Dalkomhan insaeng (2005)

Alternativni naziv: A Bittersweet Life
Kod nas nazvan: Gorkoslatki Život
Žanr: Drama | Akcioni | Kriminalistički
Režija: Kim Jee-woon
Glumci: Jeong-min Hwang, Yu-mi Jeong, Ku Jin ...

Priča:
Stvari kreću po zlu za cenjenog pripadnika mafije kada ne postupi po šefovom naređenju.

Moj osvrt:
A Bittersweet life je sa jedne strane užasavajuće prazan film koji nema ništa da ponudi. Takav je ako ga gledate kao akciju. Sa druge strane ovaj film je otišao tamo gde ni jedan do sada nije i pokazao nešto što drugi filmovi nisu. Možda i nije problem što filmovi zapravo nisu to prikazali, problem je što kada pogledate ovaj film, videćete koliko su nekad čak i veliki filmovi površni i nepažljivi u nekim detaljima. Da biste ušli u celu tu priču, moraćete biti strpljivi i što možda zvuči čudno, moraćete da se opustite i gledate film kao akciju da bi ono što treba došlo do vas. Ako rano počnete tražiti odgovore, nećete dobiti zadovoljavajuće. Tu se ovaj film snašao fino dajući nam brzu akciju, malo trilera i jurnjave. Znate i sami da tražim mnogo više od toga. Priznajem da sam imao problem do pred kraj filma ali se u jednom momentu sve otvorilo i pokazalo mi šta treba da vidim. 

Iz segmenta Priča vam je u osnovi sve jasno. Imamo čoveka koji se zamerio gazdi jer nije ispunio zadatak. Imamo čoveka koji se zamerio drugoj bandi/mafiji zato što drži do sebe. Loše mesto za biti, nema šta. Nije teško ući u ovo. Svakako smo gledali mnogo filmova sa sličnom tematikom. Šta se tu obično desi? Čova je zver pa se suprotstavi svima i sve pregazi. Ok, ne kažem da tu ne možeš da napraviš dobar film. Man From Nowhere je dobar film sa pitkom i lakom pričom. Ali pazite, cela ličnost tog čoveka je da on nema šta da izgubi i da su njegove sposobnosti neverovatne pa će bez problema da se sukobi sa bilo kim. Nemojmo sada gledati na taj film. Setite se bilo kog "sam protiv svih" filma gde se lik sukobi sa sistemom čiji je bio deo. Ok, vidiš da sistem ne valja, da je nepravedan, nemoralan ili te je sistem izdao. Ti se zaletiš i uništiš ga - osveta padne i sve je ok. E pa nije ok. Zamislite čoveka koji godinama služi nekom i onda bude izdat. Zamislite čoveka koji veruje u ono što radi, to radi savršeno i onda bude odbačen. Nemojte mi reći da tu ne postoji neka drama, da promena nije velka, da je tako jednostavno uništiti nešto čega si bio deo, da je tako lako srušiti nešto što si i sam gradio. Nema tu "sutra je nov dan i menjam život". 

Film se zato iz petinih žila trudi da nam servira ovog čoveka kao praznog. Ne mogu da kažem da mi se to dopalo ali svakako je uočljiviji kontrast, svakako je lakše uvideti čemu je predan. Vidimo da je predan poslu, vidimo da ga obavlja besprekorno ali isto tako drži do sebe. E tu nam serviraju devojku u koju se gazda zaljubio a čiju čast ovaj momak mora da čuva. Znam, ovo zvuči trulo ali verujte, nije to tako. Nema ovde ljubavne priče iako možda može izgledati tako. Nije ovde morala biti devojka, moglo je biti dete kao u Man on Fire, moglo je biti kuče, mogao je biti običan cvet. Stvar je u tome da vidiš nešto van onoga u čemu vladaš, da vidiš nešto van svojih merila, da vidiš nešto drugačije i da prihvatiš tuđe ponašanje, tuđi stav, tuđi prostor, tuđi izgled. Prvo, videćeš nešto novo, nešto drugačije. Drugo, naučićeš nešto i postaćeš bolji. Da li ovaj čovek ima strah od toga što je odbio naređenje? Naravno da nema. Da ima strah znao bi da ono što radi nije pravično ili bi znao da sistem čiji je deo ne radi ono što treba. E tu je njegov najveći poraz. On veruje u sistem kom pripada i ako on veruje u taj sistem očekuje da će sistem verovati u njega. U tome je razlika. Lako je napraviti haos i sukobe, lako je napraviti rat, lako je napraviti neku krvavu osvetu, lako je napraviti neki tragičan kraj, ali napraviti istinski poraz, e to je umetnost i zbog toga je ovo vrhunski film.

Druga stvar zbog koje je ovako prikazana bezličnost zapravo odlična je što na ovakve ljude u filmovima a i životu malo ko i obraća pažnju. Evo glup primer: koliko tih pomoćnika negativaca i pozitivaca strada u filmovima a da nas kao gledaoce baš briga. Zapravo ova praznina nije praznina njega kao lika već je to sve što znamo o takvim ljudima. Verujem da i dalje neki među vama ne vide tu ništa epohalno. Ipak je reč o liku koji služi nekom velikom mafijašu. Ok, hajde da gledamo na to drugačije. Zamislite (mada verujem da znate) nekog ko je veliki deo života posvetio svom poslu, firmi u kojoj radi, gazdama koje je služio. Davao je sve od sebe, trudio se iz sve snage i onda je dobio otkaz, proglašen je za nepotrebnog. Posle toliko godina rada, da li postoji nenamerna greška koja treba toliko da ga košta? Pazite, posle nekoliko godina, čovek u svom poslu već ima pravo da smatra sebe bitnim, uspešnim, važnim. Umesto poštovanja, umesto promocije on postaje nepotreban. Ili još gore, šta ako je on u poznim godinama? Šta takvom čoveku ostaje? Vidite li sada u čemu je drama ovog lika? Nije uradio ništa loše po opštim merilima, radio je najbolje, uvek davao sve od sebe i tek tako postaje zamenjiv. 

Ponavljam, videćete ovde akciju, pucnjavu, jurnjavu i sve to. Videćete nanošenje nepravde, videćete osvetu. Za samu priču, to i nema veliki uticaj. Složeno je to ovde da drži tempo i zabavu. Scena kupovine oružja je nepotrebna a i nepotrebno razvučena. Van toga nemam neke veće zamerke. Ono glavno je zapravo priča o padu ne samo jednog čoveka, već padu mnogih, padu koji je tih umesto da odjekuje. Drama takvog čoveka je u njegovom velikom gubitku. Rekoh da je lako servirati osvetu opasnog lika. A Bittersweet life se odlično igra tim. On nam uprkos svemu govori jednu stvar koju mnogi previde. Ok, njegov posao mu donosi hleb ali mnogi drugi poslovi mogu isto to. Međutim, ako je neko toliko godina bio posvećen svom poslu, ako je bezrezervno davao sebe, taj posao ga je definisao. Da li je lako izgubiti nešto što te definiše? Gledali smo mnoge osvetničke filmove. Da li se iko pitao šta se dešava sa čovekom koji je uništio sistem kojeg je bio deo? Može li on postojati van njega? 

Ljudi koji imaju moć diktiraju pravila, nema tu neke velike mudrosti. Vidimo to u našoj svakodnevici. Problem je samo što nam je revanšizam iznad kompetencije pa je bitnije da ste podobni nego da znate. Glavni lik služi svog gazdu već dugi niz godina. Radnik koji posle toliko godina dobija otkaz je dobar deo života dao firmi za koju radi. Nebitan je tip posla, svako može doživeti da postane višak, da postane zamenjiv. Posle svega što je dao, posle toliko uloženog vremena i truda čovek je verovatno zaslužio nagradu. Većina ljudi, iako možda zaslužuje više, zadovoljna je samo da ostane onako kako jeste. Kada ostane bez posla čovek ne može da ne oseti bes i nemoć. Sa te strane ovo je vrhunski film. Umesto nagrade, čovek postaje suvišan, umesto razumevanja dobija kaznu, umesto moći dobija bol, umesto visokog položaja bačen je u blato. Koliko smo takvih slučajeva videli samo do sada. Najveći poraz u svemu tome je odgovor na pitanje "Zašto?".

Zanimljivosti:
Uvodna i zaključna priča potiču iz budističkog učenja. Prevod originalnog naslova ovog filma je "Sladak Život". To je ime kafea koji se vidi u filmu.

Naj scena:

"Zašto..."

Moja ocena: 8/10