Tropa de Elite (2007)

Alternativni naziv: Elite Squad
Žanr: Triler | Kriminalistički | Drama | Akcija
Režija: José Padilha
Glumci: Wagner Moura, André Ramiro, Caio Junqueira...

Priča:
1997, kapetan Nasimento mora da pronađe svoju zamenu dok pokušava da ukloni dilere drogom i kriminalce pre nego što Papa stigne u Brazil.

Moj osvrt:
Svi kritikujemo sistem koji je korumpiran. U takvom sistemu zapravo zvanje i nije bitno. Nema razlike između ljudi koji učestvuju u funkcionisanju istog. Mogu biti sa ove ili one strane zakona, mogu biti ovog ili onog položaja, svi oni zajedno čine sistem onakvim kakvim on i jeste. Ako je sistem kvalitetan, ako funkcioniše sjajno i daje odlične rezultate, budite sigurni da to nije zasluga samo onij viđenijih. Međutim, ako je sistem kvaran do srži, ako ne vodi nikuda, ako ne vidite nigde pravdu, ako zakon ne možete poistovetiti sa pravdom, onda budite sigurni da opet svi, od onih sa vrha do onih sa dna, čine sistem onim što on jeste. Kažem, svi mi kritikujemo taj sistem. Ali da li smo se ikada zapitali da možda nismo njegov deo. Možda upravo time što ne činimo ništa protiv njega dozvoljavamo da on tako truo i kvaran istrajava. 

Neretko čovek kasno shvati da je deo onoga što ne valja. To se najčešće ispostavi kao nešto što je izdalo njegove ideale. Potpuno slep od slike koju je imao ispred sebe, od nečega što je želeo da postigne, čovek postane jedan od vojnika lošeg sistema. Pitanje je samo kada će dozvoliti sebi da uvidi grešku i da li će želeti da je prizna i ispravi. To što je neko izdao sve u šta ste verovali nije mala stvar. Sve ono za šta ste radili, sve ono što ste planirali, sve ono što ste smatrali za veće dobro je zapravo bila prevara. Onda treba da shvatimo da je došlo vreme da se podignemo i preuzmemo stvar u svoje ruke. Naš ideal može i dalje da živi, ali mora se postići na drugi način. Polazak potpuno drugim putem je teška odluka i mnogi će tu odustati. 

Malo o tom drugom putu. Čovek, kada živi dugo vremana na jedan način, uljuljkan u neku sigurnost, on konstantno dela po istim principima. Ako shvati da ti principi nisu isti, način delanja mora da se promeni. To su teške odluke, odluke koje po pravilu imaju velike posledice. Čovek mora da bude spreman da zbog svoje odluke može izgubiti ono što ima ali može proizvesti nesreću za mnoge druge. Vidimo kapetana Nasimenta i način na koji on dolazi do cilja. Sve to deluje opravdano. U našoj glavi sav šljam i ne zaslužuje ništa drugo do kazne. To je zato što lako generalizujemo, što poistovećujemo jednog čoveka iz grupe sa celom grupom. Bez obzira na to, koliko god Nasimentove odluke bile na mestu, vidimo da umeju da doprinesu tragediji. Čovek ne može oguglati na takve stvari. Nasimento je svestan šta je njegova odluka donela ali ne odustaje. Zašto? Zato što bi tek tada sve to bilo uzaludno i besmisleno. 

Stvar je u tome što ako odlučiš da promeniš nešto, ako odlučiš da kreneš drugim putem koji ti sada izgleda pravedniji, nikada nisi sam. Ako ćutiš, možda i svi takvi kao ti ćute. Treba samo jedan da progovori i ubrzo će isplivati još takvih. BOPA nije jedinica koja je eto tako formirana od strane zakona. Oni upravo simbolišu na malu grupu koja može napraviti mnogo. Može ovo da se shvati kao uzimanje zakona u sopstvene ruke. Fazon je u tome što mnogi zakon poistovećuju sa pravdom. Sistem propisuje zakon. Ako je sistem korumpiran i zakon je takav. Zakon štiti vladajući sistem. Ako želiš da menjaš takav sistem, takav zakon ne može da važi za tebe. BOPA upravo sprovodi svoju verziju pravde i zakona. Da li je to čist i pravedan zakon? O ne. Revolucije koje su proizvele možda i dobre stvari su započele u krvi. Ne postoji dovoljno dobro opravdanje za masovno ubijanje. Problem je što su nekada takve stvari potrebne da bi se velika promena ostvarila. 

Potom imamo nešto što me malo podsetilo na Kjubrikov Full Metal Jacket. Sama obuka za pristupanje BOPA može delovati kao gomila preseravanja. Meni je ona genijalan pokazatelj za izdvajanje upravo onih koji imaju petlju da promene nešto. Prvo, vidimo da regruti moraju trpeti gomilu uvreda. Ako možeš da pređeš preko uvrede, ako možeš da istrpiš takve stvari, znači da imaš nešto više u šta veruješ, znači da te verovanje u viši cilj vodi napred i da te je teško zaustaviti. Ako preguraš sve fizičke napore, znači da si svom snagom opredeljen ka ispunjavanju cilja. Međutim, ako si tu samo da vidiš da li je to za tebe, ako ipak prihvataš neke principe sistema koji bi trebao da menjaš, ako si samo jak na rečima, onda si dovoljan sam sebi. Ne možeš biti kao jedan sa grupom koja želi nešto drugo. Obuka za ulazak u BOPA nam upravo to pokazuje. 

Takođe, kada čovek pristupi nekoj grupi, nije bitno da li je to kompanija, organizacija, sportska ekipa, mora da ima u vidu šta je cilj grupe kojoj se pridružuje. Ok, ja mogu da kažem da sam ponosan što radim gde radim i što radim sa sjajnim ljudima. E tu treba razgraničiti dve stvari. Ako je čovek ušao u grupu samo da bi bio ponosan na svoj uspeh, ako nije spreman predati sebe i svoju snagu napretku grupe, grupa ne može da ga prihvati takvog. On ne može biti snaga grupe. Ok, treba da budeš ponosan na uspeh što si ušao u grupu, ali onda pokaži da zaslužuješ da budeš tu. Šta treba da ti bude krajnji cilj u takvoj grupi? Da je vodiš. Da ti budeš uzor onima koji dolaze, da budeš neko po kome će se generacije ravnati, da budeš onaj koji treba da prepozna osobu vrednu da uđe u njegovu grupu. Tu vidimo i Nasimentovu ulogu u biranju svog naslednika. 

To je takođe bitan segment filma. Biranjem svog naslednika ti prepuštaš posao nekom drugom. Moraš da pokažeš da znaš da doneseš pravu odluku, moraš da u nekom drugom prepoznaš sve ono što ti nosiš, moraš u drugom da pronađeš čak i nešto više. To je osobina koju ljudi baš i nemaju, odavanje priznanja drugima. Vidimo i povremene drhtavice kod Nasimenta. Jasno je da je čova pod velikim stresom, jasno je da njegove odluke nisu dale uvek stoprocentno dobre rezultate. Ali u jednom momentu on se oslobađa te drhtavice. Zašto, ako je u pretnodnom momentu imao raspravu sa suprugom koja mu je nedavno rodila sina? Zašto bi nešto tako loše doprinelo prestanku problema? Nije samo to u pitanju ali je jedan bitan segment. Kao vođa ti si svestan da donosiš najveće odluke. Nasimento je odgovoran za svaku od njih. Međutim odjednom dolazi do nesigurnosti. Njegova odluka doprinosi tragediji i počinje da sumnja u svoje odluke. Kada ste na vrhu, kada vodite grupu, može neko da vas savetuje ali niko ne može da vodi umesto vas. Nasimento vraća smirenost onog momenta kada sve vraća pod svoju kontrolu. Kada stvari nisu pod kontrolom, panika i neuspeh su neminovni. Kada vladamo situacijom, smireni smo i lakše donosimo prave odluke. 

Treba obratiti pažnju i na Matijasa. On je pokušao na jedan način, video da sistem u koji je verovao nije pravi i krenuo drugim putem pridruživši se BOPA-i. I sada imamo situaciju da počinje u drugom sistemu, imamo situaciju gde počinje da veruje u te ciljeve i vidimo kako ne samo da on ima uticaja na odluke grupe već grupa transformiše njega. Ne govorim ovde o ispravnosti svih tih odluka, govorim o verovanju u cilj. Zbog toga je sam kraj i poslednja scena odličan pokazatelj svega ovoga o čemu pišem. Elitni Odred je doneo surovu realnost na ekrane. Krv, znoj, suze, surovosti, sve je pred vama. Nema praznog hoda, nema praznih pretnji. Kada neko preti, verovaćete da će ostvariti pretnju. To seče svaku predvidivost u samom korenu. Jedino što je ovde bilo očekivano sa moje strane je da će ovo biti dobar film. Sve ostalo je odlično iznenađenje.

Zanimljivosti:
Film je pravljen tako da Matias i Neto budu glavni likovi ali tek nakon snimanja filma, režiser i scenarista su bili oduševljeni glumom Vagnera Moure i odlučili su da film snime sa njim kao naratorom. Andre Matias je zasnovan na scenaristi Andreu Batisti a kapetan Nasimento je zasnovan na scenaristi Rodrigu Pimentelu. Obojica su bivši pripadnici BOPA jedinice. Tokom snimanja, 90 komada vatrenog oružja je ukradeno. Sprovedena je akcija u favelama i bila je samo delimično uspešna. Kada je piratska verzija ovog filma objavljena, režiser je namerno izmenio postojeći film.

Naj scena:

Odluka

Moja ocena: 8/10