понедељак, 3. новембар 2014.

Serpico (1973)


Serpico (1973) on IMDb
Kod nas nazvan: Serpiko
Žanr: Biografski | Kriminalistički | Drama
Režija: Sidney Lumet
Glumci: Al Pacino, John Randolph, Jack Kehoe...

Priča:
Istinita priča o poštenom policajcu iz Nju Jorka koji je digao svest o korupciji i dočekao da se njegove kolege okrenu protiv njega.

Moj osvrt:
Serpiko je jedan od mnogih filmova koji se bave borbom protiv trulog sistema, borbom za pravdu, borbom da čast i poštenje nadvladaju bla bla bla. Previše je takvih filmova, to je sigurno. Isto tako sigurno je da je premalo kvalitetnih. Filmovi obično pokažu kako pojedinac razbije i obori sistem u potpunosti. Retki prikažu pravo stanje stvari. Kada je realnost takve priče u pitanju, teško da ćete naći bolji film od Serpika. Lumet je, po običaju, napravio izuzetno pametan i neopisivo kompleksan film. Ipresivno je koliko se cela priča fokusira na realnost i izbegava svaku priliku da bude romantizirana, ne dopušta nikakvu glorifikasiju, ne šalje poruku o veličini već pokazuje ono što nas okružuje. 

Serpiko je detektiv koji ostvaruje svoj san i postaje policajac. Ubrzo otkriva da ono u šta veruje nije onakvo kakvo je očekivao. Ono čime Lumet kupuje besmtrtnost ovog filma nije direktna borba heroja protiv lošeg sistema već borba da pravilnim delanjem pokaže pravi put. Realno, ako sklonite ljude iz sistema, sistem ne postoji. Svaku organizaciju, svaki tim, svaki posao u koji verujete čine ljudi. Bez ljudi ono u šta verujete ne postoji. Svakako ne želite da otkrijete da verujete u pogrešnu stvar. Serpiko upravo primerom pokušava da pronađe svoj pravi put. Zamislite sebe sada kako se borite za ono što volite. Zamislite kada prođete sve prepreke i dođete do tog cilja. E sada, mislite o tom cilju, njegovoj lepoti i vašem zadovoljstvu u njemu. Prilično privlačna slika, zar ne? A sada zamislite da je i taj cilj truo kao i svo ono zlo koje vam je bilo prepreka u dolasku do tog cilja. E to su iznevereni ideali. 

Do cilja stižemo uspesima. Svaki uspeh nam je veći ili manji stepenik ka konačnom cilju. Pogledajte običnog čoveka u današnjem društvu. Vredno radi, daje sve od sebe a ni jednog momenta nije siguran u svoju egzistenciju. Zašto? Zato što se njegovi uspesi obično pripisuju sistemu. Ako ne daš vrhunskom pojedincu da ispliva, da se iskaže, da vodi ostale, ako ga izjednačiš sa svim ostalima, vrlo verovatno si mu ubio volju da uradi nešto veliko. Evo vam dokaz. Koliko puta ste čuli da je naša zemlja najbolja u nečemu bez da se pomenu zaslužni? Koliko puta se npr. drugi kite uspehom naših sportista? Koliko puta čujete nekog iz vlade ko kaže da smo u teškim uslovima uspeli da obezbedimo nešto. Majstore, dok ti stojiš u odelu, nalickan i bezbedan primaš zasluge, pomeni barem onog ko u blatu radi da omogući i obezbedi našu sigurnost u teškim uslovima. Niko od njih ne kaže nešto tipa "naši ljudi su uspeli", već sebe stavlja u isti koš i kaže "uspeli smo". Kako se suprotstaviti takvom sistemu? 

Kakav je Lumetov Serpiko? Kada ga vidite pre ćete misliti da je ispao iz Jethro Tull-a nego iz policijskog automobila. Izgleda kao običan čova sa simpatičnim imidžom. Zašto je to genijalno? Zato što je takav čovek bliži ljudima nego neki nadmeni lik u uniformi. Zar to nije odlično? Neko ko vam je blizak, neko sa kim možete da razgovarate, neko ko se ne postavlja iznad vas je zapravo zakon. On sprovodi zakon. Pre ću verovati u pravičnost pristupačnog nego odbojnog čoveka. Sa druge strane, takav čovek kao neko ko može prići svakom, lakše uviđa stvari nego neko ko se postavi iznad i ne zalazi u sve krugove. Jednostavna logika zar ne? Zašto se onda retko sete toga? Zašto moramo da imamo neprejebive superheroje koji moraju da zeznu sistem? Zašto nam je potrebna Ketnis User Rialiti Zvezda Cvetak Zanovetak Everdin da sruši sistem koji nema veze sa mozgom kada nam niko nije dao nekog ko će srušiti ovaj sistem iz današnjice? Eto vam odgovor zašto smo tu gde smo. ne možeš gurati napred kada oni koji treba da povuku stoje u mestu.

Ok, svi mi trubimo kako treba biti pošten i dobar ali budimo realni, takvi ljudi ne mogu da dođu do izražaja. Budu pomenuti, budu primer pa čak i legende ali takvi retko budu oni koji vladaju. Ne verujete? Pogledajmo to ovako. Uzmimo našu političku situaciju. Da danas sa programom izađe čovek za koga niste čuli i krene ispravno da rezonuje i govori šta je realno moguće i šta i kako treba, mislite li da bi taj dobio priliku? Naravno da ne. Do izražaja uvek dolaze oni koji su najglasniji, oni koji slože bombastičnu priču, oni koji imaju šljašteći nastup, oni koji će pre gledati i blatiti druge nego pričati o sebi. Šta Serpiko kao poštenjačina među bukačima može? Kako da se njegov glas čuje kada priča realnu, običnu priču koju svako zna? Ali kada vam se servira priča o kulama i gradovima, kada vam se priča o ličnom herojstvu, nošenju gajbica, radu za sitne pare na sat, to je nešto što je glasnije. 

Šta je nagrada za onoga koji se časno bori? Najčešće je to tapšanje po ramenu. Kada se boriš za nešto, nagrada je da se to nešto ostvari. Ne treba ti tapšanje po ramenu, ne treba ti nagrada za zasluge, ne treba ti materijalno osim ako se nisi striktno borio za to. Ako si se borio za slobodu, ako si se borio za ideal, šta ti npr. znači novac koji si dobio kao nagradu za dobar rad ako se tvoj ideal nije ostvario. Ako te takva nagrada zadovoljava a ono za šta si se borio nije ostvareno, onda si promašen i tvoji ideali ne vrede ničemu. Lumetov Serpiko ovo priča mnogo bolje nego što ja mogu da napišem. Zbog toga sam i rekao da je ovo neverovatno realističan i odlično napravljen film. 

Poražavajuće je to što je ovaj čovek samo želeo da radi svoj posao najbolje što može. Nije li to ono što nam treba da bi svaki sistem odlično funkcionisao. Ako vam je dozvoljeno da radite svoj posao najbolje što možete i ako su vam pruženi uslovi za to, sigurno ćete ga obavljati kako treba. Greške jesu sastavni deo svakog posla ali u sistemu gde imate uslove za rad i gde vam je dozvoljeno da radite ono što najbolje znate, lako ćete ispraviti svaku grešku i prebroditi problem. Poražavajuće je kada shvatite da sistem ovakav kakav je ne dozvoljava tako nešto. Znamo svi za dobijanje posla preko stranaka, veza i moćnih. Ne krivim nikoga ko se tako zaposlio. Takav je sistem. Krivim nas sve što ne umemo da pobedimo taj sistem i što ga podržavamo i učestvujemo u njegovom jačanju. Mnogo lako odlutamo od glavne teme na nešto što je bombastično. O tome sam već pisao gore. Serpiko je samo želeo da radi svoj posao najbolje što može. Umesto da imaš vrhunskog detektiva koji može da se posveti svom poslu, imaš čoveka koji ne može da se izbori za to da radi svoj posao. 

E sada mi sa strane koji sedimo i gledamo ovakvog Serpika, divićemo se njegovoj snazi da se bori protiv nečega protiv čega je nemoguće pobediti. Nije uzaludno u filmu pomenut i Don Kihot. Serpiko je upravo borac protiv vetrenjača. S kim god da se sukobi, uvek su ti likovi nisko u sistemu. Do onih najvećih je teško doći. Mnogo je ljiga da bismo lako došli do onih kojima služe. Elem, ono što hoću da kažem, da je sistem savršen, da svi rade ono što umeju, da su svi časni i pošteni, Serpiko bi bio samo jedan od svih. Verovatno ga ne bi ni primetili. U usranom sistemu, on je kao dobar čovek lako uočljiv. To je zanimljivo. Da bi dobili velike izumitelje, moramo da imamo problem koji bi oni rešili. Da bi svetlost bila svetlost, mora da postoji tama. Da bi znali šta je dobro, moramo da vidimo i onu drugu stranu. 

Naravno, gluma Al Paćina je vrhunska. Na genijalan način je preneo tu rastrzanost čoveka čiji postupci se ne cene i čiji snaga, vreme i prilike odlaze na borbu sa nepobedivim protivnikom. Na kraju, ovo je pametan film jer je uspeo da nam kaže istinu. Volim kada mi se prenese realna slika stvari, bilo da je film sprdnja poput Vuka sa Vol Strita, bilo da je u pitanju ovakav ozbiljan film. Poruka je da ne se ovakav sistem ne može pobediti. Zar ne? Malo sutra. Možeš pobediti ovakav sistem, možeš ga satreti u korenu i izrasti da budeš veći od njega. U čemu je onda problem? Problem je što će i taj uništeni odvratni sistem zameniti isti, ili takav koji će vremenom postati isti ili gori. Da li je lakše odustati i pokušati da se isključiš iz svega? Da li je lakše uključiti se u taj sistem, raditi ono što i svi ostali, tešiti se da je to ok baš zato što i drugi to rade i skupljati kajmak koji ti ne pripada? Ili je pak lakše boriti se do kraja, kakav god on bio? Ne treba ja da vam dam odgovor, dajte ga sami sebi.

Zanimljivosti:
Film je sniman suprotno od onoga kako radnja teče. Kada je snimanje počelo, Paćino je imao prilično dugu kosu i bradu, kako je odmicalo, njega su šišali i brijali. Paćino je pozvao Serpika da mu se pridruži u kući koju je iznajmio pre snimanja. Kada ga je pitao "Zašto si to učinio?", Serpiko je odgovorio sa "Pa Al, ne znam. Verovatno zato što... da to nisam učinio, šta bih bio kada bih slušao muziku?". Sam Serpiko je zahtevao da bude prisutan na snimanju. Producent je morao da ga udalji sa snimanja jer je smatrao da bi on odvraćao pažnju. Paćino smatra da je ovaj film njegovo najveće dostignuće kao glumca. Film je sniman na 104 različite lokacije.

Naj scena:

Hapšenje. Serpiko pokazuje nešto što svi znaju, hapsi nekog ko treba da bude uhapšen. Tu pomislimo "kako je pokazao korumpiranim policajcima" a to je samo mala slika. Pogledajmo malo oko sebe. Koliko je tih za koje se zna da su zaslužili biti iza rešetaka ali su suviše bitni da bi bili smešteni tamo? Kada će neko da pobesni i strpa ih tamo gde im je mesto?

Moja ocena: 8/10

4 коментара: