American Sniper (2014)

Kod nas nazvan: Snajperista
Žanr: Akcija | Biografski | Triler | Ratni
Režija: Clint Eastwood
Glumci: Bradley Cooper, Sienna Miller, Kyle Gallner...

Priča:
Mornarička Foka Kris Kajl spašava mnogo života svojom preciznošću u ratu i na taj način on postaje legenda. Kada se konačno vrati kući, on shvata da ne može da ostavi rat iza sebe.

Moj osvrt:
Više puta sam pričao o tome koliko mi novi oskarovci ništa ne znače. Birdmana isključujem iz ovoga. Pogledao bih ga svakako zbog Inaritua. Pogledajte kandidate i pobednike u zadnjih par godina: Whiplash, The Theory of Everything, Gravity, Captain Phillips, American Hustle, 12 Years a Slave, Argo, War Horse, The Help, The Social Network, The Blind Side, The Hurt Locker, Slumdog Millionaire. Nešto od ovoga ima i nekog kvaliteta ali ništa od ovoga nije naročito vredno pomena niti više od jednog gledanja (neki nisu ni toliko vredni). Ljudi, kada je Oskar u pitanju, najbitnije od svega je da prestanete da se primate na tu nagradu. 

American Sniper je nešto najgore što sam gledao verovatno još od Igara Gladi. Ne zezam se, toliko je ovo loše. Sad neko može da misli da sam imao neka predubeđenja. Zajebite sa tim. Ovo je pravio Istvud a njegove filmove volim, čak i one naivne gluparije poput Svemirskih Kauboja. Ovo je toliko providno, neubedljivo, neprirodno i nadasve bezobrazno da sam se sve vreme postavljao pitanje ko je pisao ovaj prokleti scenario. Nemojmo o tome da je ovo istinit događaj, ovo je našminkano do krajnjih granica poimanja. Pazite, servira nam se priča kako je ovaj momak vaspitavan kao zaštitnik. Npr u prepatetičnom The Blind Side imamo kao fazon da momak ima taj zaštitnički instinkt. To deluje ok ako ste 12togodišnji klinac i reći ću zbog toga da može da prođe. Ali ovde imamo zaboga velikog patri(j)otu. Takvi su isključivo odgajani da budu čuvari nacije, ponosa, nevinosti čednih djeva. Ja se ovako sa tim sprdam a oni su ozbiljni, pa vi vidite onda.

Onda pomisliš hajde, nek bude kao zaštitnik. Klinci se lože na to. Onda momak gleda vesti na tv-u i vidi kako su negde bombardovane američke ambasade. Kad je njemu onda pao mrak na oči. Kad je njemu braćo i sestre onda puk'o film. Pazi, razumljiv je bes kada vidite da je neko ugrožen, nije to sporno, ali ovo je toliko trulo odrađeno da ne mogu da verujem. Izgleda kao da nije bitan čovek već simbol, kao da nije bitno da li je neko nastradao već činjenica da je napadnuta američka zastava. E pa pljujem na sve te simbole koji sebe stavljaju iznad čoveka. Bez čoveka ni jedan jedini simbol ne bi postojao na ovom svetu. Ali šta da se radi, imamo čoveka kome trza oko čim vidi da neko napadne zvezdice i pruge. Da li ovde vidimo brigu za čoveka? Teško. Ovaj se ne bori za to. Ne verujete? Da se bori, zar se ne bi borio za svoju porodicu? 

I onda kreće trening koji se prilično sprda sa Full Metal Jacket. Mislim, nije im namera da se sprdaju ali naspram tok masterpisa ovo deluje kao da je nas nekoliko pokušalo da na osnovu dreke ludog narednika snimi nešto slično. Naravno ne može svako da bude marinac, foka i borac za mir u svetu, tako da su ovo rigorozni treninzi i slabići odustaju. Ako ne možeš da uradiš šestodvajespet čučnjeva, šta vredi od tvog intelekta, preciznosti, odličnog rasuđivanja i čega već u vojsci. Ali fak, bitni su samo oni koji fizički mogu da iznesu bilo šta, samo oni imaju ulogu u takvoj priči. Koliko su ovo zajebani momci vidi se u sceni kada jedan od njih sopstveno telo koristi kao metu za pikado. Da, ozbiljan sam. To je taj vrh, to je elita koja teba da nam brani guzice. 

Iskreno, ovo je jedan od najgorih ako ne i najgori dijalog koji sam video u svetu filma. Neke rečenice su totalno nabacane čisto da se vodi neki dijalog. Potom, imamo one rečenice koje bi trebale biti patetične. Tipa lik ustaje i kaže da bi dao život za Ameriku. Problem je što ovo ovde nije patetično, ovo je toliko jebeno glupo da ne mogu da vam opišem. Od samog početka film smrdi od glupih dijaloga i monologa. Takva mu je i poruka - glupa do krajnjih granica poimanja. Samo sačekajte prvi dijalog ovog momčeta sa svojom budućom ženom - uživaćete. I da, predlog koji je neko dao Sijeni Miler da se bavi glumom je najgori predlog još od kad je neko u Portlandu rekao: "Ovaj Majkl Džordan ne deluje kao dobar izbor pored Sema Bouvija. Prepustimo ga Bullsima". To je jedna iz one elite koja ne može da ni da izgleda prirodno kada stoji i ne radi ništa dok je snimaju. 

Problem je što film koristi neke istorijske događaje na potpuno pogrešan način. Kada su srušene kule u SAD to nije pokrenulo nešto normalno u svetu filma već je pokrenulo lavinu patetičnih proizvoda. Kada radite tako nešto, pljujete na sve žrtve takvih nesreća. Koristite nečiju smrt da prodajete svoj proizvod na najljigaviji mogući način. Kako snimiti onda nešto po takvom događaju? Snimi tako da pošalješ poruku. Pogledajte Šindlera. Prikaži uzrok, odaj počast žrtvama, pošalji poruku, ogoli zlo. Šta rade ovde? Kule se ruše a bata koji bi da pogine za Ameriku skače besan u želji da nekom prošeta zube kroz grlo. Bes je opravdan ali ovaj usrani, plastični, patetični američki heroj je ono što kupuje pažnju krvlju drugih. Kako veliki Saramago reče u "Jevanđelje o Isusu Hristu" - "Sada ti moraš da umreš da bih ja večno vladao." Da li treba poštovati nešto što zarađuje na krvlju drugih? Drugi nisu stradali da bi ovaj momak napravio nešto veliko. Drugi su stradali da bi ovaj lik ispao faca. 

I naš heroj kreće u rat. Normalno, on je glavni pozitivac. U ratu mora da bude glavni negativac. Jebiga, ne možeš da očekuješ da je to samo borba dve strane. To mora da bude okršaj najboljih među njima. Evo i Brotherhood of War i Saving Private Ryan imaju glavnog negativca a to su... to su... ček ček. Čemu služi prokleti Mustafa snajperista, najbolji u naciji. I taj najbolji koliko god da je dobar, ne vredi kao svi ostali zajedno. Ali ne možeš tako čoveče. Kako će da postoji onaj finalni okršaj gde će se videti kome je veći, gde ćemo da gledamo pogodak sa par 'iljada metara. 

I onda kreće jedno od najjadnijih građenja likova (čitaj heroja) u kinematografiji. Ovaj lik makne nekog, već pričaju da je legenda, da je spasao brdo života itd. Najljigaviji mi je način na koji su predstavili ubistva dece. Kada to urade teroristi, to izgleda kao gnusni, zli čin. Kada to uradi naš herojski snajperista, to je neophodno jer malo dete je onda predstavljeno kao neverovatni zlikovac. Ovo je odvratno na toliko nivoa da ne mogu da vam opišem. Sve ove scene prati brdo kretenija i to u cilju kreranja "legende" i "heroja". Npr vojska se prikrada, ova legenda sa distance makne snajperom nekog ko je bio potencijalna opasnost toj vojsci i ovi kažu nešto kao kako ta "legenda" bdi nad njima. Potom mu jedan od vojnika mahne sa distance. Jeste li primetili jedan veliki stepen idotizma? Za one koji nisu: ako je taj momak snajperista, ako mi on spase život sa distance, ja se okrenem i mahnem ka njemu, nisam li možda odao njegov položaj? 

Tu negde leži i odgovor zašto mu je dat retardirani saborac. Npr. "legenda" ubije detence, ovaj retardirani se oduševi. Zašto? Da bi ovaj koji je ubio detence izgledao kao elementarna nepogoda. U fazonu morao sam, teško mi je ali nisam ja taj zlikovac. Ovaj do mene koji likuje tome, on je pravo zlo. Ja sam milosrdan. Koga vi folirate? Da li zaista mislite da je Oskar relevantan kada ovakvo propagandno smeće može da prođe kao kandidat. Ovo je ekser u sanduku u kojem su sahranili tu nagradu. 

Nije ovde kraj biserima. Naravno da ovaj patriota mora kući da ostavi trudnu ženu. Ajme mene mili blože. Pa kako misliš da njegova drama bude napetija i tragičnija ako ga kući ne čeka žena sa stomakom do zuba? Kako da ne vidimo veličinu heroja ako nemamo pred očima činjenicu da on možda neće upoznati svoje dete? Sjajna drama, zar ne? Ovoga se niko nikada ne bi setio. Naravno da se tu i namesti scena gde su njih dvoje na vezi u toku pucnjave. Pa moramo da budemo svesni jadnih žena koje čekaju svoje heroje koji se razbijaju po tamo nekim pustarama. Naravno, Sijena Miler sve to začini svojom epskom glumom. 

U jednoj sceni glavni lik stoji sa svojim malim sinčićem. Potom im prilazi čovek i objašnjava malom klinji kako je njegov otac heroj i legenda. Hajde majstore, objasni malom klinji kako je njegov tatica postao heroj tako što je odstrelio vršnjake svog sina. Ali čekaj, ti malci su mogli ubiti nekog. Pa naravno, ali tako je moralo da bi opravdali ovog heroja. A ovaj čova koji može da pogodi komarca u jajce sa kilometar, nije mogao možda da rani dete. Ma, zašto uopšte ovoliko analiziram ovo smeće. 

Ali čekaj, zar ne gledamo ovde velikog heroja. Pa on napušta mesto snajpovanja i kreće sa ostalim u akciju u prkos tome što treba da snajpuje? Naravno da nije heroj, on je retard. Ako imaš ulogu u ratu poput njega, to napuštanje mesta ne izgleda kao herojski čin već teška glupost. Sa mesta na kom se nalazi, on može da nadgleda veliki prostor, može da najavi potencijalnu opasnost svojim saborcima i spreči je. Uletanjem u frku sa njima on automatski ugrožava misiju i čini druge lošima. Ooo da, ovo nije pravljenje heroja, ovo je činjenje svih drugih nesposobnima. Sad ću ja da dođem tamo i pokažem vam kako se radi vaš posao. U fazonu ja sam baja, vi samo treba da statirate uz mene. 

Potom imamo i te čuvene posledice rata. Ovo nisu prave posledice, ovo što vidimo u filmu je sitnica. Vidimo nekoliko scenica tek da zamislimo koliko je ovog čoveka rat obogaljio. Ali hej, on se non stop vraća nazad. I to donese gomile scena u ratu koje niti nešto vrede, niti su originalne. Film je užasno dosadan. Toliko besmislenih i nabacanih scena koje ništa ne znače, koje ne donose nikakvu tenziju, koje ne sadrže ni jedan jedini lik vredan pažnje, koje prodaju najsmrdljivije moguće poruke. 

I eto, neko ko je decoubica, neko ko je ubica, neko ko nema nikakvu ličnost, neko ko je plastična lutka nabijena patetičnim patriotizmom, neko ko čini sve druge vojnike kilavcima, prodaje nam se kao heroj. Ja ovde nisam video ni jednu osobinu vrednu pomena, ni kod jednog jedinog lika. Ja ovde nisam video ni jedan lik koji nije plastični šablon. Ja ovde nisam video ni jedan dijalog koji je prirodan jer onaj ko je pisao dijaloge nije vodio ni jedan jedini u životu. Ja ovde nisam video priču već prodaju. Ja ovde vidim samo zamenu teza. Američki Snajper je sramota i za film i za one koji ga prodaju kao heroja i za one koji ovu anemičnost prodaju kao glumu. Nadam se da je Istvud sa ovim završio sa režijom. Neće on pokvariti ono veliko što je postigao. Mnogo smeća on treba da isporuči da bi pogazio ono što je napravio. Ali ovakve brljotine, zaista mu nisu potrebne.

Zanimljivosti:
Kako bi nabacio telesnu masu, Kuper je unosio do 8000 kalorija na dan. Kris Kajl, po kom je film snimljen, izjavio je da ako bi se snimao film po njemu, voleo bi da to uradi Istvud. Dok je vežbao, Kuper je držao Kajlovu sliku u teretani. U filmu, on je nosio Kajlove cipele a kasnije ih je i dobio na poklon. U stvarnosti, Kris se nikada nije sukobio sa Mustafom. Tokom snimanja, Sijena Miler je konstantno imala prepisku sa Tajom Kajl, Krisovom suprugom. Logo Punishera se vidi na mnogim mestima u filmu.

Naj scena:

Susret sa bratom. Jedina iskrena scena u filmu koja zapravo dopušta ratu da dođe do izražaja pored herojskog iskenjavanja i smešnog glavnog lika.

Moja ocena: 2/10