Mama (2013)

Kod nas nazvan: Majka
Žanr: Horor | Triler
Režija: Andrés Muschietti
Glumci:  Jessica Chastain, Nikolaj Coster-Waldau, Megan Charpentier

Priča:
Anabel i Lukas se suočavaju sa izazovom da gaje male devojčice koje su 5 godina provele same u šumi. Ipak, o devojčicama se tamo neko starao.

Moj osvrt:
Verujem da ste primetili da su ove novotarije ne baš tako sveže. Cilj mi je naravno da vas izveštavam iz bioskopa ali zbog nekih nemilih događaja do Hobita nisam ni posećivao Arenu. Elem, plan je da se to promeni pa da ne moram bezglavo da tražim šta je to novo a valja ga pogledati jer mi baš i ne ide najbolje. Tako da će u narednom periodu novotarije biti u najvećem broju slučajeva nešto što je aktuelno u bioskopima. 

Što se tiče ovog filma, kao veliki fan horora, nadao sam se da ćemo dobiti nešto simpatično. Kada sam video trejler, bio sam razočaran jer mi je spoilovao ceo film a ono što sam video bilo je baš prazno. Ipak, posle gledanja, moram da kažem da je ovo mogao biti solidan filmić. Ono što nikako nisam mogao da popijem, to je priča. Nekako mi je bilo nerealno da devojčice nisu mogli pronaći pet godina. Morali su ubedljivije da isceniraju njihovo nestajanje. 

I onda imamo ceo taj koncept demonske majke. Iako svi to kritikuju, meni je ta ideja prilično zanimljiva. Nije problem u suludoj ideji, problem je u izvedbi. Nekako mi je sve ovo iskarikirano i neubedljivo. Shvatam ja da su to male devojčice, da one ne znaju ništa, ali ne mogu jednostavno da prihvatim ovo kao normalan tok događaja. Zapravo najveći problem je u karikiranju demona. Nazovite me dinosaurusom ali glupavi CGI sa svim svojim prednostima ne može ni da priđe maskama. Dobro poređenje je između verzija filma Žena u Crnom. U staroj verziji smo imali običnu ženu, našminkanu i obučenu karakteristično, čije pojave su i u toku dana izazivale jezu. U novijoj verziji ta žena je jeziva samo kada je drže u daljini. Tada izgleda realistično. Čim je bliže kameri, efekti ubijaju svaku draž. Neprirodnost pokreta i plastični izgled dolaze do izražaja i nestaje sav osećaj straha. Ne verujete? Setite se npr. filma REC. Od one spodobe na kraju filma mi se digla kosa na glavi. A fazon je u načinu snimanja, maski i šminkanju. Do vraga, čak i stari stop motion je dominantniji od CGI-a. Poredite meduzu u starom i novom Clash of The Titans. Stara je jeziva a nova je ispala iz igrica za klince do 10 godina. 

Kada već pronađu devojčice posle pet godina, tu nas počaste nekolicinom jezivih scena. One se kreću poput životinja i koriste tamu kao svoje sklonište. To je opako dobro i taman sam se oduševio odlučili su da me počaste sa novim karikaturama. Klinci su zamenjeni novim efektima kako bi to delovalo demonskije. Nemam ništa protiv, ali ovo su klinci, ne mogu tako da se kreću i tako da izgledaju.

Smeta mi što se 90% ovakvih filmova zasniva na nekim tamo "nemirnim duhovima". Nekom ko je umro je načinjena nepravda i sad je treba ispraviti a dok se neprvada ne ispravi, demon će da razvaljuje sve oko sebe. Variraju samo načini na koji je načinjena nepravda i načini na koji treba ispraviti učinjeno. Ono što ne volim, duhovi su kao uvek tu ali čim neko pogleda u tom pravcu, oni nestaju. Ovde je to šmekerski objašnjeno, moram da priznam. Isto tako, moram da priznam da je previše pretnje a to mislim u smislu da non stop vreba opasnost a baš retko se zapravo nešto opasno desi. 

Povremene pojave demona i nisu tako loše, ali opet mi je svo to predrkavanje efektima ubilo draž. Daću vam dve varijante a vi procenite šta je bolje. Recimo vidimo kroz vrata sobe klinku kako vuče ćebe na jednu stranu i vidimo senku demona koji vuče ćebe na drugu. E sada, znamo da u sobi treba da budu samo ove dve devojčice. Pojava ovog trećeg entiteta treba da nas preplaši. Šta mislite o ideji da ste videli senku obične žene? Ne znam za vas ali meni to zvuči mnogo bolje od ovog lepršavog demona.

Priča na kojoj se zasniva ovaj film, tj priča o demonu mi se baš dopala. Zapravo to je priča o ženi kojoj je učinjeno nešto jezivo. Način na koji je to prikazano kroz san, na koji je usnimljeno, kako sve to izgleda, jednostavno obara s nogu. Takva pozadinska priča o nesreći jedne žene je zaslužila mnogo bolji film. Imali su strašnu osnovu da naprave nešto opako emotivno i šokantno. Na žalost, otišli su krivim putem. Ceo koncept majke mi je išao na nerve. Anabel je rokerka, nije tip stvoren za majku, sumnja da će uspeti da se snađe ali ipak zbog svog dragog ona će probati da izgura. Ceo prokleti film mi zapravo gledamo kako ona izrasta u tu majku i kako je devojčice na neki način prihvataju. Nije to katastrofalno loše ali mi je nekako plastično, neubedljivo i ne toliko vredo pažnje. 

Hororične, fantastične stvari u filmovima treba da izazivaju sumnju, strah i nevericu, osim ako se naravno ne radi o filmovima gde su takve pojave normalne. Ovo je film smešten u realno vreme. Problem je što svi ove hororične stvari prihvataju eto tako. "Znate, izgleda da neko posećuje devojčice. Znate devojčice izgleda da prati neki demon. Eto, sad ću da skoknem do kuće gde smo pronašli devojčice da isteram duha". Daj nek se neko malo prepadne, daj malo neverice, daj nekog straha od koga će se likovi usrati. Ma jok, sve to teče lagano, neki likovi sa strane koji se pojave izgovaraju neke preteće rečenice, kao znaju oni da postoji svet duhova i slična sranja. Ovde je vidna totalna ravnodušnost. Do svih informacija i otkrića se dolazi prelako, bez ikakvog iznenađenja bez ikakve najave bez trunke šoka. 

Film ima sasvim dobru atmosferu. Odlično je ovo usnimljeno. Scenografija je besprekorna. Šteta što priča ovo nije ispratila kako valja. Ono što mi se donekle dopalo je kraj kojim je pokazana određena doza hrabrosti. Izbegli su šablon "mislili ste da je gotovo, e pa nije". Ima kvaliteta u tom kraju ali generalno, ceo film je prilično mlak da bih i ovim dobrim stvarima pridavao veliki značaj.

Zanimljivosti:
Izabel Nelis ne zna engleski pa joj zato nije dat veliki dijalog u filmu. Mamu igra muškarac, Havijer Botet, koji boluje od Marfan sindroma zbog čega je bio pogodan za scene u kojima se Mama kreće sablasno. Izgled Mame je zasnovan na Modiljanijevim slikama.

Naj scena:

San

Moja ocena: 5/10