C'era una volta il West (1968)

Alternativni naziv: Once Upon a Time in the West
Kod nas nazvan: Bilo Jednom Na Divljem Zapadu
Žanr: Vestern
Režija: Sergio Leone
Glumci: Henry Fonda, Charles Bronson, Claudia Cardinale...

Priča:
Epska priča o misterioznom strancu sa usnom harmonikom koji se udružuje sa ozloglašenim desperadom kako bi zaštitio prelepu udovicu od surovog ubice.

Moj osvrt:
Film otvara prilično duga scena u kojoj tri čoveka ne rade ama baš ništa. Sada, to zvuči dosadno. Stvar je u tome što u ovakvoj sceni uživaš pa sve i da traje tri puta ovoliko. Zašto? Zato što je majstor koji je pravio ovakvu scenu umeo njom da napravi nešto što neko ne ume ni sa konkretnom. Prvo, naizgled su ovo tri opasna kaouboja. Otvara se pitanje koga ovako naoštreni čekaju? A šta ovde radi Leone? Daje vam lika kome voda kaplje na šešir i daje vam lika koji se izmotava pokušavajući da uhvati muvu. Samim tim pokazuje smirenost jednog i ležernost drugog. Pazite, ovako naoštreni ne čekaju nikog sa buketom cveća. A ipak, ne pokazuju uzbuđenost niti strah. I vi gledate svo to njihovo zevzečenje iščekujući isto što i oni. Čekanje nekada ume da napravi mnogo dobrih stvari. 

Ovaj film je doktorski rad kada su dve stvari u pitanju: građenje scene i građenje likova. Sa tek malo detalja Leone vam je poklonio tri skoro nebitna a opet dobro napravljena lika na početku. U mnogim filmovima glavni lik ne vredi kao ovi sporednjaci. A kako kreira ovde glavnog negativca? Njegov ulazak na scenu je opasan. Prvo, najavljen je savršenom Morikoneovom muzikom. Taj čovek postigne muzikom mnogo više nego drugi konkretnim delanjem. Drugo, ono što radi je surovo i nadasve jezivo. Obratite pažnju kada je sniman film a imajte na umu da donosi ovako smelo jezivu scenu. Treće, kamera je pozicionirana dole i kako negativac u tumačenju velikog Henrija Fonde prilazi, imate utisak da je to div od čoveka. Njegova pojava tada deluje zaista grandiozno. 

Kada kažem da film savršeno gradi scenu mislim na to kako najavi ono što sledi. Recimo imamo onu trojku koja besno čeka nekog. Potom, naša scena je u baru dok napolju čujemo pucnjavu. Kada se ta pucnjava prolomi, u baru nastaje grobna tišina i kamera ide na krupan plan lica ljudi koji su prisutni. Konstantno ste u iščekivanju da će se nešto opako desiti. No, da bi to funkcionisalo, ne možeš da dozvoliš gledaocu da lako shvati šta sledi. Ovaj film vas konstantno drži u iščekivanju jer ni jednog momenta nemate pojma šta je bilo kom liku namera, šta mu je na pameti i šta on trenutno želi. Po tome, ovaj film je čista perfekcija. Takvim građenjem scene uvek drži gledaoca u neizvesnosti i neretko ga iznenadi. Naravno, moram ovde još jednom pomenuti velikog Morikonea čiji doprinos svakoj sceni je nemerljiv. 

Generalno, svi likovi su ovde perfektno kreirani. Sa Bronsonovim likom Leone drži onu misteriju kao sa Istvudovim u Dobar, Loš, Zao. Daje nam tek ponešto ali to je sasvim dovoljno da favorizujemo ovog lika. Ono što je najbolje, taj lik može biti opasno prljav, može biti nečastan, može biti nemoralan - mi to ni ne znamo. Ali na osnovu onog što nam je dato, mi ćemo svakako navijati za njega. To je već velika sposobnost da napraviš lika i takođe da napraviš realnog čoveka sa svim svojim manama. Imamo bandita za kojeg znamo šta je pa opet ga favorizujemo. Danas teško umeju da naprave normalan lik a kamo li heroja ili antiheroja. Šta nam se danas nudi, tužni marinac iz gospodara prstenova, propagandni idiot iz američkog snajpera, sve neki tamo superčisti ali užasno prazni lepotani. Ovde navijaš za bandita zato što se vezuješ za njegov trenutni cilj. To i jeste najbolje od svega. Mi smo teški bukvalisti. Ako je neko loš u nečemu, ne damo mu da se iskaže ni u čemu drugom. Ako čovek želi napraviti nešto dobro, kakav god on bio, pusti ga. 

Za razliku od Dobar, Loš, Zao ovaj film je siromašniji dvobojima. No, tamo je cilj avantura dok se ovde igra na dramu i psihologiju. No, moraš kroz film da izgradiš likove tako da pred njihov dvoboj zaista imaš potrebni naboj. Same pripreme za natpucavanja su odlično odrađene. Recimo imamo jedan čin izdajstva koji je praćen okršajem. Kao što već pomenuh, i to se otkriva u poslednjem momentu. No, pre samog okršaja sve se to zakuvava tako da izgleda da lik protiv koga su usmereni ljudi koje gledamo ima vraški težak zadatak. Fino se to sve zakuva i onda vidimo mini obrt koji donese sasvim drugačiji sukob od očekivanog. Tako se pravi uvod, tako se drži publika u neizvesnosti, tako se pravi odlična scena. 

Dok lik pozitivca kreira kroz misteriju, negativca nam nudi na tacni - i to kakvog. U jednoj kratkoj ali moćnoj sceni, Frenk (Henri Fonda) ima mogućnost da skrati muke čoveku koji se očigledno muči ali on odbija to da uradi. E sada, u današnje vreme bi izgledalo da je uradio to zato što je zao. Mislim šta će ti veći razlog. Današnji negativci su zli eto tako. Pre te scene smo nekoliko puta mogli da čujemo razgovore ove dvojice ljudi. Oni su zapravo na istoj strani ali čemu onda sukob. Jedan je na mnogo visokom položaju. Drugi nije tako visoko, ali je u svom svetu kralj. I dok jedan u drugom vide korist zapravo su jedan drugom i pretnja. Zašto jedan pušta drugog da se muči? Zato što je to naš ultimativni čin pobede. Ako mene boli, tebe će boleti tri puta više, ako si me uvredio, ja ću tebe gore, ako si me ranio, ja ću te uništiti. Ono što tu izmiče ljudima je to da je cilj isti ali da način dolaska do njega ne menja ništa. Konačna destrukcija je ista koliko god vremena za nju trebalo. 

Rekoh da je Frenk kralj u svom svetu, no onaj drugi svet mu deluje primamljivo. Ovde ću se vratiti na novog Dreda gde opasna prostitutka uspeva da postane vođa zato što... Zato što... Hm. Ako vladaš na jednom nivou to jeste znak da treba da pređeš na viši ali moraš da znaš gde možeš da igraš. Ova negativka je bila šta, najuspešnija prostitutka pa je postala ubedljivo najveći odmetnik bez nekog vidnog razloga. Smejurija. Frenka privlači taj svet u kom vladaš iz stolice. Ovaj film upravo pokazuje da je ipak tako nešto nemoguće. Frenk je strah i trepet kao revolveraš ali da bi upravljao kompanijom mora da ima znanje za tako nešto. Ne možeš vladati zastrašivanjem u nečemu u šta se ne razumeš. Nisi svoj na svome, nisi siguran u prostoru koji ne poznaješ. Neko će te srušiti. Tamo gde vladaš, tamo gde si svoj, tamo gde vidiš da ti je limit, tu ti je mesto. 

Još jedan dokaz da nemamo šablonskog negativca je taj što ovom čoveku treba razlog da bi potegao obarač. Iskreno me nervira ono zao sam pa ću sad nasumično da eliminišem koga god stignem. Misteriozni heroj ulazi u duel sa Frenkom, Frenk traži razlog. Zašto? Zašto jednostavno ne povuče obarač i reši ovu situaciju? Zato što neznanje ubija. Ako neko želi da vam učini nešto dobro ili loše, želite li da znate zašto? Naravno da da, jer ako tako nešto ne znate, ne možete ni napraviti razliku između dobrih i loših namera. Možda vam nisu bitna mišljenja većine ali postoje ljudi čije mišljenje o vama vam prija ili vas povređuje. To su ljudi koje poštujete. Mislite li da Frenk kao neustrašivi ubica ne poštuje svog protivnika? Ako je vaš odgovor "da" onda loše mislite. Frenk ceni hrabrost svog protivnika i samim tim ga poštuje. Zato želi da zna. Inače bi ova priča imala kraj na samom početku. 

Prelepa Klaudija Kardinale je ovde sinionim za lepotu. Prvo, lepota je svima dostupna. Svi je priznaju, svi joj se dive i svako je želi u svojoj blizini. Lepotu ne kriju samo oni potpuno čisti, lepotu možeš da nađeš svuda. I svi smatraju da imaju pravo na nju. Svako se bori za lepotu i svako smatra da je zaslužuje. Lepota onda dolazi kao nagrada, nagrada onima koji se bore i nagrada za hrabrost. Međutim, neki su potpuno nesvesni lepote koju nose i prodaju je u bescenje. Klaudija Kardinale nije samo cvetić koji će heroj zadenuti za rever kada pobedi. Takve uloge se prodaju u šablonskim filmovima. Ovo je veliki film, ovo je veliki lik, ovo je velika poruka. 

Kada čujete da je neko izgubio život zbog nekog razloga, taj razlog uvek bude nešto bezvezno. Izgubljen je život zato što se čovek upustio u opasne poslove, zato što se suprotstavio nekom kome nije trebao, zato što je stao na nečiji put, zato što je pokušao da izvede nešto suludo, zato što je otrčao u bespotrebnu opasnost. I obično su to ciljevi materijalne prirode. Ako je čovek spreman stradati zbog materijalnog, onda je život postao užasno jeftin. Upravo to nam ovaj film servira više puta. Da ljudi dovoljno cene život, ne bi bilo potrebe za osvetama, sukobima, ne bi bilo katastrofa i zla. 

Ako bih poredio ovaj film sa Dobar Loš Zao, ipak bih bio na strani tog drugog klasika. Ima više dopadljivijih likova, ima ludu avanturu i širu priču. No ako pričamo o drami, ovaj film je tu ispred. Ovde imamo odličan sukob dva čoveka, sjajno građen, odlično ispričan sa neverovatno upečatljivom kulminacijom na kraju. Bronson, Fonda i ostali su odlični. Morikone kao i uvek veličanstven. Serđo Leone je jedan od onih likova sa potpisom, jedan od onih koje ne možeš da kopiraš, koje ne možeš da kupiš kao danas Finčera, koji nisu odlutali u gluposti kao pomenuti, koji ne udovoljava klincima i šablonima kao danas Nolan, koji nije morao da vas reklamom i bacanjem novca ubeđuje da je njegov film veliki - on je pravio velike filmove. Ovo je svakako jedan od najvećih.

Zanimljivosti:
Fonda je prvo odbio ulogu. Leone je odleteo u Ameriku da priča sa njim i opisao mu scenu u kojoj bi on trebao da se prvi put pojavi u filmu. Leone je želeo da šokira publiku jer Fonda nikada nije glumio negativca. Jednog od trojice revolveraša sa početka tumači Al Mulok. On je sutradan izvršio samoubistvo u istom tom kostimu tako što je skočio sa prozora svoje hotelske sobe. Scenarista Miki Noks je video kada je Mulok proleteo pored njegovog prozora. Kada je strčao dole i krenuo da uvlači Muloka u auto kako bi ga odvezao u bolnicu, Leone je dovikivao Noksu da vrati kostim sa sobom. Leone je želeo da tri revolveraša na početku tumače Istvud, Van Klif i Valah, originalna trojka iz Dobar Loš Zao. Ali ni jedan od njih nije želeo da prihvati ulogu negativca koji će biti upucan na samom početku.

Naj scena:

Razlog

Moja ocena: 9/10