Casshern (2004)

Žanr: Akcija | Naučna Fantastika
Režija: Kazuaki Kiriya
Glumci: Yûsuke Iseya, Kumiko Asô, Akira Terao...

Priča:
U svetu sa alternativnom istorijom, veliki rat se konačno završio. Zemlja je postala prepuna zaraza i zagađenja. Genetičar, Dr. Azuma nudi rešenje tako što će izlečiti i obnoviti čovečanstvo pomoću neo-ćelija. Njegova ispitivanja dovode do pojave velikog neprijatelja. Jedini spas čovečanstva leži u Casshernu, vaskrslom ratniku velike snage.

Moj osvrt:
Posle nekoliko rečenica o ratu koji se vodio, donekle vidimo kako je svet propao. Iskreno sam se nadao odličnom filmu a ovakvo otvaranje je za mene bilo prilično razočaravajuće. Razlog je u tome što je ovo preškrto. Kakav rat se vodio, ko ga je vodio, zbog čega, kako? Ne možeš to da mi opišeš u nekoliko rečenica. Ok ako koristiš realan, poznat istorijski događaj, pa mi kažeš "posle Drugog Svetskog rata bla bla bla". Ali ovo je prilično skrnavo. Celu sliku o prethodno vođenom ratu i podelama sam pokušavao da skrpim tokom filma i na kraju nisam ni uspeo. Ovako ispada da je ta slika i nebitna. 

Scena u kojoj genetičar koji nudi rešenje raspalim vladajućim ljigama je vrhunska. To ne izgleda kao kada pred gladnog izneseš hranu, niti kada žednog mamiš vodom - ovo izgleda baš onako kako jeste u realnosti. Zamislite gramzivog, gladnog moći, samoživog, egocentričnog koji se plaši samo za svoj život - i sada zamislite kako mu neko nudi spas od sigurne smrti. Nije ovde u pitanju prodaja spasa bogatima. Naučnik dolazi sa velikom idejom koja može uticati globalno, ali oni koji imaju moć da daju krila toj ideji koriste je samo za sebe. Poznato? Zašto bi moćni delili nešto sa svetom kada mogu istim da vladaju tako što drže stvari u svom posedu. Već u ovom momentu je jasno da Casshern želi da nam ispriča nešto veliko. Problem je samo u načinu na koji on to radi. 

Ono što mi se dopalo u nastavku Trona, dopada mi se i ovde, a to je odnos kreacije i kreatora. Kreacija treba da bude vaš uspeh, vaša slava, vaš cilj. Samim tim, vaša kreacija vas čini velikim. Ali osvrnimo se oko sebe i vidimo kako se čovek odnosi prema svojim kreacijama. Pogledajmo ruševine koje nas okružuju, pogledajmo ono što se raspada i videćemo nemar prema onome što smo stvorili. Zašto bacamo stvari koje zastarevaju? Ok, one nisu više nešto što nam je potrebno ali su temelj za ono što sada imamo. Ne mogu da vas ubedim da neke od tih stvari nisu krš ali mogu da vas podsetim kako se odnosimo prema stvarima koje smo stvorili. U svemu tome zaboravljamo glavnu kreaciju, zaboravljamo nešto što je naše najveće dostignuće, zaboravljamo nešto prema čemu se odnosimo još gore nego prema materijalnom. Braćo i sestre, šta ako vam kažem da je ta kreacija sam čovek. 

Šta ako se kreacija koju smo ostavili i zapustili okrene protiv nas? Zašto da ne? Izdali smo čoveka, ponizili ga, naružili ga. Smatramo se gospodarima drugih ljudi, smatramo se višom rasom, smatramo se intelektualno nadmoćnim, fizički jačim, tehnološki razvijenijim, rasno superiornijim. Kako se onda to odnosimo prema drugom čoveku? Samim takvim raslojavanjem ne pružamo pomoć drugom da se razvije. Kako onda očekujemo prijateljski odnos? Ne možemo očekivati slepu poslušnost iako nam je to u krvi, to da vladamo i naređujemo drugima. O nama kao ljudima je već pričano u Blade Runner-u. Time što smo izdali čoveka, izdali smo sami sebe. 

Bez obzira na materijalno stanje, bez obzira na itelekt, fizičku snagu, poreklo, razvoj i bilo kakav status, svaki čovek ima pravo na život. Samim tim ima pravo da isti brani. To je odlično preneseno u film. Teško je ovde posmatrati nekog kao negativca ili pozitivca. Svako brani svoj život i živote svojih najdražih. I u sve to, film nam servira superheroja. Čemu služi superheroj ako su svi negativci ili obratno? Nije ovo inicijalno superherojski film. Heroj je ovde potreban više kao ideja a ne neko ko je opasno brz, leti, skače i bori se kao svi superheroji zajedno. Sve te scene su mi baš loše legle. Sve van toga je neka velika priča i onda su te akcione scene razvodnjavale ono što je u filmu veliko. 

Vizuelno, film podseća donekle na Immortel ali moram da priznam da mi je Casshern tu pružio lošiji doživljaj. Immortel je bio donekle izveštačen ali je nekako prenosio tu plastičnost svojih karaktera i hladnoću koju budućnost nosi. U Casshernu vladaju jarko crvene i tamne boje. Malo to asocira na pakao i nije to loše ako ćeš na taj način opisati stanje u kom se planeta nalazi ali opet, u scenama sa gomilom robota i u svim kadrovima gde vidimo mnoge velike stvari, ovo izgleda barem deset godina starije nego što jeste. U krupnom planu sve ovo je ok ali čim ode na šire postaje ružno za gledanje 

Tu dolazimo i do upotrebe efekata. Ok ako nam već serviraju tamo nekog superheroja, očekivano je da će on da izvodi mambo džambo poteze. Na žalost ovo je loše iz razloga što ništa prokleto nisam uspeo da vidim. Jasno mi je zašto su ubacili preterivanja i nemam ništa protiv, ali ovoliko trzanja, krupnih kadrova, drmusanja, blicanja, blještanja je dovelo do toga da mi možeš servirati tešku pornjavu umesto akcije - da li mi pred očima lete pesnice ili mošnje, ne bih video. Čova zamahne mačem i u tom zamahu se promeni sedamnaest kadrova, deset različitih specijalnih efekata, šljaštanje na sve strane i pedeset puta ubrzanija scena. Ne bih skontao šta se dešava pa sve da imam i onaj čuveni "bullet time" iz Max Payne-a.(braća i sestre gejmeri znaju o čemu pričam) 

Elem, pomenuh heroja kao ideju. U jednom momentu im je jasno da je to i cilj filma. Čak su i zagrebali dobro temu heroja. Klasični, dosadni heroj je onaj koji pobije hiljade i reši svoju stranu neprijatelja. Ali setimo se savršenog filma Heroj sa Džet Lijem. Nije li heroj onaj koji donese pravu odluku u pravo vreme i ko ostavi lični interes ispod većih ciljeva. Casshern je trebao biti ideja ali ideja slobode i mira. Zašto bi superheroj bio ubica - zašto ne bi bio ujedinitelj. Nemojte mi govoriti da to ne donosi zanimljiv film. Muka mi je od tih zanimljivih. Gladan sam velikih filmova i velikih ideja. Ovde su stidljivo krenuli sa idejom kako heroj treba da bude sloboda ali su na žalost morali da forsiraju njegove supermoći i gomile borbi koje su po meni ovde suvišne. 

Međutim, koliko god imao ovih viška elemenata, Casshern uspeva da ispliva pokazujući nam velike stvari. Čini mi se da malo filmova prikazuje paradoks rata kao ovaj. Čovek ratuje da bi došao do mira i ubija da bi preživeo. Ako kažemo da bez rata vlada mir, zašto bi onda ratovali za mir? Bez ubijanja nema nasilne smrti, zašto onda ubijamo da bi preživeli? Zašto onda ne nazovemo stvari pravim rečima? Zato što mase neće krenuti u rat ako im kažete "sada ćete ratovati za moj cilj" već ćete mase pokrenuti da krenu u borbu za nešto veće. To je obmana i upotreba čoveka. Ako kažete čoveku da je njegova porodica u opasnosti, svakako će stati u odbranu i učiniti sve da sačuva živote najdražih. Ako mu kažete da će ratovati za novac, za bogatstvo, za teritoriju, tu se pametni neće odazvati. 

Bez obzira sa koje strane bili, bez obzira ko se bori za pravu stvar ko ne, u osnovi smo svi isti. Naši heroji su zločinci za druge i obratno. Kada kažemo "heroj" prvo mislimo na one u ratu, na one koji oduzimaju život pa tek onda na one koji ga spasavaju. I to je još jedan razlog zbog kog je ovaj superheroj nepotreban u filmu. Kažem, potreban je kao ideja ali i kao nešto što će razbiti sliku konvencionalnog heroja. Tu i uspeva donekle da poentira dajući nam krv na njegovim rukama. Šteta što je ovo pravljeno da suviše šljašti. Bez toga bi fokus na priču i poruke bio mnogo jasniji. 

Na kraju kada vidimo nekoliko običnih slika to dođe kao odmor od jarkocrvenih i tamnih boja tokom filma. Priroda dođe kao osveženje posle gomile mašina i robota, normalna scena odmori mozak za razliku od one nabijene efektima. To je odličan kontrast koji pokazuje lepotu običnih stvari i činjenicu koliko čovek zapravo malo uživa u onome što mu je dato. Suviše uzimamo zdravo za gotovo ono što je oko nas. Upravo ovakav kraj pokazuje u čemu treba da pronađemo odmor dok ne bude prekasno. Casshern je vredan pažnje ali i te kako vredan dobrog rimejkovanja. Na žalost, rimejci donose još pliće priče i slatkiše za oko tako da bolje overite ovo dok ga neko nije u potpunosti naružio.

Zanimljivosti:
Jedan od prvih filmova koji je ceo sniman ispred platna. Postoji debata koji je zapravo od tih filmova bio prvi: Immortel, Sky Captain and the World of Tomorrow ili Sin City.

Naj scena:

Razotkrivanje

Moja ocena: 7/10