Out of the Furnace (2013)

Kod nas nazvan: Iz Zla u Gore
Žanr: Drama | Triler | Kriminalistički
Režija: Scott Cooper
Glumci: Christian Bale, Casey Affleck, Zoe Saldana...

Priča:
Kada Rodni Bejz misteriozno nestane i snage reda i zakona ne mogu da ga pronađu dovoljno brzo, njegov stariji brat, Rasel, uzima stvari u svoje ruke.

Moj osvrt:
Ispostavilo se da Out of the Furnace uopšte i nije ono što sam očekivao od njega. Kada sam pročitao o čemu se radi, očekivao sam triler nabijen surovošću i besom. Može i tako da se gleda na ovaj film ali onda on nije naročito vredan pažnje. Međutim, ako na njega gledamo kao na dramu, onda slobodno mogu da kažem da sam sasvim prijatno iznenađen. Skot Kuper je do ovog filma režirao samo Crazy Heart. Nisam to gledao ali film je pobrao dobre kritike. Ono što je karakteristično za ovaj film, Kuper je uspešno zaobišao sve šablone, sve patetike, sve što očekujemo od filmova na ovu temu. Nije doneo ništa posebno novo ali je pokazao da možeš da napraviš upečatljivu dramu bez tegova patetike i prodavanja prazne priče. 

Ono što mi se najviše dopada u filmu je prikaz jednog, kako Ameri vole da kažu, average Joe-a. Običan čova koji radi kako bi spojio kraj sa krajem, ceni i voli ono što ima, prilično je tih, pošten, gleda da nikom ne stane na žulj i to je to. U ovakvoj ulozi se našao glumac koji je jedan od najpredanijih svom poslu - Kristijan Bejl. Ono što je karakteristično za ovakve obične ljude je to što se trude da se ne ističu mnogo. Svesni su svog mesta, rade ono što rade, to rade najbolje što mogu. Tu pokazuješ pošten odnos i prema poslu ali tako pokazuješ poštenje uopšte. Kako su ti ljudi prilično tihi, možemo reći i da ne pripadaju nikom. I sami znate, kada ne odaberete stranu, oni sa niskim pragom tolerancije i plitkog uma smatraju da ste protiv njih. Ako se nikom ne uvlačite u guzu, ako ne podržavate one koje svi podržavaju, ako ne pljujete one koje svi pljuju, vi ste iznad svog tog smeća. Problem je što vas skoro svi drugi gledaju kao čudaka, buntovnika, crnu ovcu, izroda. 

Ako si već u takvoj situaciji da si zadovoljan i onim malo što imaš, ako već znaš da ceniš i neguješ to što ti je u posedu, svaki gubitak dođe kao veliki, svaka greška dođe kao kobna. Out of The Furnace na jednostavan način pokazuje tako nešto. Većina filmova kada prikažu nečiju kobnu grešku, trude se da najave takvu stvar. Znate već i sami kako to ide. Uvek su to bahati likovi koji preteraju sa zabavom i to ode krivim putem. Ova varijanta mi se više dopada. Ovako pokažeš da svako može napraviti grešku. Ne treba ti bahaćenje, ne trebaju ti budale koje će napraviti grešku, ne treba ti desetominutna scena koja je najavi. Ako praviš takav uvod, posle toga ne sledi greška već logičan sled događaja. Od budale i ne očekuješ ništa drugačije. A ako se greška desi iznenada, e to onda ostavi pravi utisak. 

Ako napravite grešku a pripadate grupi, grupa može da vas odbaci ili zaštiti. Ako ne pripadate nikom, nikoga ne zanimate. Zapravo tada vidite ko vas kako ceni, ko veruje u vas, kome značite, ko je spreman da vas prihvati bez obzira na grešku. Ako se nešto desilo vama, desilo se i ljudima koji vas vole, ljudima kojima je stalo do vas. Ako su ti ljudi uprkos onome što ste učinili i dalje tu, spremni su poneti i vaš teret. Onda znate da ste zarpavo vredni, da ste čovek u koga neko veruje. Tako možete i pregurati svaki problem. Vera u čoveka je nešto veliko. Ako neko toliko veruje u vas, svestan je rizika. Međutim, mnogi nemaju hrabrosti za tako nešto. Sigurnost je nešto bez čega niko ne želi da ostane. Tu dolazimo i do žrtve. Da li ste neko za koga se vredi žrtvovati? -

Ovo što sam prethodno napisao povlači da ovaj film nije samo drama jednog. Raselov brat Rodni je čovek koji je ratovao u Iraku. Naravno da od toga on nema ništa osim trauma. Ovako tragičan, on je najbolji pokazatelj čoveka koji jednostavno ne zna gde mu je mesto. Sa te strane, on je potpuna suprotnost Raselu. Problem sa ljudima koji ne znaju gde im je mesto je taj što skoro uvek pokušavaju da budu ono što nisu, što uvek pokušavaju da uđu tamo gde ne postoji ništa za njih, što traže stolicu tamo gde za njih nema mesta. Nije sporno da čovek možda ne zaslužuje težak položaj u kom se nalazi. Sporno je što mi kao ljudi smatramo da uvek zaslužujemo više od onog što imamo. Samim tim potcenjujemo ono što sada imamo. Pogledajmo Rasela koji se predaje onom što ima, koji gaji ono što je u njegovom naručju. Ako potcenjuješ ono što imaš a ne možeš da postigneš više, tragedija svega toga je što onda nemaš ništa. 

Imamo dva odlično prikazana lika. Kvalitet ovog filma je i u njihovom odnosu. E tu imamo dva čoveka koja vole jedan drugog, koja su jedan uz drugog. Ok, jesu braća, ali na žalost, to samo po sebi nije dovoljno da bi dva čoveka bila dobro vezana. Ok, veličina je u toj njihovoj povezanosti, u spremnosti da budu tu jedan za drugog, u toj njihovoj ljubavi, to nije sporno. To mnogi filmovi mogu da dostave na ovaj ili onaj način. Ovde smo lišeni i najmanje trunke patetike. Ono što je meni ovde glavno je uticaj koji ova dva čoveka imaju jedan na drugog. Kako god sve izgledalo, koliko god problema nam bilo prikazano, ova dvojica izvlače ono najbolje jedan od drugog. Ali ne možeš ti sam okrenuti čoveka na drugu stranu. Možeš ga usmeriti, možeš mu pomoći ali njegova volja u tome je presudna. Zbog svega toga, Out of The Furnace je kvalitetna drama koju je valjalo pogledati. 

Na kraju, moram spomenuti pet glumaca koji su fino odradili svoj posao. Pre njih, moram da kažem da mi nije jasno zašto je Forest Vitaker bio potreban. Ovo je smešna, mala uloga koja je mogla pripasti nekom drugom. Sem Šepard, Vilijem Defo su u malim ulogama korektni. Bejl nas je već navikao na dobre stvari dok je Kejsiju Afleku ovo lagano najbolja uloga do sada. Međutim, ono što je meni zapalo za oko je ono što je dostavio Vudi Harelson. Nije to bolje od Bejla i Afleka ali je pokazatelj da ovaj čovek ima više talenta nego što je do sada iskorišćeno. Neko svoje ludilo koje unosi u likove koje tumači mu je do sada davalo šarm i doprinosilo dobrom humoru. Sada je to ludilo uspeo da iskoristi i kreira brutalnog negativca. Pogledajte onda raspon likova koje ovaj čovek može da tumači. Jasno je kao dan da ovaj čovek može mnogo.

Zanimljivosti:
Film je trebao biti snimljen ranije ali je Skot Kuper obećao Bejlu da neće snimati bez njega. Bejl je naučio da rukuje peći za potrebe filma pa nije koristio dublera u svojim scenama u fabrici. Film koji se prikazuje u drive-in bioskopu je The Midnight Meat Train. Kuper i Bejl su se složili da je Kejsi Aflek idealan izbor za ulogu Rodnija. Edi Veder (Pearl Jam) je napisao nekoliko pesama za film. Skot Kuper je bio fasciniran pesmama ali je smatrao da će one takve odvlačiti pažnju sa priče i odlučio je da ih ne stavi u film.

Naj scena:

Kraj

Moja ocena: 7/10