja ocena: 8/10