Kautokeino-opprøret (2008)

Alternativni naziv: The Kautokeino Rebellion
Žanr: Drama | Istorijski
Režija: Nils Gaup
Glumci: Mikkel Gaup, Anni-Kristiina Juuso, Aslat Mahtte Gaup...

Priča:
Religiozno i kulturno buđenje inspirisalo je pobunu u norveškom selu u 19. veku.

Moj osvrt:
Početak filma me je podsetio na stare vestern stripove gde tamo neki zlikovci prodaju alkohol jadnim Indijancima koji daju poslednje što imaju za tu "vatrenu vodu". U stripovima se to reši tako što hrabri junak nađe prodavca, nauči ga pameti i spali mu zalihe. U stvarnom životu ljudi moraju sami da se izbore za sebe. Naravno da im za to treba neki pokretač i sasvim je ok da motiv za to nađu u religiji koja pripoveda lepe stvari. Ali ovo što sam video u filmu je poprilično naivno. Siguran sam da znate neke opasne alkose u vašoj okolini. Zamislite sada scenu u kojoj vi njima čitate Bibliju i oni u trenu naprave opasan zaokret u svom životu. Mislim sve je to lepo. U veri čovek treba da traži spas. Ali iskoreniti alkoholizam očas posla sa nekoliko govora iz Biblije - previše je to naivno. 

Šta onda da radi čova koji živi od prodaje alkohola? Kako da se bori protiv ljudi koji se okreću Bogu? E tu već ovaj film radi posao. Vera je nešto uzvišeno. Možeš da veruješ ili ne, ali ne možeš da je kupiš. Ne možeš je menjati novcem niti je transformisati po svojim planovima. Sad se vi pitate "kako ne može ako imamo toliko religija i toliko likova koji činodejstvuju u njima". Ne pričam o religiji, pričam o veri koju čovek drži u sebi. Jedino je ona iskrena. Međutim, problem je što najčešće čovek ne veruje u nešto uzvišeno po svom osećaju već veruje prema onom što mu je propisao drugi čovek. Čovek je pokvaren, čovek je potkupljiv, čovek je učaurio religiju i vezao ljude za instituciju, za materijalno umesto uzvišeno, za priče o čudima umesto priča o dobroti. 

Onda dolazimo dotle da ljudi zapravo koriste veru kao instrument da dobiju ono što žele. Pogledajte, ono što se najčešće propoveda zasnovano je na strahu. Nemoj da radiš ovo inače ćeš da patiš, da budeš kažnjen, da budu kažnjeni tvoji najmiliji. Nemoj da se družiš sa onima tuđe vere, nemoj da ne poštuješ pravila koliko god se neka od njih kosila sa zdravim razumom. Ali hej, ljudi i dalje trče za tim. Devojčicu su za malo ubili samo zato što je tražila da se i žene školuju. Ako tako prizemljiš veru, ona postaje instrument a instrument je dobar samo koliko i ruka koja ga drži. Problem je što je ta ruka najčešće ruka moćnih. 

Sukob dve varijante, uzvišene i ljudske vidimo u slici dva pastora. Jednog čoveka koji iz srca propoveda ne obazirući se na pravila koja propisuje čovek već na ono što sam po svom osećaju zna da je ispravno; i drugog koji se striktno vezuje za pravila i ono što je "propisano". To je ono najlepše ali i ono najgore u verovanju. Problem je što se i danas većina ljudi drži za skute ovog drugog. Možemo da pričamo o mračnim vremenima iz davnine gde su inkvizicije radile to što su radile, gde su se vodili ratovi za to čija je vera prava. I danas imamo isto to, samo mnogo modernije, mnogo skrivenije i mnogo podmuklije. Šačica u Kautokeinu je odlučila da ustane protiv toga. Njihova dela mogu da odjekuju ali ne mogu da obore sistem koji je tako jako ustoličen. Kako god to zvučalo, da bi očistio veru od truleži, moraš da je lišiš većine ljudi. 

Anni-Kristiina Juuso je pružila sjajnu glumu i ne bi bilo fer da je ne pomenem. Ima tu poznatih njuška od kojih i možeš da očekuješ dobru glumu ali ova dama je ukrala predstavu. Iako povremeno naivan, ok je ovo filmić. Problem koji sam imao sa njim je to što je sve ovo već viđeno na ovaj ili onaj način i samim tim je očekivano sve što vidimo. Bez obzira na to, Kautokeino Rebellion uspeva da kaže ono što želi. Šteta što nije povremeno bio ozbiljniji i mnogo glasniji u tome što govori. Nekoliko snažnijih, upečatljivijih pa zašto ne i brutalnijih scena bi znatno podiglo kvalitet ovog ostvarenja.

Zanimljivosti:
Na ušima jelena se mogu videti privesci. To je savremen način obeležavanja vlasništva nad jelenima. U vreme koje film prikazuje jeleni su se obeležavali zasecanjem znakova na njihovim ušima.

Naj scena:

Iskreno pokajanje...

Moja ocena: 6/10