Obavestenje

Obaveštenje: Listu sa vašim predlozima možete videti ovde .

среда, 15. октобар 2014.

Frida (2002)


Frida (2002) on IMDb
Žanr: Biografski | Drama | Ljubavni
Režija: Julie Taymor
Glumci: Salma Hayek, Alfred Molina, Geoffrey Rush ...

Priča:
Biografija slikarke Fride Kalo koja je svoj bol zbog zdravstvenih komplikacija i bračnih problema pretočila u svoje slike.

Moj osvrt:
Vidim da je po mnogima najveća zamerka ovog filma to što je sniman na engleskom. Ok, kontam da kada snimaš film o ličnosti kojoj engleski nije maternji verovatno treba da snimiš to na originalnom jeziku. Ako među vama ima onih koji to smatraju za opasnu manu očekujem onda komentar zašto je Šindlerova Lista smeće od filma jer nije sniman na nemačkom. Toliko od mene kada je u pitanju to koliko je jezik krucijalan za sam film. Jedino što je po meni bespotrebno je to što se trude da ubace isforsirani akcenat kako bi dočarali taj drugi jezik. Svakako pričaš na jeziku koji nije maternji za tu ličnost, zašto onda moraš da ga iskriviš? Elem, da se vratimo na ono što je zaista bitno. 

O Fridi Kalo nisam znao mnogo pre gledanja filma tako da ako su ovde nešto izromantizirali ili ako su osakatili Fridu nisam baš kompetentan. Mogu samo da kažem da je ovaj film dobro napravljen. Povremeno ima čak i brilijantne momente, ima nekoliko perfektnih scena, nekoliko pametnih fazona i ima priču za koju je moguće i vezati se. Kada je sama Frida u pitanju, na dobar način nam serviraju njenu svojeglavost i originalnost. Ako ona svojevoljno obuče muško odelo na bitnoj prodičnoj slici, ima hrabrosti da izbori ples sa ženom i poljubi je, može da se suprotstavi, može da vodi revoluciju, ona je svakako osoba koja ima šta da kaže. Ok, mnogi imaju šta da kažu ali originalni umeju da kažu nešto novo. Upravo te stvari koje su karakteristične za nju ona može da koristi da stvori nešto drugačije. 

Uz Selmu koja je odlična u ulozi Fride, imamo i Alfreda Molinu koji je odličan u ulozi Dijega. Za mene je najveća vrednost filma upravo to što su nam dali na neki način sukob dva jedinstvena slikara. Kad kažem sukob, ne mislim na lične sukobe među njima već na sukob dva tipa umetnika i slikara. Zapravo je odlično što nemamo njihov sukob na profesionalnoj osnovi već imamo uzajamno poštovanje kada je njihovo slikanje u pitanju. On koji je priznat slikar konstantno govori kako je ona bolja od njega. A sukob o kom govorim je zapravo način razmišljanja i ono što ovi slikari pretaču u svoju umetnost. I jedno i drugo imaju validne tj. odlične razloge zašto slikaju ali im umetnost dolazi iz potpuno drugačijih izvora. Dijego slika iz ubeđenja. On želi da svojom umetnošću pokaže ideal, nešto čemu teži, nešto za šta se bori. Umetnost kao pokretač na nešto veliko - genijalno. Frida pak slika ono što oseća i tu imamo umetnost kao nešto što treba da probudi emociju. Nije li i to genijalno? 

Ako mi praviš film o slikaru, naslikaj mi film kroz njegove slike. E upravo tu mi se Frida dopala. Povremeno su scenu pretočili ili su je pokrenuli iz Fridine slike. Nije sad to epohalno, nije to nešto što će da ovekoveči ovaj film u kinematografiji, ali je neverovatno pametna odluka. Ne moraš da mi pokazuješ kroz scene kako Frida slika nogom, bez gledanja, dok stoji na rukama i peva "Ja sam cvetak zanovetak". Mislim to su pizdarije koje su vam servirane u Social Network, gde čudotvorac od Zukerberga sedne, išutira tastaturu i napravi čudo. Wooow, lajk majstore. Ajde sad marš iz sveta filma. Kada scene u filmu o slikaru protkaš njegovim slikama a njegov život preslikaš na njegovu umetnost sve si mi rekao o njemu. Na taj način se bukvalno vidi šta to inspiriše slikara i kako se rađa slika. 

Pošto rekoh da ima perfektnih scena, moram pomenuti jednu. Frida i Dijego su u Americi i imaju problema pri čemu ona želi da se vrati nazad u Meksiko. Posle rasprave ona baca pogled kroz prozor i vidi svoju šarenu haljinu koja je okačena da se suši dok pada sneg. Genijalna slika nepripadanja. Ona kao vesela osoba ne pripada ovom hladnom svetu. Upravo je tu još jedna snaga ovog filma, u bojama. Kao što ovde šarena haljina predstavlja njeno raspoloženje i toplotu Meksika u koji bi se vratila, tako se i boje menjaju u skladu sa pričom. Kada je priča ružna, loša ili tragična, boje su hladne i mračne. Kada imamo lepe scene i veselo raspoloženje, boje su jake. Kada imamo u vidu da je ovo film o slikarima, to znatno više dobija na značaju. 

E sada ono što mi se nije svidelo. Previše je tih priča o prevarama, vernosti, ljubavi, mržnji itd. Previše ta priča o nekom odnosu ovog para oduzima vremena ovde. Ok, ovo jeste životna priča ovo dvoje slikara ali nekako mi ništa novo ovo nije donelo. Preljube, vernost, ljubav, tuga, sve ovo sam video već mnogo puta. Sa druge strane ovo nipošto nije loše napravljeno, samo mislim da su morali malo više da odseku od te priče. Mnoge scene se tu ponavljaju više puta samo drugačije upakovane. Ako volite ovakve ljubavne priče, sigurno ćete uživati pa na moju ocenu slobodno možete dodati još jednu ili dve. Meni je malo dužina te priče bacala u senku one genijalne stvari. 

Moram da pomenem i to da je muzika opasno dobro iskorišćena. Numere su pažljivo odabrane tako da odgovaraju trenutnom raspoloženju i "boji" priče. Neretke su situacije gde glumci pevaju nešto sa ili bez muzike i to zvuči opasno dobro. Uz muziku veliki je i spektar odličnih glumaca koji se pojavljuju u sporednim ulogama. Kad vam film u ulogama od par minuta podari Džefrija Raša, Edvarda Nortona, Ešli Džad, Antonia Banderasa itd., svakako ćete to oberučke prihvatiti. 

Kao što ste do sada verovatno zaključili, sa umetničke strane ovo je odlično odrađen film. Pre svega imamo to da su neke od scena protkane Fridinim slikama. S obzirom na dužinu trajanja filma, mogli su još malo ubaciti toga. Svakako ćemo one najsnažnje scene videti ovekovečene na platnu. Da su malo skratili te ljubavne zgode i nezgode, utisak ovih scena bi nas dugo držao. Takođe, ovo je sjajno usnimljeno. Tu su neki detalji koji vam mogu promaći tako da ću navesti primer. Pomenuta upotreba boja je jedna od finesa.  Potom, u jednoj sceni gde se Frida i Dijego raspravljaju, gde su oboje u kadru, osim njih ne vidimo ništa osim golih zidova i prazne ulice. Upravo ta praznina pokazuje odsustvo sreće/lepote u ovoj situaciji. Ima dosta takvih finesa. Pronađite ih sami ako to do sada niste uradili. 

Ako ste upoznati sa umetničkim radom Fride kalo ili pak volite slikarstvo, verujem da će vam ovo biti poslastica. Vidi se odlično kako ova žena slika ono što oseća. Ona uspeva da pretoči svoj bol i svoju sreću na platno. Kada je nepokretna, crta leptire koji se kreću slobodno; kada doživi veliki gubitak, slika upravo svu grozotu toga; kada oseća nelagodu, pretače je u sliku. Samim slikanjem želi preneti najdublju emociju a to ne izgleda kao oslobađanje iste već kao nešto što će joj pojačati bol. Upravo to slikanje sopstvenog raspada i ličnih katastrofa, ta svest o gubicima i porazu su obeležili fridin život kao i njenu umetnost. Te scene su najjače i trebalo im je posvetiti malo više vremena. Čak i ako nekoliko minuta gledamo u tu sliku uz određenu muziku bi predstavljalo pravo uživanje ili, s obzirom na teme slika, pravo emotivno buđenje. 

Frida je pametno napravljen film, odlično usnimljen i odlično odglumljen. Ispričao nam je jednu životnu priču uspevši samo ponegde da izleti u patetiku i sitna preterivanja. Fridina umetnost je predstavljena na pametan način i zaista i u filmu ostavlja utisak. Da se vratim na početak i pitam, kada gledate sliku na kojoj Frida predstavlja svoj bol, svoj telesni raspad, da li vam je bitno na kom jeziku priča ili je pak važno šta vam govori?

Zanimljivosti:
Selma Hajek je naslikala neke slike koje se vide u filmu. Kavela Vargas koja peva Fridi u baru pred kraj filma je poznavala pravu Fridu sa kojom je i bila u Ljubavnoj Vezi. Nećaka Fride Kalo je bila toliko impresionirana filmom da je Selmi Hajek poklonila jednu Fridinu ogrlicu. Kada na početku filma Frida špijunira Dijega koji kaže devojci koja mu je model da bi je mogao pojesti, to je referenca na Riverinu autobiografiju gde je tvrdio da je "vežbao" kanibalizam na leševima žena. Edvard Norton je učestvovao u pisanju scenarija. Alfred Molina se ugojio 23kg za potrebe snimanja. Dženifer Lopez i Madona koja je veliki Fridin fan (čak poseduje i neke njene slike) su želele glumiti Fridu.

Naj scena:

"Raspad..."

Moja ocena: 7/10

Нема коментара:

Постави коментар