Suspiria (1977)

Žanr: Horor | Misterija
Režija: Dario Argento
Glumci: Jessica Harper, Stefania Casini, Flavio Bucci...

Priča:
Nova učenica dolazi u baletsku akademiju. Ona postepeno saznaje da iza škole stoji nešto zlokobno i neprirodno što dovodi do jezivih događaja.

Moj osvrt:
Suspiria me je kupila prvom scenom. Pre svega, muzika je maestralna. Tema koja se proteže celom dužinom filma brzo uđe u uši. Ne samo što je dopadljiva, ona baš zvuči jezivo i preteće. U toj uvodnoj sceni, devojka izlazi u noć na kišu sa ovakvom muzikom. Nevreme, noć, preteća muzika - sve to stvori odličnu atmosferu koju drži ceo film. 

Zaista bi bila šteta da su usporili posle ovakvog uvoda. Recimo dosta filmova ima recept da vam na početku servira opasno jezivu scenu i onda prođe podosta vremena dok ne krene nov horor. Suspiria počinje sjajno i scena za scenom održavaju atmosferu na najvišem mogućem nivou. Devojka koja istrčava iz zgrade i trči kroz šumu po noći, čudni događaji itd, sve to doprinosi ovome o čemu pričam. 

Devojka dolazi u školu baleta. Hajde da zanemarimo da je balet u pitanju i da se fokusiramo na školu. Škola predstavlja nešto što te usmerava, nešto što učestvuje u formiranju tebe kao osobe. Gledajmo prosečnu osobu. Ona će se povinovati pravilima škole što je i normalno. Ali zamislimo da škola ima sasvim druge ciljeve. Ok, nećemo pričati o očiglednim pizdarijama poput one škole gde su religiozne fanatike učili kako da bogougodno činodejstvuju minobacačem. Tu se vidi zla namera od samog početka. Pričajmo o sistemu koji vam deluje sasvim dobro, koji se trudi da vas unapredi i obrazuje. Kada vidite da postajete bolji, takvom sistemu ćete se lako povinovati i širiti njegove vrednosti. Ali šta ako taj sistem ima skrivene ciljeve? 

Ok, ti poštuješ pravila. Uvideo si da ovaj sistem želi da te napravi majstorom u tvom poslu. Postaješ sve bolji i čak iako ti neka pravila ne deluju baš ok, smatraćeš da su takva za tvroje dobro. Samim tim poštuješ autorite onog ko je ta pravila postavio. Autoritet ti je automatski i uzor, motiv pa možda čak i idol. Suspiria upravo igra na tu kartu, na kartu autoriteta. Fazon je u tome što imate zlo kao autoritet, zlo kao nešto što određuje pravila i zlo kao nešto što oblikuje mlade. 

Pogledajmo tzv. pomagače u ovoj školi. Jedan je nem, drugi je slep. Ovo je opasna simbolika. Braćo i sestre, verujem da je većina vas živela ili živi u sistemu koji mu ne odgovara. Čak i ako niste, siguran sam da ste upoznati sa tako nekim režimima. Garantujem da ste se nekada zapitali zašto ljudi ćute, zašto neko nešto ne uradi. To je generalno problem i kod nas. Mnogo smo glasni između četiri zida. Krijemo se iza anonimnosti. Na taj način ipak služimo sistemu koji nam se gadi. Oni koji ne vide da je sistem truo su slepi. Oni koji vide a ćute o tome, oni su nemi. Eto vam simbolike. Sistem voli poslušne, one koji ćute i ne razmišljaju mnogo. 

Upitah zašto ljudi ćute. Odgovor je jednostavan. Ljudi se plaše jer se u slučaju da progovore javno gubi mnogo. Prvo, da bi digao glas protiv sistema, ne smeš biti sam, ne smeš biti bez podrške. Drugo, ako imaš podršku, moraš biti siguran da ona veruje u to što pričaš i da je spremna koliko i ti da se bori za isti cilj. To obično nije slučaj. Obično neko od ljudi koji bi pratili tog bundžiju umeju da budu oni koji prvi zabodu nož u leđa. Onaj na koga si se najviše oslanjao, onaj ko te vodi kroz mrak, može u tom istom mraku da te ostavi. 

Kako su uspeli da drže atmosferu u svakoj sceni? Jednostavno, svaka scena je nafilovana pričom, misterijom i odličnom scenografijom. Nema gubljenja vremena a najveći deo filma se odvija u toj školi i njenim prostorijama. Scenografija prosto vrvi od crvenih i tamnih boja, trozubaca, čudnih gravura itd. To jesu sitni detalji ali ti detalji kao jasne aluzije i simboli čine ovaj film perfektnim. 

No, da se vratimo na onaj autoritet. Šta radimo kada nam smeta neko iznad nas? Jednostavno, obratimo se nekom iznad ko je iznad tog ko nam smeta u nadi da će taj veći autoritet pomoći. To retko može da upali. Zašto? Zato što je to hijerarhija istog sistema. Pogledajte trenutnu strukturu vlasti u vašoj zemlji. Vidite li nadu da će veći autoritet da vam izađe u susret i presudi u vašu korist u odnosu na nekog ko je iznad vas a deo je njegove strukture. Nema teorije. Čak iako se to desi, one loše smenjuju isti takvi i tu dolazimo do one stare da riba smrdi od glave. Zamislite sad hijerarhiju u sistemu koji je zao. Ako su oni koji su ispod tih glavnih tako jezivi, kako li izgledaju oni gore. Tu Suspiria drži čas u prikazivanju misterije. Jednostavno niste sigurni šta možete da očekujete. Nisu li ta strepnja, tenzija i neizvesnost dovoljni da pojačaju strah? 

Mogao bih se osvrnuti na još jednu stvar u filmu a to je uloga muškaraca ali to bi bilo već veliko spoilovanje. Prepustiću vama da razmislite o tom aspektu priče. Na kraju, Suspiria je remek delo žanra i svakako jedan od najboljih filmova među hororima i najboljih horora među filmovima. Ima odličnu priču, misteriju koja vas drži zainteresovanim, savršenu atmosferu, vrhunsku muzičku temu. Jedina mana po meni je možda malo zbrzan kraj. Nešto ovako dobro svakako želim da traje duže. Ako do sada niste gledali ni jedan Arđentov film, dozvolite mu da vas kupi ovim.

Zanimljivosti:
Arđentova ideja je bila da u školi budu devojčice do 12 godina ali su producenti to odbili zbog toga što u filmu ima nasilja. Sve brave su podignute visoko da bi glumice, poput dece, morale podignuti visoko ruku da bi otvorile vrata. Žena koja tumači Helenu Markos nije navedena u spisku glumaca. Džesika Harper je izjavila da je nju tumačila 90togodišnja bivša prostitutka koju je Arđento našao na ulicama rima. Arđenta je inpirisala priča majke Darie Nikolodi koja je napustila muzičku akademiju u Nemačkoj jer je smatrala da se u noj podstiče veštičarenje.

Muziku za film izvodi grupa Goblin a komponovao ju je sam Arđento. Udo Kier u filmu izgovara "Broken Mirrors, Broken Minds" što je inspirisalo naslov Arđentove biografije. Kada je snimana scena u bazenu, Arđento je tražio da se glumice kreću što lakše i što manje kako ne bi previše uznemiravale vodu. Smatrao je da će na taj način scena biti paranoičnija. Poslednji film Džoan Benet. U sceni gde crvi padaju sa plafona, radnici na setu su bacali pirinač na glumice.

Ovo je prvi deo trilogije o Tri Majke (Inferno, Mother of Tears). Daria Nikolodi, Arđentova tadašnja devojka, trebala je tumačiti glavnu ulogu. Ipak, Arđento je želeo mlađu glumicu. Bez obzira na to, Daria se dva puta pojavljuje u filmu. Jednom, na samom početku na aerodromu i drugi put kada pozajmljuje glas Heleni Markos.

Naj scena:

Who is there...

Moja ocena: 9/10