петак, 10. октобар 2014.

Funeral in Berlin (1966)


Funeral in Berlin (1966) on IMDb
Žanr: Drama | Triler
Režija: Guy Hamilton
Glumci: Michael Caine, Oskar Homolka, Paul Hubschmid...

Priča:
Britanski agent je poslat u Berlin kako bi pomogao bekstvu ruskog oficira, ali stvari se nenadano komplikuju.

Moj osvrt:
Kako reče legendarni Bogdan Diklić u isto tako legendarnim Maratoncima: "A sad malo ona!". Elem, evo jednog filma po mom izboru. Funeral in Berlin je simpatičan filmić koji svakako zavređuje više pažnje od ove koju je do sada dobio. Ne smatram ga epohalnim među tim retko pominjanima kao npr. If...(1968) ali ovo je moralo da ima barem neki status među publikom. Mislim da je red ta tu nepravdu ispravimo. Ima tu mnogo elemenata koji su na neki način pozajmljeni od čuvenog Bonda ali ima i onih drugih koji su čak i bolji nego u svim 007 filmovima. Pre svega tu je Majkl Kejn koji je po mom skromnom mišljenju i uz dužno poštovanje svim sjajnim glumcima koji su tumačili čuvenog Bonda, za klasu iznad svih njih. Čak mi te stvari koje podsećaju na Bonda i ne smetaju. Mislim sve je to ovde u nekoj blažoj varijanti ali samim tim je dobijen ozbiljniji film. I ovde imamo lepe devojke ali ne padne njih 10 na našeg agenta niti se on "žrtvuje za Britaniju i Krunu". Nemamo gedžete ali imamo simpatične likove. Nemamo priču o zlikovačkom vladanju svetom ali imamo špijunsku priču. 

Ono što Funeral in Berlin ima a ni jedan Bond nema kvalitetno u ovoj meri je dijalog. Svi volimo dosetke čuvenog 007 ali moramo priznati da tu nema veliki spektar šala. Sve se to svodi na njegovu harizmu kao lika i na harizmu glumca koji ga tumači. Dijalog u ovom filmu je savršen. Prosto je neverovatno da su skoro u svim dijalozima uspeli da ubace prilično inteligentan humor. Uvek vam taj humor prodaju usput, ne praveći scenu specijalno za njega. Verujte mi, neke od ovih šala će vas naterati na glasan smeh. Naravno Kejn kao veliki majstor nosi svaku od tih scena velemajstorski. Užasno je simpatično to što sav taj humor izgovaraju ozbiljnih lica. Kao što neko davno reče, u svakoj šali ima i istine. Upravo to ovde podiže sve dijaloge sa ovim humorom na viši nivo. 

U centru svega je špijunska priča i to ne jedna. Može to biti malo konfuzno, možete se pogubiti ako niste dovoljno pažljivi ali nekako je upravo ta zbrka donela pravu igru kada je ova tema u pitanju. U tom poslu i treba da misliš na brojne faktore i tu su mnogi igrači tako da je sve ovo fino zamišljeno. Tu su sva ona nadmudrivanja koja i očekujemo ali ne očekujte spektakularne prevare. Ipak ovaj film teži nekoj realnosti i svi dueli su smisleni i logični. Postoji i nekoliko onih bondovskih, relaksiranih situacija ali ne u toj meri u kojoj smo navikli od čuvenijeg agenta. Preokreta ima ali nisu spektakularni i najbolje od svega je što su logični. To je baš ono što se i očekuje od dobrog špijunskog filma. 

Zbog cele priče i nekoliko učesnika došli smo u situaciju da nemamo jednu konstantnu priču, jedan određen cilj agenta kojeg pratimo, nemamo jednog velikog negativca koji se lovi. Svaki segment filma ima svoje negativce i svoju priču. Nije ovo loše ali nekako mi je malo nedostajalo jasno isticanje jedne priče i jednog negativca. Ima ovaj film odličnog lika i za to ali samo malo više pažnje je bilo potrebno da ga istakne nešto više. Samo malo sočnih detalja iz prošlosti ovog čoveka bi diglo značaj toj priči koja bi nosila film. Ovako su sve te priče naizgled jednako bitne a to zapravo nije slučaj. 

Pomenuh da imamo preokrete i da su logični. Takvi su zbog veoma dobrih duela između špijuna. Nema ovde glupih. Ako vi vidite nešto iz aviona, ako vam je jasna prevara a špijunu u filmu nije, onda se zapitajte ko vam to prodaje priču o tako glupom špijunu. Ovde su dueli odlični. Ne samo dueli prilikom tih prevara i akcija, čak i verbalni dueli su sjajni. Nema ovde situacija gde će lika staviti u bezizlaznu situaciju i smatraće da se on neće izvući. Ovde je fazon u tome ko kakve karte ima, kome šta treba i ko šta nudi. Pravila su jednostavna, igra je jednostavna ali se savršeno kriju ciljevi ili putevi do njih. 

Drama čoveka koji je špijun nije nešto što mi treba u špijunskim filmovima ali moram da priznam da su nam ovde tu priču odlično prodali. Nema ni jedna posebna scena koja je posvećena tom aspektu ali su jasni, ne samo kod glavnog lika, i uloga i sudbina ljudi koji se bave ovim poslom. Celom družinom filma nam se prodaje ta priča - prvo kroz šalu, potom kroz opasnost i na kraju kroz surovu istinu i kako veliki Tišma reče, upotrebu čoveka. Zaista ostavlja utisak kada Kejnov lik zapravo u svojoj glavi zaokruži celu priču. U nekoliko rečenica zaista vidite kako ovaj lik postaje svestan svoje uloge i vrednosti. Ponavljam, sve vam to prodaju u laganoj špijunskoj priči. 

Funeral in Berlin je jednostavan, zabavan film koji na svojim leđima nosi veliki Majkl kejn. Odlikuje ga sjajan dijalog, dobar humor, fina špijunska priča sa solidnim duelima i preokretima. Sa malo više ozbiljnosti gde bi iskristalisali nekoliko likova i fokusa na određenu priču ovo bi bio vrhunski film. I ovako on predstavlja ostvarenje u kom sam uživao. Vidim da današnji Bond filmovi žele promeniti pravac. Umesto da se bore protiv Asanža a verujem u sledećem nastavku i protiv Snoudena, umesto što nam prodaju praznu priču, možda bi mogli preslikati neke fazone iz ovog filma. Sa malo više humora, nešto ozbiljnijom pričom, Bondom kao ličnošću umesto mitom koji pati ali ne priča o tome, smanjivanjem bombastičnosti u pričama i akciji, dobili bi nešto što liči na ovaj filmić. Sami onda procenite da li je ovo vredno gledanja.

Zanimljivosti:
Vojnici koji su bili u istočnoj strani Berlina su namerno ometali snimanje filma bacanjem senke u kameru. Zbog toga su neke scene snimane sa velike udaljenosti. Neprijatelji u filmu, Pol Hubšmit (Vulkan) i Eva Renzi (Samanta) su se venčali u stvarnom životu godinu dana nakon snimanja filma.

Naj scena:

No, thank you Sir. I'll walk.

Moja ocena: 7/10

Нема коментара:

Постави коментар