Captain Phillips (2013)

Kod nas nazvan: Kapetan Filips
Žanr: Biografski | Drama | Triler
Režija: Paul Greengrass
Glumci: Tom Hanks, Barkhad Abdi, Barkhad Abdirahman...

Priča:
Istinita priča o Kapetanu Ričardu Filipsu i otmici broda od strane pirata sa Somalije. MV Maersk Alabama je prvi američki brod koji je u poslednjih 200 godina.

Moj osvrt:
Šta je sa ovim mega bombastičnim filmovima i celom tom hajpu koji vlada oko njih? Ne, ozbiljno? 12 Years a Slave - ok filmić, ništa više od toga a najavljivan bombastično, kritike pucaju od oduševljenja. Kapetan Filips masterpis, napeto, realistično, šta već - opet samo ok filmić. Ovo da nije imalo Henksa garant bi prošlo neopaženo a verujem da ga ne bih ni gledao. Fazon je u tome što je ovo romantizacija istinitog događaja ali poput Arga, takav događaj i nije zaslužio film. Dobro, nije ovo prazno poput Arga niti približno loše. Ovde se zapravo nešto dešava. Ono je put Avionom do Buljarica gde je nekim ljudima pretilo da će možda izgoreti na suncu pa ih je dobri čova vratio pod suncobran njihove lepe države. I ovaj film je žestoko dramatizovan jer ne želim da verujem u neke od gluposti koje sam video. 

Ako ništa, početak je barem bio odličan. Vidimo potencijalni napad pirata i način na koji se posada pokušava odbraniti. Ono što mi se tu dopalo je realan strah od opasnosti. Kada posada razmatra da će se pirati vratiti, nema Spartanca koji će hrabro da stoje na palubi i suprotstavljaju se (mada brojno nadmoćni) neprtijatelju bez ikakvog oružja. Ovo su obični ljudi koji se plaše za svoj život. Nema razloga za nekim žrtvovanjem, nema potrebe za takvim preseravanjem. Filips tu pokazuje sjajnu osobinu. Pokazuje smirenost i razumevanje. Ne želi ugroziti živote svoje posade. Iako je i sam verovatno potrešen događanjima, kao vođa mora da ostane pribran. (za razliku od realnog života ali to nije tema filma) 

I kada pirati upadaju na brod, Filips pokazuje zašto je kapetan. Pre toga, imamo odličan osećaj opasnosti i gomilu nadmudrivanja. Ne volim naročito filmove gde imamo nadmudrivanja sa otmičarima. Ovo mi se u prvom delu filma svidelo. Filips kako tako pokušava da održi smirenost i da se ponaša prirodno. Ima tu povremeno iskakanja ali može se sve to pripisati strahu. U svakom slučaju ovaj deo filma je sasvim dobar. Nisu išli na neke psihloške igre i igrice već su se držali onog što je dobro. Obično me užasava kada otmičari i oni koji upadaju na vašu teritoriju, poznaju prostor na kom vi obitavate deset puta bolje od vas. U slučaju ovakvog upada za očekivati je da kapetan i posada mogu da koriste brod kao svoju prednost. To je i urađeno. Generalno su se držali onog što se događalo ali su sve začinili nekim pizdarijama kako bi digli tenziju u filmu. Upravo su te pizdarije ono što obara ocenu filmu. Ono što mi je čudno, ako su već dodavali tako neke sitne događaje, mogli su ubaciti još događanja na samom brodu, još malo lomatanja po mračnoj utrobi Maersk Alabame bi svakako začinilo film. 

Ono sa čim imam problem je to što je ovo dosta jednostrano. Ok Filips je kapetan, kefalo je, to je za očekivati. On odlično upoznaje svoje neprijatelje, svaki detalj koristi u svoju korist, sve što vidi služi mu da uči o slabostima i vrlinama neprijatelja. Sa druge strane  neprijatelji samo donekle izgledaju korektno. Do momenta kada Filipsa uzmu za taoca oni deluju opasno, deluju kao da imaju plan i zaista ceo film deluje ozbiljnije. E onda sve ode do vraga. Ono što u filmu ne znamo, vođa ovih pirata u stvarnom životu je imao 18 godina. U tom slučaju bi sve ove silne moronluke mogli nekako progutati. Ovako mi zaista nisu jasne neke stvari. Hajde vođa kako tako deluje ok, ali sa ostalim se nisu usrećili. Znate ono kada među negativcima ima neko ko je zapravo dobrica, koga su težak život i preterana izloženost promaji naterale na ovo zlo. Naravno onda oteti lik lako manipuliše njime. Neću to da gledam po stoti put.

Kako film odmiče, inteligencija otmičara naglo pada pa se iz aviona vidi gde ovo vodi. Ne bih o rezultatu ovog filma, na Vikipediji pronađite priču o Filipsu. Jasno je kao dan da je ovo nakinđureno do mile volje. Ono sa čim imam problem je da film gazilion puta pokušava da nas navede da će sad neko Filipsu da saspe metak u glavu. Zamislite ovu situaciju: Zatvorili ste se u kućicu za pse sa vašim taocem. Tenk vas drži na nišanu. Svesni ste da ako ubijte taoca tenk će da puca pa par puta da vas pregazi za svaki slučaj. Ali eto, jedna neopevana morončina non stop preti da će ubiti Filipsa. Valjda konta da može da izbegne bes mornarice, foka i ostalih jedinica koje su ih okružile. Zbog toga mi je i odluka da nam se servira brdo takvih scena neoprostiva. Jednom pa i dva puta ok, ali ovolio puta je to već teška budalaština. 

Druga stvar koja me tu nervira su neke psihološke igrice i povezivanje između Filipsa i otmičara. Po ko zna koji put se ponavlja priča da će sve biti ok, da ovi hoće samo lovu i beže. Potom sledi kontra kao "zašto niste uzeli ovo i otišli" , "šta je zapravo vaš cilj", "niste trebali biti tako nevaljali" , "koji vam je omiljeni hit Lepe Brene", itd. Od momenta kada Filips postaje talac, sve je isto u njegovom odnosu sa otmičarima. Sa jednim ni ne razgovara, drugi non stop hoće da ga ubije, sa trećim priča iste priče a četvrti je onaj koji je jadan u zabludi, da ne kažem zabludeo. Tako da je glavni problem ovog filma to što je većina stvari prokleto neubedljiva i što se realnost gubi nepotrebnim karikiranjem situacija. Sve te situacije donose neku tamo pretnju a skoro da nije realno da se te pretnje ostvare. Ono što drži tenziju je ipak to što film donekle i može da vas ubedi da se stvari neće odvijati baš najsrećnije 

Zašto je ovo onda tako uspešan film? Zato što mu se popularnost zasniva na tome što je u pitanju istinit događaj a što je taj istinit događaj velika pobeda američkog srca, duše, inata ili čega već. Baš poput Arga. Nešto za šta ceo svet najverovatnije baš boli zadnjica pa su onda preradili to da ubace neku dramu. Za razliku od Arga ovo bar nije jadno, ovo je prilično gledljiv ok filmić koji da nije imao Henksa i da nije iskarikirani istinit događaj, verovatno ne bi ni dobio ovoliku pažnju.

Zanimljivosti:
Henks je prvi put sreo glumce koji tumače somalijske pirate kada oni zauzimaju most. Na taj način je režiser želeo da pomogne glumcima da njihove reakcije budu realističnije. U stvarnom životu Filips je bio u dobrom stanju kada je izvučen iz kabine. Uopšte nije bio u situaciji kako je prikazano u filmu. Takođe, jedan od članova posade ga je i tužio zato što je smatrao da je Filips bio svestan opasnosti od pirata ali nije ništa preduzimao po tom pitanju. Scene u čamcu za spasavanje su snimane u modelu koji je zaista bio na vodi što je nekoliko puta dovelo dotle da Henks povraća. Pregovarač se predstavlja kao Nemo što je referenca na čuvenog kapetana Nema. To ujedno znači i "niko" na latinskom. U stvarnosti, Filips nikad nije ponudio piratima da pucaju u njega umesto u njegovu posadu. Takođe, nikada nije ni pisao oproštajnu poruku porodici.

Naj scena:

Napad

Moja ocena: 6/10