Zwartboek / Black Book (2006)

Kod nas nazvan: Crna Knjiga
Alternativni naziv: Black Book
Žanr: Drama | Ratni | Triler
Režija: Paul Verhoeven
Glumci: Carice van Houten, Sebastian Koch, Thom Hoffman...

Priča:
U okupiranoj Holandiji, jevrejska pevačica, pomažući pokretu otpora infiltrira se u Gestapo.

Moj osvrt:
Dugo sam već planirao da Crnu Knjigu bacim na meni. Očekivao sam film koji će mi doneti boleštine koje rat nosi sa sobom. Ok, videli smo to mnogo puta ali pogled iz ženskog ugla je zaista fina ideja. Nisam gledao puno filmova na ovu temu gde je glavni lik žena. Šarlot Grej je jedan od njih. Taj filmić je imao svoje svetle momente ali je nekako ostao nedorečen. Od Black book sam očekivao da poentira upravo tu gde je pomenuti film omanuo. 

Black Book je dobar film, nema tu sumnje ali ne mogu da kažem da sam izuzetno zadovoljan. Mogao je on mnogo više. Pre svega, tema je drugi svetski rat. Film je suviše svetao za to doba. Čak i Život je Lep koji je inicijalno komedija donosi neku tamu koja vas kros sav taj smeh boli. Black book suviše lako prelazi preko tragedije. Roditelji joj ginu, malo oplače i idemo dalje, ulećemo u frku, preti nam smrt, idemo dalje, liku ubiju sina, malo viče, idemo dalje. Sa jedne strane ovo je i dobro jer film se pretvori u detektivski triler pa mu taj tempo i odgovara. Ali svakako ovim pristupom sakati dramske elemente.

Naše dame nekad i ne vole teške filmove poput Pijaniste ili Šindlera. E ovo je nekako više pravljeno za njih. Mnogo je ovo romantično za moj ukus. Priča nam se o surovom švabi a onda se on istopi pred ovom Jevrejkom. Mislim to je ok ali setimo se Fajnsovog lika u Šindleru i te borbe u njemu. Čoveče, na vrhu si tog zlog stroja a spreman si na takav rizik zbog malo sisića, koliko god oni bili simpatični. Hm, u mojoj verziji zlh švaba, to može da bude neki tamo niži čin. Da neko ovako lako uleti u rizičnu igru a navodno je surovi baja na visokom položaju - jasno je kao dan da je ovo pre ljubavni nego ratni film. Ali opet ima i tu nečeg dobrog. Taj odnos je lagan i nema patetičnog smaranja, nema velikih reči. Instinkt, prisnost, privlačnost, ćao zdravo. Zašto bi takva priča bacala u senku celu situaciju. 

Ako vam ne smeta činjenica da neko ko zapravo nije ni š od špijuna uleće u celu priču i uspeva da zavara jake glavešine, ovo je onda lagan i zanimljiv špijunski film. Mislim ok je to. Vidite simpatičan auto i poželite da se vozite u njemu - tako nekako se prihvati ova priča. To je kao i u Interstellar - lik se zadesio tamo na poljani i to bude u fazonu "mogao si leteti sa nama i spasti svet". I onda nastupi supermen iz naroda koji će nam produžiti rok trajanja. Elem, ta nešpijunka svojim špijunskim sposobnostima vara (skoro) sve bez ikakvih problema. Da su razvlačili i ubacivali mnogo detalja u te akcije, ne bi valjalo. I ovde tempo sakriva mane i donosi zanimljiv filmić. Gledamo red akcije, red romantične dramice, red priprema i tako u krug. 

Zbog celog tog špijunsko romantičnog trilera i lagane priče, film je izgubio na istorijskoj težini. Ovo je komotno moglo biti smešteno u bilo koji period. Nisu ovde morale biti švabe niti jevreji, dovoljno je da imamo osvajače i osvojene. Pogledajte Pijanistu, pogledajte Šindlera. Koliko tu samo imamo slika vezanih za drugi svetski rat i zla koja je on doneo? Ovde nemamo skoro ništa. Imamo ekstremno zle naciste koji budu savladani parom simpatičnih sisića. Nekako su mi ti negativci koji ovde imaju lice prilično iskarikirani ili romantizovani. 

Kako vreme leti, suviše je tanka linija između negativaca i pozitivaca. Nekako mi se čini da su svi ideali, planovi i sve što je bio cilj filma pogubljeno u silnim preokretima koji špijunski film nosi. Upravo ti preokreti su mi ovo odaljili miljama od ratnog filma. Tako da ako na ovo gledam kao na ratni film, daleko je ispod i Šarlote Grej. Suviše je ovde preokreta tako da više gledamo špijunski triler nego film sa ratnom tematikom. 

Zašto onda ovako visoka ocena pored ovoliko kritika? Jednostavno ovo je brzo i dopadljivo celom svojom dužinom. Špijunske igre prave dobru atmosferu ali da bi zaista uživali u filmu, batalite činjenicu da se dešava za vreme Drugog Svetskog Rata. Sav vaš fokus treba da bude na špijunskom filmu i eventualno toj nekoj ljubavnoj priči (pogotovu ako pripadate nežnijem polu). Gomila je tu preokreta, gomila promena karaktera. Jeste da se neretko tu zapitate zašto ali film vam jednostavno ne da da mnogo razmišljate o tome. Kao neku ratnu dramu, ovo ne mogu da prihvatim jer ona to i nije. Kao zabavan špijunski triler, ovo radi posao za medalju. 

No ni to ne bi bilo dovoljno za ovako visoku ocenu. Kraj filma je sve nekako složio, ne po onome što se izdešavalo već po tome šta je ostalo od glavnog lika. Prva stvar je ta da je oguglala na smrt. Ne mislim na smrt dragih već sve te katastrofe koje rat donosi jednostavno dovedu do toga da se život izgubi poput sitnine po džepovima. U koje stanje dolazi čovek koji tako lako drugom oduzme život? Šta je on izgubio, doživeo i preživeo da dođe do toga? Klaris van Houten je maestralna u glavnoj ulozi. Ne samo glumom, ona osvaja i vrhunskim vokalnim sposobnostima kao i lepotom. Njen osmeh na kraju filma kao da je sabrao sve, pa čak i ono što je film trebao biti - drama prepuna ratnih strahota. Nekako u tom osmehu vidite i sreću i bol - i najbolje i najgore što čovek može doživeti. To je ono što je prelomilo za mene da je ovo dobar film. Iskren osmeh koji je rekao sve.

Zanimljivosti:
Klaris van Houten je sama izvodila sve pesme u filmu. Ona tečno priča četiri jezika u filmu.

Naj scena:

Kraj

Moja ocena: 7/10