Edge of Tomorrow (2014)

Kod nas nazvan: Na Rubu Vremena
Žanr: Akcija | Naučna Fantastika
Režija: Doug Liman
Glumci: Tom Cruise, Emily Blunt, Bill Paxton...

Priča:
Oficir ulazi u rat protiv vanzemaljaca koji mogu da ponavljaju dan i predvide budućnost. Kada on dobije iste sposobnosti, udružuje se sa timom specijlaca kako bi preokrenuo tok rata.

Moj osvrt:
Za Edge of Tomorrow sam bio ubeđen da će biti promašaj. Čim čujem hvale za film novijeg datuma, podignem gard. Držao sam ga spuštenog na Gone Girl i Interstellar i zato sam popio dva udarca u bradu, dve gluparije koje su prodavane kao pametni filmovi, dva totalna promašaja. Nema više spuštanja garda, osim možda za Polanskog ili ako se Kjubrik i Hičkok povampire. Ostale čekam oprezno a ako vidim da me vređaju, onda na volej. Au kakav sam nabod spremio za Ivicu Sutrašnjice. Sama priča je toliko delovala klimavo i zaista me je nerviralo što neko to prodaje kao ozbiljan film. E tu sam pogrešio, ovo srećom niko ne prodaje kao ozbiljan film.

U glavnoj ulozi se našao opšteomraženi Tom Kruz. Opet, ne kontam šta ljudi imaju protiv čoveka. Meni je on sasvim ok glumčić. Za razliku od nekih lepotana, ovaj ume da odglumi. Elem, njegov lik je najobičniji ljigavac. Ček ček ček, ljigavac a glavni junak? Da da. Kompletni ljigavac koji naizgled brine samo za sopstvenu guzicu. Neće da se isprsi na liniji fronta već je samo tu da prodaje priču o ratu. Opa. To je onaj fazon kad političari kažu "učinićemo sve da..." a oni zapravo sede u svojoj stolici i ne rade ništa dok drugi ulažu trud, vreme i snagu. E ovaj na sve načine gleda da spase svoju glavu. Da li je to loše ili ne, prodiskutovaćemo malo kasnije. Uglavnom on u celu priču ulazi kao egoista koji gleda da se spase. Za mene je ovo sasvim ok. Moraš da gledaš kako da preživiš. Ok, ne kažem da je to moralno u situaciji kada ne mariš za druge, ali ako ne ugrožavaš druge da bi spasao sebe, ne moraš nužno da budeš negativac. E tu me je Interstellar razočarao. Imao je čoveka koji se plaši za sopstveni život. To je odlika svakog normalnog čoveka. Ali zašto bi to moralo da znači da je on spreman ubiti drugog da bi spasao sebe? Možda on samo želi spasiti sebe i to je to. Ne. Interstellar je prodao priču da je jedino zaista ljudsko biće u filmu zlikovac a ostali superheroji, bananameni, atmoski mravi, žene "ljubav će pobediti" mačke su zapravo realni likovi. 

Logično je da u ovakvom sledu događaja očekuješ moralnu i psihofizičku transformaciju. Neminovno je, s obzirom da imamo čoveka koji se plaši borbe i opasnosti. Međutim, taj čovek će se boriti za sopstveni život iz sve snage. Nije li to razlog da postane bolji ratnik? Druga stvar, mi vidimo ovde da se on plaši samo za sebe. Ko nam garantuje da se ne bi plašio za nekog koga voli. Nemojmo ići u krajnost i govoriti da većina ljudi strahuje samo za sebe. Svi mi strahujemo za sebe ali i za ljude koje volimo. Upravo tu cela ova ličnost ima smisla. Postoji tu jedna scena koja je zapravo pokazala svu čovečnost ovog generalno plitkog lika. U jednom momentu jedan lik mu govori da on treba da ga ostavi i pusti da umre. Tu je odgovor Kruzovog lika savršen - "voleo bih da te ne znam". Opa. Ne izlazimo iz karaktera onog ko se plaši za sopstvenu guzicu i pokazujemo čovečnost i strah za ljude koje volimo. Ni u jednom momentu ovaj lik ne pokazuje strah za svet. Samo je prisutan strah za one koje voli i strah za sopstveni život. Ako bi svi mi pazili sebe i one koje volimo, svet bi bio dobro mesto. 

No, neću da idem u dramu jer ovde nema ni D od nje. Ovo je pravljeno da zabavi, ne da redefiniše i objašnjava pojam čoveka i čovečanstva. Kada sam video da je tu situacija da se dan ponavlja, bio sam skeptičan jer me je mrzelo da 20 puta gledam iste scene. No, neko je bio pametan i dosetio se: čoveče, dan je dug, sprdaću se sa nečim što su ljudi već videli a držaću fokus na novim stvarima u danu. I taj recept je fino uspeo. Međutim, da su ovde prdeli sa nekom velikom sci-fi pričom i nekim opasnim mudrovanjem, ne bi film uspeo da drži pažnju. Fazon je što se ovde planski i iz sve snage ide u žanr komedije. Ako već idu na to da smrt glavnog lika resetuje dan, onda su bili svesni da mogu da ga ubiju na gomilu apsurdnih načina. To mi se opasno svidelo jer se neretko sprda sa konceptom heroja. Kako? Tako što lik u nameri da napravi neki majstorski potez, potez kakav očekujemo od ostalih bananamena, izvuče deblji kraj tj izgubi glavu. Odjednom lik koji je prošao isti dan bezbroj puta napravi glupavu grešku i umre na potpuno sulud način. Nije nebitno što time da čovek pogreši i u običnim stvarima daješ ljudskost ovom liku. Samim tim ti lik postane dopadljiv. Ali za ovu vrstu filma, posebno je bitno je što je to tako prokleto zabavno. 

Ne bih o priči generalno. Sve je ovo blesavo i neozbiljno, nema tu šta. Van ovog da se dan ponavlja, nema tu puno elemenata. Ono što imamo je dovoljno prihvatljivo za zanimljivu sci-fi pizdarijicu. Ne trude se da nam daju mnogo detalja što je i bolje. Izgubili bi se u njima. Jasno je da ovo kao brza zabava donosi dobar rezultat. Ne prodaji mi nešto mnogo više od toga. Invazija vanzemaljaca koji nas proučavaju, slučajni heroj, dan odluke, bezizlaznost, nadmoćan neprijatelj - sve smo to videli u bezbroj filmova. Dan koji se ponavlja u svim svojim komičnim situacijama i mogućnostima kroz koje lik prolazi - i to smo videli. Ali kombinacija svega ovoga uz činjenicu da se dan resetuje smrću, e to je već pokazatelj da od nečeg što postoji, možeš da ponovo napraviš nešto dopadljivo. Poželite malo naučne fantastike - evo je. Poželite malo akcije - evo je. Poželite malo komedije - evo je. Imamo tu i neku romantičnu pričicu ali je provlačena simpatično kroz film tako da nije ni stigla da se zapatetiše. Legla je taman kako treba - povremeno je simpatična ali uglavnom nebitna. 

Ne mogu da kažem da mi se ovde nešto nije svidelo ali moram da kažem da mi je zafalila malo veća priča oko invazije i vanzemaljaca. Zašto su napali Zemlju? Odakle su stigli? Kako su stigli? Priča se o tome da je mnogo gradova uništeno. Zašto ne vidimo ta uništenja? Šta zapravo vanzemaljcima treba? Setimo se gluposti u filmu Bitka za L.A. gde vanzemaljcima treba voda i bore se sa ljudima. Mogli su lepo otići negde na sred okeana i uzeti koliko im treba. Zašto uopšte prilaze obali? U Edge of Tommorow, morali su dati više detalja koji bi mogli doprineti boljoj priči. Nekako mi je siromašno sve to. Sada mi pade na pamet i odlični District 9 koji je imao sjajnu ideju ali je morao da je podrži detaljima zbog kojih su mi neki delovi priče užasno neubedljivi. Ok, nije sporno, prihvatiću ja da tamo vanzemaljcima treba voda ali da u isto vreme moraju da se biju sa ljudima, prihvatiću da u Distriktu gazilion tehnološki, fizički i intelektualno nadmoćnijih bića živi potlačeno, prihvatiću da su ovi ovde došli da osvoje planetu, ali mi daj dovoljno detalja da znam zašto i kako. 

Druga boljka filma je predvidivost. Na sreću, sve komične situacije su nepredvidive i izmame iskren osmeh. Priča nije velika i nema naročito varijacija ali u svima njima jasno je gde sve to ide. I onim čime vas možda iznenade, nisu napravili nešto drugačije. Međutim, ta predvidivost je najviše zabolela na kraju. Nekako mi je kraj nedefinisan. Nije završen naročito zabavno, nije završen ni patetično gde je priča išla. Jednostavno rečeno, on je preočekivan. No, ceo film nam ne prodaje neku naročito kolosalnu priču niti neku veliku dramu, tako da nam veliki kraj i nije neophodan. 

Na kraju krajeva meni se Edge of Tomorrow dopao. Ne prodaje neku veliku sci-fi priču, ne prodaje efekte, ne prodaje dramu - prodaje zabavu i to radi na odličan način. Nekako mi zadnjih godina fali više ovakve odlične zabave gde možeš da se opustiš i pogledaš film. Čini mi se da se svi trude da prodaju neku veličinu a jednostavno nemaju dovoljno veštine za tako nešto. I onda zabava koju neko prodaje za ozbiljan film postane nešto što vas vređa. Ne verujte ljudima koji vam ovo prodaju za ozbiljnu naučnu fantastiku. Za ozbiljan sci-fi moraš da imaš ludu ideju. Pogledajte velike sci-fi filmove: Odiseja u Svemiru prikazuje čoveka od početka pa do neke budućnosti koja je nama sada nepojmljiva. Star Wars se igra fantastikom odlično i praktično ubacuje bajku u Sci-Fi element. Originalna Planeta Majmuna je savršena kritika društva. Terminator (prva dva) koji nam prikazuje mračnu budućnost na brutalan način i samim tim običnim događajima daje na značaju jer oni odlučuju o toj istoj budućnosti. Pa onda Alien koji je uneo horor u naučnu fantastiku na najbolji mogući način. Da ne nabrajam više. Pogledajte te sulude i vrhunske ideje. To su remek dela. Ako ne možeš da napraviš nešto takvo, nemoj mi prodavati onda tvoj film kao pametan, nemoj mi prdeti u svemiru da ljubav prevazilazi sve dimenzije i sve pobeđuje i koristiti to kao ideju vodilju. Onda dobiješ da je ljubav pobedila i tvoju priču. Pre ću uživati u nečem kao ovaj Edge of Tomorrow koji je uspeo u svom cilju a to je da mi pruži par sati fine zabave.

Zanimljivosti:
Tokom snimanja scena vožnje, Emili Blant je pogrešno skrenula i udarila u drvo pri čemu je Tom Kruz mogao tragično skončati. Oboje su se kasnije smejali kada su pričali o toj nesreći. Film je zasnovan na Mangi 'All you need is kill' koju je napisao Hiroshi Sakurazaka. Emili Blant je bila trudna tokom snimanja filma a jedina osoba koja je poredn njenog dečka znala za to je bio Tom Kruz. Zbog toga je on bio začuđen što ona nije koristila dublerku. Emili Blant je plakala prvi put kada je obukla metalno odelo jer je ono teško oko 40kg. Tom Kruz je potrošio oko $100.000 dolara za zabavu za celu glumačku postavu. On je preporučio Emili Blant za ulogu Rite.

Naj scena:

I wish I didn't know you

Moja ocena: 7/10