Krótki film o milosci (1988)

Alternativni naziv: A Short Film About Love
Žanr: Drama | Ljubavni
Režija: Krzysztof Kieslowski
Glumci: Grazyna Szapolowska, Olaf Lubaszenko, Stefania Iwinska ...

Priča:
Nevini momak špijunira svoju susetku i zaljubljuje se u nju. Potom počinje da izvodi trikove kako bi se njih dvoje upoznali.

Moj osvrt:
Kratki film o ljubavi je inicijalno zamišljen kao film od pedesetak minuta. Zapravo to mu je originalna verzija. Razlika je to što su u produženoj verziji dodali još priče nakon tih pedesetak minuta. Druga razlika je što je taj kratki film zapravo kratki film o razočaranju. Tako da ako vas ubeđuju da je ta kraća verzija bolja, odlučite za šta ste: još jednu priču o zabludi i promašenim emocijama koju ste videli ili nečemu lepšem, drugačijem i slobodno mogu reći emotivnijem. Zato moj glas nesumnjivo ide ovoj drugoj verziji. Kažu likovi po forumima kako je ova duža verzija za devojčice jer je romantizovana ili šta već. U fazonu ako želiš hepiend, gledaj dužu verziju. E pa ne bih rekao da je tako. Kraća verzija ostavlja stvari na pola i ostavlja ih patetičnim. Ispada kao da je sve vreme pričao nešto i na kraju promenio priču. Duža verzija širi priču i ne pokazuje patetiku i klasičnu ljubavnu priču već saosećanje i razumevanje. Nema klasičnog hepienda ni u drugoj priči. Znate i sami da nisam za usilovane tragične završetke filmova ali ni za srećne krajeve ni iz čega. Kraća verzija je usilovani kraj koji priču ostavlja polovičnom. 

One koje volimo, uglavnom želimo samo za sebe. Želimo da budemo jedini koji imaju pristup toj lepoti, želimo da budemo jedini koji će odmoriti oči na njoj, želimo da budemo jedini koji će uživati u svakom momentu sa osobom koju volimo. Vidimo momka koji na sulude načine pokušava da sve ljude udalji od žene u koju se opasno zaljubio. On upravo pokazuje ono o čemu pričam, bolesno jaku zaljubljenost i prisvajanje lepote koja mu ne pripada. 

Kada su u pitanju "trikovi" koje ovaj momak izvodi, oni su upravo ono što treba da budu - sjajne ideje koje ovaj film povremeno pretvaraju u odličnu romantičnu komediju. To su sitni gestovi i simpatične ideje kojim je pokazano ono što treba. Bez ludačkih scena, bez i trunke patetike, bez preuveličavanja, bez građenja kula i gradova, film je na savršen način uspeo da pokaže sve u samo nekoliko sitnih detalja. Zaljubljenost at it's best. 

Ovo je opasno dobar film, neverovatno je blesav, i možda najbolji kada je u pitanju način na koji se na platno preslikava svo ludilo koje dolazi prvim velikim, iskrenim zaljubljivanjem. Ovde ću ponoviti, ako ste za zabludu, gledajte kraću verziju. Ona će pokazati na uobičajen način koliko umemo da promašimo i da se razočaramo i na preslab način će nam preslikati posledice toga. Duža verzija pokazuje da emocijom možemo dopreti do nekog. Zaljubljivanje koje gledamo je zapravo dobra stara opsednutost osobom koju volimo. Kada vidite kako ovaj momak pamti sve navike, sve pokrete, sva raspoloženja žene u koju je zaljubljen, videćete i prepoznaćete stanje u kom ste nekada verovatno bili. I nije fazon samo u tome da pamtite svaki detalj, stvar je što volite i najmanju sitnicu koja je vezana za njega. 

I šta se desi kada pokažete smelost i iskrenost kod tog nerealno jakog zaljubljivanja - ona verovatno zaboli. Zašto? Zato što nas iskrenost ogoljava u svetlu u kom verovatno nismo jaki, zato što iskrenost ume i te kako da boli (ovde je to čak i prikazano fizički što je odlično i otkačeno u isto vreme) iskrenost je najčešće u tim situacijama patetična ali tada nismo svesni te patetike. Kasnije se najverovatnije kajemo zbog toga ali ovaj film nije želeo da prikaže zabludu kao glavnu temu, želeo jeda prikaže buđenje, želeo je da pokaže promenu, želeo je da pokaže da ta iskrenost ipak ume da bude prelepa u svojoj nevinosti. 

Ljubav koju ovaj momak prikazuje je iskrena i bezuslovna. Kada ga žena koju voli upita šta on zapravo hoće od nje, šta želi da radi, njegov odgovor "ne znam" zapravo govori sve. Pogledajte kako većina ljudi razmišlja. Uvek emocije vode za još nečim, za nečim materijalnim, za nečim fizičkim. Sve je to ok ali da li je to poenta iskrene emocije. Meni se čini da zbog tih usputnih stvari ljudi uče da vole nekog. A zašto te usputne stvari ne zavoleti uz nekog? Da li vam je zaista bitno ono što okružuje osobu koju volite ili vam je bitno da postojite uz nju? Gde se izgubio zanos vašeg prvog zaljubljivanja ako sada razmišljate o položajima, materijalnom stanju, fizici i sličnim, lako objašnjivim stanjima. Prave emocije ne možeš sam stvoriti i ne možeš ih kontrolisati, ne možeš ih definisati. One su velike ali da bi ih zadovoljio, ne treba ti mnogo. Tu me ovaj film kupuje. 

Sledeća stvar na koju ljudi previše misle je šta će ko reći i šta će ko misliti. Zašto vam treba opšte prihvatanje za emocije koje imate? Zašto vam je potreban tuđi sud da biste potvrdili ono što osećate? Kada ova žena objašnjava momku kako nije dobra, kako nije onakva kakvom je on vidi, vidi se upravo sva lepota zaljubljivanja. Ako nekog idealizuješ, ako nekog vidiš prelepim, ako nekoga smatraš najlepšim delom svog dana, ako ti nečije prisustvo neverovatno prija, zašto bi te bilo briga šta drugi misle o tome. Ne kaže se bez razloga da je lepota u oku posmatrača. Ako dozvoliš da drugi utiču na tvoje kriterijume, kopija si, nebitan si. Veruj u svoj izbor jer te on čini srećnim. Ono što neko drugi smatra lošim za tebe može biti prelepo. Tu nema rasprave ko je u pravu. Svako bira za sebe, svako procenjuje po sebi. 

Krenuo je film i na onu stranu koja se najpre i očekivala - otkrivanja zablude. Nije sporno da neko može biti u zabludi, da neko može i pogrešno idealizovati osobu. Ako to želite da gledate, kratka verzija treba da bude vaš izbor ali onda po mom mišljenju skinite joj barem tri ocene. No, rekoh da je film u jednom momentu i želeo da prikaže zabludu. Kako ćeš najlakše dokazati nekom da je u zabludi - pogodićeš ga tamo gde najviše boli, ubićeš u njemu ono u šta najviše veruje. I tu se negde krije lepota ovog filma. Ovaj mladić će biti povređen, to nije sporno. Mislim, ne otkrivam vam ništa posebno. Ovo se moglo očekivati. Ali tu duža verzija preuzima priču i menja joj fokus. 

Kada kažem da duža verzija ovog film menja fokus, ona zapravo ovde uključuje još jedan lik u film a to je žena u koju je momak zaljubljen. Da, braćo i sestre, od objekta obožavanja, duži film ovu ženu čini glavnim likom i pruža novu priču. Kraća verzija ovaj lik čini zabludom vrednom zaborava, skoro pa nebitnim likom koji se malo pokajao. Što je najgore, iz svega viđenog do tada, ovaj lik ima i te kako potencijala. Zašto onda ostaviti taj lik površnim? Duža verzija pokazuje kako neko iskreno može da vas dirne dobrotom i ljubavlju prema vama. Kažem, nema ovde patetike, standardnog zaljubljivanja, ljubavne priče, klasičnog hepienda, samo jedno razotkrivanje, buđenje emocije, promena u čoveku proizvedena iskrenom ljubavlju. Sa te strane ovaj film je perfekcija. Pokazuje šta čovek gubi, pokazuje koliko je izgubio tokom godina, pokazuje koliko je nekada bilo sjajno voleti bezuslovno i čisto, bez bilo kakvih namera.

Zanimljivosti:
Duža verzija je snimljena na zahtev glavne glumice jer je želela da on ima bajkovit kraj. Ovaj film je produžena verzija jedne od epizoda iz mini serijala pod naslovom The Decalogue/Dekalog.

Naj scena:

Kraj

Moja ocena: 9/10