Payback (1999)

Kod nas nazvan: Naplata Duga
Žanr: Akcija | Triler | Kriminalistički | Drama
Režija: Brian Helgeland
Glumci: Mel Gibson, Gregg Henry, Maria Bello...

Priča:
Porter je upucan i ostavljen da umre. Iza obarača su bili njegova žena i prijatelj. Kada on preživi, smišlja plan i kreće u osvetu.

Moj osvrt:
Ne vredi, kada vidim ime Mel Gibsona ja moram da gledam film. Iako bih voleo da se on vrati režiserskom poslu jer je tu napravio veličanstvene stvari, radujem se i njegovim ulogama. Payback sam zamišljao kao brutalan, mračan film a zapravo sam dobio nešto što se danas retko viđa, nešto što užasno podseća na stare noar filmove koji se više ne snimaju. Postoji i rediteljska verzija koja se zove Payback - Straigth Up, za koju kažu da je znatno bolja od ove. Možda se i njoj posvetim jednog dana, pogotovu kada se zna da je ta verzija značajno prljavija i brutalnija. Ako se to desi, proširiću ovaj prikaz. 

Ono što karakteriše stare noir filmove je naracija. Payback upravo počinje tako. Možda je film mogao biti i bogatiji njome. Svakako nije ovo film koji će vam servirati preokrete i bombastičnu radnju. Gibsonov glas je mmogao češće da se pojavljuje i daje nam npr. na komičan način neki uvod u ono što sledi. No, taj humor koji bi najava donela, donosio je sam lik kao i stvari koje mu se dešavaju. 

Taj lik je upravo ono na šta su nas dobri stari filmovi navikli. Prvo, on je prilično opasan i neustrašiv. Drugo, odmetnik je. Treće, nije ono nevinašce od pozitivca već je prljav i bezobziran. Znate i sami na šta to liči. Kada ovakav lik ima cilj, ne bira sredstva i ne mari za one koje će pregaziti na putu do njega. 

E sada to što će gaziti preko drugih baš i ne zvuči kako treba, zar ne? E pa tu je kvaka. Svet u kom obično smeste ovake likove je prljav. Mafija vlada na sve strane i svi su uvučeni u mutne poslove. Lepota je obično oskrnavljena na neki način. Ovakav lik dođe kao neko ko treba da na neki način pročisti ovakav svet od gadosti i učini ga malo manje prljavim. Svi su prljavi - po svima treba gaziti. 

Tu već i dobijamo neku frku. Da bi očistio svet od gadosti, ovaj lik mora da dođe do glave mafije. Da bi došao do glave, mora da dođe težim putem, od sitnih operativaca, preko opasnih protivnika do samih bosova. To izgleda kao u starim, dobrim igricama gde ste besomučno zamarali prste lupajući po tasterima za udarce, tamaneći sitnu gamad da bi došli do gazde kod kog baš treba da se preznojite. Međutim, nije sve to tako linearno. Neko bi rekao da treba da postoje oni koji su zahvalni ovom liku što će pročistiti društvo od korova. Problem je što oni koji bi trebali da to rade, i sami su deo problema. Shvatili ste da govorim o policiji. Sada već imate pred očima u kakvu frku je upao glavni lik kada na ramenima nosi problem sa mafijom i problem sa policijom. 

Sa jedne strane imamo celu tu frku koja se kreira oko glavnog lika. Nevolje za nevoljom, sve teže i bezizlaznije situacije se nižu. Sa druge strane imamo i igru koju sam ovaj lik kreira. To su lepo tempirali i dali je na pravi način u pravom momentu. Sve preko ovoga bi bili oni šablonski preokreti i gluparije. Ovako nam izlupaju sve u kratkom roku a to bude pametno napravljeno i zapravo bude logičan sled događaja.

Najdopadljivija stvar u celoj priči je savršena smirenost glavnog lika. Većinu ovih stvari bi drugi likovi izgovarali besno, u duhu akcije. Ovde vidimo čoveka koji sasvim mirno, sa osmehom preti i traži sulude stvari. Opasnost po njega je naravno to što otkriva svoje namere. Sa druge strane, kada malo razmislimo, ko bi normalan uradio tako nešto? Tako da on u isto vreme deluje potpuno ludo ali i užasno opasno. Odličan kontrast u liku koji donosi šalu i nevolju u istom momentu. 

U čemu je kvaka? Zašto bi lik iz osvete krenuo da razbija ceo sistem? Oko čega se sve vrti? Najbolja stara priča ali i priča koja i dan danas traje - sve se vrti oko lepih žena. Lepa žena zagorčava Porteru (Gibson) život, zbog lepe žene on ponovo ima razlog da se bori, lepa žena dolazi i kao nagrada za ceo njegov trud. U odvratnom, prljavom svetu ipak imamo lepotu, a gde ćeš veličanstveniju od ženske.

Payback je jednostavan film kojem je cilj da donese malo starog duha u novije filmove. Kada malo porazmislim, možda sam mogao negde iskopati tu rediteljsku verziju. Mislim da bi malo više surovosti donelo preko potrebnu mračniju notu filmu. Ovde su više igrali na neku veseliju atmosferu i ležerniji film. No i ovako je rezulatat i više nego pristojan.

Zanimljivosti:
Ovo je rimejk filma Point Blank (1967). 30% filma je režirao Brajan Hangeland. On je dobio otkaz kao režiser samo dva dana pošto je dobio oskara za film L.A. Confidential. Skoro svi telefoni u filmu su sa rotirajućim brojčanikom. Debora Kara Unger je slomila dva rebra u sceni kada je Mel Gibson tuče. Ta scena postoji samo u rediteljskoj verziji. Porterovo ime se nikada nije otkrilo. Režiserska verzija je izbačena 2005 ali veći broj origialnih scena nije sačuvan. Postoji i scena u kojoj je Porter iščupao oko jednom od čuvara ispred zgrade ali ona ne postoji ni u jednoj verziji filma.

Naj scene:

Pretnje, zahtevi, predstavljanja.

Moja ocena: 7/10