недеља, 10. август 2014.

City Lights (1931)


City Lights (1931) on IMDb
Kod nas nazvan: Svetla Velegrada
Žanr: Drama | Komedija | Ljubavni
Režija: Charles Chaplin
Glumci: Charles Chaplin, Virginia Cherrill, Florence Lee...

Priča:
Skitnica se bori da pomogne slepoj devojci koja prodaje cveće i u koju se zaljubio.

Moj osvrt:
Verujem da ste gledali veliki broj komedija koji vas je razveselio, fino nasmejao ili vam čak ulepšao dan. A koliko ste gledali komedija koje su vam zapravo ispričale nešto? Za koliko komedija možete reći da imaju prelepe likove? Koliko komedija ima realne likove? Koliko komedija sadrži kritiku društva? Koliko komedija zapravo servira pravu nešablonsku ljubavnu priču? Koliko komedija prikazuje maestralnu dramu? Kao klinja, Čaplinove filmove sam voleo zbog gegova. Sada oni za mene imaju mnogo veću vrednost. Danas je komedijama samo cilj da nasmeju, mada im i to retko uspeva. Recimo odgledao sam celu prvu i pola druge sezone serije How I met Your Mother. Ne da mi serija nije duhovita, nego nisam našao ni jedan jedini orignalni fazon niti sam se čak osmehnuo na nešto od toga. Previše plitak je to humor i ništa ne govori. Tu uspešnu seriju takoše karakteriše odsustvo bilo kakve priče. Zašto bih obarao standarde koje su postavili Beni Hil, Rouen Atkinson, Dejv Alen i ostali genijalci da bih se smejao tome? Nema šanse. Pogledajte kada je Čaplin snimao svoje filmove. Njegov humor je i dalje besmrtan. Pravi humor je svevremen. A ovaj film čak i bez humora nosi veliku vrednost. Premalo je komedija koje mogu time da se pohvale. 

Na početku vidimo otkrivanje spomenika Mira i Napretka. E već tu se Čaplin poigrava sa društvenom kritikom. Kada otkriju spomenik, ispostavi se da skitnica spava na njemu. Sledećeg momenta svi ga teraju odatle. On je skitnica. Recite mi, šta napredak celog društva zapravo znači ovom čoveku? Napredak društva znači boljitak onima koji svakako nisu u ovojm položaju. Za ljude poput ovog čaplinovog lika, na žalost, nema napretka u svemu tome. Rekoh da je to spomenik i Mira. Skitnica je spavao, probudili su ga otkrivanjem spomenika i oterali. Ima li mira za te ljude? Oooo ne. Nije generalno problem da se pomogne tim ljudima. Problem je zapravo ko priča o miru i napretku. Pogledajte danas konferencije za štampu svetskih moćnika. O miru pričaju najviše oni koji seju rat, koji krvlju šire demokratiju, koji ubistvima čuvaju i oduzimaju teritorije itd. Ko najviše priča o napretku? Upravo oni koji ga onemogućavaju, oni koji zatiru svaku dobru ideju, oni koji ne daju šansu običnom čoveku da se iskaže. E sada, pogledajte godinu u kojoj nam Čaplin govori o tome i recite mi, da li smo zaista napredovali kao čovečanstvo.

Upravo zato se film zove "Svetla Grada". Čaplin ovde pokazuje šta su prava svetla. To mogu biti velelepne građevine, mogu biti gomile prelepih, imućnih ljudi koji pokazuju svoje bogatstvo, može biti društveno uređenje, može biti modernizacija itd. Ali najveća svetla grada, najveća svetla bilo čega su dobri ljudi. Ima li ičeg većeg od dobrog čoveka? Nema, braćo i sestre. Čaplin nam upravo ovde daje dobrog čoveka, daje nam čoveka koji se daje sebe za boljitak drugoga, daje nam čoveka koji daje sve što ima za jedan cvet, za jedan momenat sa devojkom čije prisustvo mu ulepša dan. Ima li zapravo nečeg što usreći čoveka kao dobrota? Nema. Dobrota ispunjava, dobrota savlada, dobrota ogoli, dobrota uznese, dobrota osvaja. 

Zanimljiv mi je momenat u kom skitnica posmatra dva umetnička dela. Jedno od njih je nago žensko telo. Dok posmatra drugo delo, vidi se da pokušava da se udubi i razume. Dok posmatra žensko telo, on vidno uživa u pogledu. To je zapravo ljudsko shvatanje umetnosti. Čovek se nekada previše trudi da napravi filozofiju i da razume umetnost. Lepota je u oku posmatrača. Umetnost ne mora da vam prija. Priznajte je, ali nemojte se praviti da je razumete ako to nije slučaj. Nemojte lagati da uživate u nečemu što vam se zapravo gadi. Bolje priznajte da uživate u nečemu drugom iako drugi to ne smatraju umetnošću. Bitno je da nešto u vama probudi lepotu, bitno je da u nečemu prepoznate lepotu. Divljenje nečemu što ne razumete vas neće ispuniti. Jedna skitnica se sprda zapravo sa ljudskom potrebom da smatra umetnošću sve što ne razume. 

Tu je i prelepa, slepa devojka koja prodaje cveće. Ovo je genijalan lik. Ona je Čaplinovoj skitnici motiv i neko ko ga čini srećnim. On ima potrebu da učini sve za nju. Nije li to ljubav. On ni jednog momenta ne razmišlja o sebi već sve što radi, radi kako bi napravio lep gest ka ovoj devojci. Bez ikakvih patetičnih scena u nekoliko momenata nam se servira jedna od najlepših ako ne i najlepša ljubavna priča u svetu filma. Samim tim što je sve što ima dao za jedan cvet koji prodaje ova devojka i samim tim što taj cvet nosi svuda sa sobom, on time nosi i taj mali momenat proveden s njom. Pazite, kratka scena da kraća ne može biti, a opet nam na savršen način pokaže zaljubljivanje. Ako kažemo da je Čaplin bio vrhunski komičar, nanosimo mu nepravdu. Čaplin je bio genije, ne samo u humoru već u filmu uopšte. 

Da se još malo vratimo na kritiku društva. Skitnica spašava život jednom bogatašu. Sve dok je pijan, bogataš ga naziva prijateljem i spreman je da mu pomogne. Kada god je trezan, on se pravi da ga ne poznaje. Čaplin ovim pokazuje koliko je današnji čovek zapravo iskvaren. U pijanstvu, pored svih ostalih simptoma, čovek je iskren. Zbog toga ovaj bogataš prihvata skitnicu za prijatelja. Svestan je da mu je ovaj spasao život. Međutim, kada je trezan, on je svestan svog položaja i ne prihvata sve koji su ispod njegovog nivoa. Zanimljivo, ovaj bogataš pokazuje lepe i velike gestove samo u pijanstvu. Nekako mi se u današnje vreme čini da ljudi svesno izbegavaju da pomognu. Čovek se lako sakrije i okrene glavu. Pomoć ume da traži žrtvu ali zašto se nekada i ne žrtvovati. E tu smo. Čaplinov skitnica koji zapravo nema ništa spreman je da se odrekne i onog što dobija zbog nekog drugog. A neko ko ima previše, svesno ne želi da pomogne. Čini mi se da je to boljka i današnjeg društva. 

Treba li da pričam nešto o komediji i samom humoru. Verujem da tu sve već znate. Ono što je karakteristično za Čaplina je to što je mogao da ponovi jedan štos na bezbroj načina. U jednoj sceni ponovi istu stvar deset puta i svih deset puta će vas slatko nasmejati. To je sposobnost koju više nigde nisam video. Ne samo da je proizvodio gegove koji treba da nas nasmeju, upravo njima nam je govorio mnogo: i to da ne pripada otmenom društvu  i da je raspoložen i da je hrabar i da je zaljubljen itd. Imamo scenu u kojoj po prvi put jede špagete. Nekako se desi da mu uleti parče papira u usta. On besomučno jede taj papir ne videći razliku. Time nam npr. pokaže ljudski snobizam. Mnogi neće jesti kavijar zato što je on ukusan, ješće ga zato što je on skup. Da ne dužim, kapirate već gde idem. Čaplin humor stavlja u službu pokazivanja emocija ali i u službu kritike. A tako nešto vas slatko nasmeje. To valjda dovoljno govori o Čaplinu.

Do samog kraja ovo je lep, komičan film. Na kraju on preraste u fantastično ostvarenje. Ovakav kraj je nešto najbolje što može da se napravi. Bez trunke patetike, bez ikakve teatralnosti, završna scena je čisto remek delo. Sada premotavam po glavi, mislim da mi je ovo najlepša ljubavna scena koju sam odgledao u životu. Nikada više ne pričajte o Čaplinu kao komičaru. Čaplin je bio i to ali pre svega, on je bio genijalni filmotvorac. Razumeo je ljude i veličao ono najlepše u njima, kritikovao je društvo i sve njegove mane, veličao je ljubav i dobrotu jer je znao šta zapravo treba veličati. U svemu tome on je pokazao genijalnost, postao veliki, postao jedan od najznačajnijih ljudi za ovu umetnost i postao je besmrtan.

Zanimljivosti:
Omiljeni film Orsona Velsa. Čaplin je scenu kada prvi put kupuje cvet od slepe devojke snimio 342 puta sve dok nije bio zadovoljan rezultatom. Iako je bio pod pritiskom da snimi film sa zvukom, Čaplin je istrajao u odluci da snimi nemi film. Virdžinija Čeril, koja je glumila slepu devojku, jednog dana je prilično zakasnila na snimanje. Čaplin je ionako bio u lošim odnosima sa njom i otpustio ju je momrentalno. Potom je pozvao Džordžiju Hejl, njegovu heroinu iz Zlatne Groznice i snimio je neke scene sa njom. Međutim, već je mnogo novca utrošeno na film i nije bilo toliko sredstava da se sve scene ponovo snime. Znajući to, Čerilova je ponudila da se vrati na snimanje ali za duplo veću platu. Završna scena je snimljena i sa Džordžijom Hejl i taj snimak je sačuvan do dana današnjeg. Čaplin je to nevoljno prihvatio i snimanje je završeno. Film je bio u produkciji oko tri godine iako je sniman 180 dana. Omiljeni Čaplinov film. Omiljeni film Andreja Tarkovskog. Virdžinija Čeril je kratkovida pa je bila pogodna za ovu ulogu. Ona je izjavila kako Čaplin nikada nije bio seksualno zainteresovan za nju: "Imala sam dvadeset. Čarli je voleo mlađe."

Naj scena:

Kraj

Moja ocena: 10/10

2 коментара:

  1. Mislim da je Carli Caplin dobio najveci aplazuz i ovacijeu istoriji kinematografije, kad je primao oskara za zivotno delo.Neko na ju tjubu rece da je ceo snimak trajao 12 minuta (WOW!!!), ali je isecen.

    ОдговориИзбриши
  2. Legendarni Čaplinov film, kraj me uvek naježi svojom jednostavnošću i lepotom. Čarli je bio umetnik kakav se nikad neće roditi i uvek će biti večan. Ipak, lepo bi bilo videti na ovom blogu i druge komičare iz tog vremena, kao što su Baster Kiton, Harold Lojd, Stanlio i Olio, braća Marks, W.C. Fields... U tom periodu je bilo mnogo genijalnih komedija koji predstavljaju jedno pravo nepresušno blago i šteta je što su neki od njih i malo zapostavljeniji i što se malo govori o njima.

    ОдговориИзбриши