Training Day (2001)

Kod nas nazvan: Dan Obuke
Žanr: Kriminalistički | Triler | Drama
Režija: Antoine Fuqua
Glumci: Denzel Washington, Ethan Hawke, Scott Glenn...

Priča:
U svom prvom radnom danu u "narkoticima", mladi policajac ide na 24-časovnu obuku sa detektivom koji nije baš ono za šta se izdaje.

Moj osvrt:
Training Day je film za koji je Denzel dobio oskara. Kontam da mu je taj oskar uručen i zbog minulog rada. Ne kažem da ga nije zaslužio samo ovom glumom ali budimo realni, ovakva uloga je za glumca njegovog kalibra nešto što može da izvede kad god poželi. Prvo, uloga mu je takva da je prilično slobodan u ponašanju i govoru i konstantno se traži prenaglašavanje. Možeš komotno da prenaglasiš sve što kažeš. Dobar glumac to ukroti, sve to deluje simpatično i u službi je karaktera. Loš glumac kaže da ide u drugu sobu a to zvuči toliko neprirodno i imate utisak da se time okončava postojanje ljudi na Zemlji - Orlando Blum stil. Druga stvar, ova uloga je drugačija od svih u kojim smo gledali Denzela. To je opet neko osveženje. Mnogo je zahtevnija uloga recimo u Man on Fire. Ne samo što je to znatno ozbiljniji film već što tu imamo velike promene na čoveku. Lik koji Denzel tumači ovde je jednostran. Tek u samom kraju gde on iskazuje neki bes vidimo trzavice na njegovom licu. E tu Denzel zapravo pokazuje veličinu a ne svim prethodnim "ja sam baja" fazonima. Što se tiče Houka, on je jedini glumac koji mi je bio simpatičniji u mladosti nego kasnije. Koliko god se trudio da ga prihvatim, taj čovek mi je užasno antipatičan. 

Training Day je upravo ono što mu ime kaže. Prvi dan posla za mladog policajca. Volim filmove koji su smešteni u mali vremenski period. To je ovde odrađeno tako da se i ne primeti a zapravo može biti i dvosekli mač. Suviše je ovo događaja za jedan dan i mnogo se očekuje od novajlije da prihvati u jednom danu. Ali generalno to i nije tako bitno. Bitan je sam proces te tzv. obuke. Samim stavom ka novajliji Hojtu (Houk), Alonzo (Denzel) pokušava da mu razbije šablone i principe po kojim je navikao da radi. Realno, ako želiš da pređeš na viši nivo, moraš da pobediš šablon, moraš da doneseš odluku koja se možda i kosi sa pravilima. Svi mogu raditi po šablonu, to nije tako veliki problem. Ali kako da se istakneš ako ne pokazuješ ništa više od ostalih? Ceo taj princip po kom Alonzo deluje i sve što u početku pokazuje novajliji deluje ok. Možda je to nekada malo puno preterivanja i teatralno (prvi razgovor) ali cilj opravdava sredstva. 

Kako sve to izgleda sa druge strane? Hojtu je želja da stigne do nivoa na kom je Alonzo. Automatski, Alonzo je autoritet i neko koga treba pratiti. E sada, ljudi neretko postavljaju autoritet za istinu umesto obratno pa je svaka odluka autoriteta podrazumevano validna. Veliki deo filma je posvećen upravo Hojtovom prihvatanju novih stavova. Da li je ovo dobro? Za mene je odlično. Prvo, velika je to promena to za njega. Naravno da će postaviti pitanje u glavi da li je neka odluka autoriteta validna. Ono što je sjajno, većim delom filma su upravo išli po toj ivici. Ono što nam je upitno je upravo nešto o čemu bi mogli diskutovati. Ok, nije po pravilu da se ne privodi tamo neki šljam niti je po pravilu da ga fizički kazniš. Ali zanemarimo pravila. Da li neko ko zlostavlja drugog možda zaslužuje neku ćušku ili fizičku kaznu? Ne kažem ni "da" ni "ne", samo tražim da razmislite o tome. Da li je možda to dovoljna kazna za tog lika? Da li je uzimanje novca od pljačkaša moralno - vrlo verovatno da nije? Da li je to loše tretiranje istih? E o tome već možemo diskutovati. To jesu velike promene za shvatanje ovog mladića ali ono što pokušavam da vam kažem, većina tih stvari su opet prihvatljive. Ne kažem da su prihvatljive za sve, ali za nemali broj ljudi sigurno jesu. To mi se i dopada u većini ovog filma. Jednostavno te uključi i zapitaš se šta bi ti uradio na tom mestu. Ono što mi se pak ne dopada, vidi se gde sve to vodi.

Dolazimo do ključnog momenta u filmu a to je trenutak u kom novajlija mora da preseče, mora da odabere stranu. Zaključno sa ovom scenom, gledali smo odličan film. Posle toga ide veliki pad no o tome posle. Novajlija je sve prihvatao ali je sve to bilo materijalno i sva šteta koja je naneta nije izazvala ničiju smrt. Dilema koja se stavi pred ovog momka je maestralna: doći do vrha možda lakšim putem ali nositi nečiju krv na sebi, biti heroj zbog nečeg što nije herojsko delo i što nije uradio, zasnovati uspeh na laži. Kako god izgledalo, kakav god izbor da je napravio ovaj čovek, rezultat je mogao biti vrhunski. Ako pođe pravednim putem ima veliki sukob i sa drugima ali i sa sobom. Mora da bude svestan da možda ne postoji način kakav želi da ispuni svoj ideal. Teško je odreći se ideala. Ako krene kivim putem, mora mnogo nositi na savesti i osvrtati se preko ramena celog života. Nije ovo odluka koja ima samo uticaj na trenutni uspeh, ovo je odluka koja menja život. Epilog je morao biti upečatljiv. 

Na žalost posle ovoga film ide samo na dole. Nešto od čega može da se napravi opasna drama sa velikim "bum" se pretvorilo u običnu akciju prepunu nelogičkih stvari koje imaju za cilj da pojačaju utisak svega što vidimo. Prvo imamo užasno neubedljivu scenu u kojoj slučajno pronalaženje nekog novčanika menja stvari. Petparački fazončić za nebitan obrt. Čak i epilog u kom bi ovaj novčanik bio pronađen kasnije bi bio upečatljiv. Potom se sve svodi na duel novajlije i iskusnog koji je mnogo zaglibio. Ta činjenica da je mnogo zaglibio je loše prikazana. Jedino što je tu odlično je Denzelova gluma koja tek ponegde nagoveštava takvo stanje. Ostala dešavanja ne uspevaju da nam pokažu puno toga. Na tu akciju i taj okršaj koji mi se ni najmanje ne sviđa dolazi jadno finale. Idu spojleri. Duel se polagano odigrava pred Alonzovim detetom i ženom. Ček, jasno je da je Alonzo egocentrik ali ovim duelom on kao ne mari ni za ženu ni za dete. Mogao je komotno premestiti duel negde drugde. Prethodni deo filma nam je pokazao da nije idiot. Pa čemu onda ovo? Potom, žena i dete žive u najopasnijem delu grada. Da nisu prihvaćeni, verovatno ne bi bili tu gde jesu. Ali eto, tamo svi mrze Alonza i plaše se da može da ih pohapsi ili šta već. Kao da se radi o prokletom Kapetanu Americi. Čoveče, izgradio si Alonza u prvih pola sata filma, nije to sporno, ali ovakvim preuveličavanjem pljunuo si na sve što si prethodno pravio. Vi koji ste gledali film, ako mislite da grešim recite mi, šta bi se desilo da su ti koji ga ne podnose, ucmekali Alonza i bacili ga negde. Sam Alonzo kaže da je to najozloglašeniji kraj grada u koji se ne ulazi bez podrške gomile specijalaca i da rešenja mnogih ubistava leže tu ali policija ne zalazi tamo. Iz cele ove priče ti likovi su mogli da ga se otarase odavno. Ništa ih ne bi sprečilo. Čemu onda predstavljanje Alonza kao vrhovne vlasti među tim ljudima. Pa i banda u drugom delu grada je pucala na njega dok je bio na dužnosti. 

Sve u svemu, Training Day je veoma dobar ali i prilično precenjen film. Denzel je kao i uvek na nivou, to nije sporno. Sam odnos novajlije i iskusnog detektiva je odličan. Način na koji Alonzo uvodi novajliju u celu priču je dobro ispričan. Dileme u koje dolazi Hojt su logične i stvore dobru dramu. Glavna dilema je prelomni momenat filma a predstavljena je kao prelomni momenat u životu novajlije. Posle toga izgleda kao da nije ni bilo te dileme. Sve se svodi na akciju i patetične sukobe između likova. Šteta što nismo dobili neko upečatljivije finale. Lik Alonza je postao iskarikiran, Hojt je postao nebitan. Nešto što je trebalo da bude vrhunska drama pretvoreno je u obično akciju. Bez obzira na taj pad, reč je o kvalitetnom filmu koji na svojim leđima nosi Denzel. Njegovo ime je obično dovoljno za preporuku.

Zanimljivosti:
Denzel ističe da mu je ovo omiljena uloga. U sceni gde Hojt karte sa gangsterima, kako bi kreirali dobru tenziju između likova, Houk nije znao kako će se ponašati ostali glumci. Prva scena koja je snimana je susret u kafeu. Na istoj lokaciji je snimana jedna scena iz filma Se7en. Čuveni pisac krimi priča i specijalista policije Los Anđelesa, Džejms Elroj, izjavio je kako je ovaj film gubljenje vremena.

Naj scena:

Dilema

Moja ocena: 7/10