American History X (1998)

Kod nas nazvan: Američka Istorija X
Žanr: Kriminalistički | Drama
Režija: Tony Kaye
Glumci: Edward Norton, Edward Furlong, Beverly D'Angelo...

Priča:
Bivši neo-naci skinhed pokušava da spreči mlađeg brata da krene istim, krivim putem kojim je i on išao.

Moj osvrt:
Ako krenem da vam prodajem ovaj film kao priču o skinsima i rasistima, promašio sam ono glavno. American History X je film o mržnji, o mržnji koja je slepa, koja je pogrešno usmerenja, koja je bespotrebna i nadasve, mržnji koja se lako budi, koje se teško osloboditi, za koju uvek možeš da nađeš razlog, za koju na žalost uvek možeš naći opravdanje. 

Za najbolju scenu ne znam šta bih odabrao, početak ili kraj. Kraj koji je neminovni epilog mržnje ili početak koji uliva strah u kosti upravo slikom čoveka koji mrzi iz dubine duše. Norton ovde pokazuje nešto što se viđa jednom u životu. Postupci i ponašanje njegovog lika jesu slikovit prikaz onog što oseća, ali izraz lica dok se spušta na zemlju sa rukama na potiljku, oči koje su široke, ponosne, bez trunke straha, osmeh samouverenosti koji ne skriva strah već pokazuje njegovo odsustvo, sve to ledi krv jer je vođen mržnjom. Postoji rečenica u Gospodaru Prstenova koja najbolje opisuje ovo: "What can man do against such reckless hate." I zaista, šta možemo. Da se pitamo zašto? Ne vredi. Da stanemo na put - bićemo verovatno pregaženi. Ispada da je najlakše da na mržnju odgovorimo mržnjom. 

Mržnja je uvek pogrešno usmerena. Ljudi uvek mrze posledicu a nikada uzrok. Takvo osećanje tera na akciju koja je po pravilu burna. I posle te akcije je jasno kao dan da problem nije rešen. Čovek se rešio mržnje na taj način ali nije eliminisao uzrok, nije poništio ono što je tu mržnju probudilo. Ona se može opet probuditi iz istog razloga. 

Čoveku koji je u problemu malo treba da bi mu emocije eksplodirale. Gađaj ga tamo gde najviše boli, podseti ga da je nemoćan da to promeni i to je to. Vidi se u filmu kakvi se likovi okupljaju oko zajedničkog cilja. To su oni odbačeni, ali ne odbačeni u smislu da su povučeni ili ih društvo ne shvata. To su promašeni likovi koji uzrok za svoju promašenost vide u drugima. Ako se takva grupa okupi, jasno je da smo u velikom problemu. Znate one koji su uvek voleli da trube o svemu, sve znaju a zapravo ništa ne rade. Njihovo neznanje je veliko ali ga brane time što ih drugi ograničavaju. Zamislite sada da takvi dođu do vlasti, da oni budu ti koji vode glavnu reč, da oni nama pokažu ko su i šta su. Zapravo, ne morate to da zamišljate - imamo takve. Mene iskreno plaši neznanje kojim se oni postavljaju iznad. 

Ali kako takvi dođu u situaciju da vladaju? Jednostavno - nađu još umno impotentnije od sebe i daju im predstavu da su bitni. Pogledajte film, videćete isto to. Totalnim autsajderima, slabićima, daje se moć da pripadaju sili. Time zapravo dobijamo sliku da se većina bori za neku ideju. Tako privlačiš i nesigurne. Njima izgleda da je to buđenje nove ideje a ne shvataju mehanizam koji lagano uvlači dodatnu snagu. Ideja bude samo maska. Ljudi budu oruđe. Šta da se radi. Glupi smo. 

Ono što svako treba da se zapita, za čije ciljeve se bori. Da li su to njegovi lični ciljevi? Još bolje, šta ako ih ostvari, šta će imati od toga? Koliko će sebe unaprediti time? Šta će morati da da? Problem je što kratkovidi neće dati odgovor na ona glavna pitanja. To su isti oni kojima pokušavaš nešto da objasniš dajući činjenice a jedini njihov kontraargument je uvreda, pre svega što ne znaju šta da odgovore, nemaju kontraargument. Tragično je što nisu sposobni da daju jedan. Jasno je kao dan da je njihovo mišljenje nametnuto a ne formirano. Takvi su najpodobniji. 

Hajde da se sada stavimo u kožu nekog ko zaista prati ideju grupe. On je ubeđen u to što grupa propagira. Zamislite onda njegov osećaj besa kada shvati da ti ciljevi zapravo nisu ono u šta on veruje. To i nije toliko strašno. Ali zamislite shvatanje da je sve ono u šta si verovao, da je ideja kojom se vodiš zapravo promašena. Tada si promašen kao osoba. Kako naterati nekog iz grupe na takvo saznanje. Baci grupu u problem ili nek taj lik ostane sam. Tada će moći da uvidi da li ostali imaju svoja ubeđenja ili će u problem u kom se našao jasno sagledati put kojim ide, videće ko stoji uz njega na tom putu i koga je uklonio sa njega. 

Ideja nije samo tvoja, ideja ne utiče samo na one koji je slede. Ideja kojom se vodiš te definiše ali obrati pažnju, ta ideja utiče i na ljude oko tebe. Ako su oni koji su ti najdraži uz tebe u toj ideji, ako si ih učinio srećnijim, onda znaš da radiš pravu stvar. Ali ako staviš ideju iznad dobrog čoveka koji je tu za tebe, onda se dobro zapitaj da li si spreman platiti tu cenu, da li si možda spreman upropastiti nekog da bi tvoja ideja blistala u punom sjaju. 

Zaista je lako vezati se za ideju koja na prvi pogled izgleda sjajno. Retko ko analizira situaciju i ljudi uglavnom reaguju impulsivno prateći onog ko je tu ideju doneo. Ako ste jedan od takvih, pogledajte osobu čije ideje sledite. Da li glorifikujete nju ili ideje koje je donela? Još bolje pitanje, da li ta osoba promoviše ideje zbog opšteg dobra ili sopstvenog. Da li stavlja sebe ispred njih? Upravo tu je razlika da li se boriš za nekog ili nešto. 

Ako ti nešto izgleda kao dobra ideja, verovatno si sam sebe doveo do nje. Tu mislim pre svega da te je ono u šta veruješ privuklo toj ideji. Ako ideš za nekom idejom samo zato što joj se masa priklonila, ovca si. Tvoj stav, ono što radiš i ono što jesi moraju da se uklope u ideju koju želiš da slediš. Bez toga, nećeš biti svoj na svome. Jasno je kao dan da ne pripadaš tamo i bićeš potpuno nebitan. Ideja kojom se vodiš ne treba totalno da promeni tvoj svet već treba da ga ojača, da mu omogući da bude onakav kakav ti želiš da bude. 

Rekoh na početku da je mržnja potpuno pogrešno usmerena. Vidimo to i te kako ovde na kraju. Lik želi ispraviti sve ali to je nemoguće. Uvek nosiš teret onog što si činio. To ne možeš menjati. Ostaje ti da učiniš najbolje da bi budućnost bila onakva kakvom je želiš. A najbolji dokaz tvrdnji da je mržnja pogrešno usmerena je to što lik na kraju krivi tačno onog ko je uzrok nesreći koja ga je snašla. Nije išao do najbližeg krivca, otišao je dalje, tamo gde je sve počelo. I šta je rekao na kraju? What have I done?

Šta je pouka svega. Okanimo se mržnje? Može ali juče. Kao i svaka emocija, i ova je večna. Problem je u tome što smo takvi kakvi smo. Koliko god se trudili da iskorenimo mržnju, nemamo sposobnost za tako nešto. Da li je to deo ljudske prirode, ne znam, ali tragično je to što će ti ljudi uvek davati razloge da mrziš.

Zanimljivosti:
Edvard Norton je odbio ulogu u Spasavanju Redova Rajana kako bi glumio u ovom filmu. On je nabacio oko 13kg mišića za potrebe filma. Set nosi majicu sa brojem 88 što je Naci-Skinhed kod za HH (Heil Hitler). U jednoj sceni se vidi da je svastika na Setovoj jakni okrenuta u suprotnom smeru. To kod skinheda znači da osoba koja to nosi predvodi. Lik Dereka je zasnovan na Frank Meeinku. Norton je izmenio film kako bi njegov lik imao više vremena u njemu. Režiser Tony Kaye je potom tražio da mu se ime kao režisera ukloni i tužio je studio u iznosu od 275 miliona dolara.

Naj scena:

Mržnja

Moja ocena: 10/10