Jagten (2012)

Alternativni naziv: The Hunt
Kod nas nazvan: Lov
Žanr: Drama
Režija: Thomas Vinterberg
Glumci: Mads Mikkelsen, Thomas Bo Larsen, Annika Wedderkopp...

Priča:
Povučeni učitelj se bori za starateljstvo nad svojim sinom. Kada sudski proces konačno počinje da  se razvija u njegovu korist, situaciju brutalno preokreće jedna nesmotreno izgovorena dečija laž.

Moj osvrt:
Verujem da je svako od vas nekada osetio potrebu da vreme podeli sa nekim. Samoća ume da bude baš gadna stvar. Nakupiš se svega i svačega i jednostavno moraš da istreseš to pred nekim. Sa druge strane, zašto šetati, ići u provod, gledati film, raditi bilo šta drugo sam? Ok ponekad, ali ako se uključuješ u društveni život, ne možeš da soliraš. Interakcijom sa ljudima nadograđuješ sebe. Svakom je potrebna pažnja. E sada, zamislite dete koje ne dobija nikakvu pažnju. Kako dete da oseti da je voljeno, da je bitno, da je ovaj svet lepo mesto za njega ako mu ne pružaš pažnju. Kako da se formira kao osoba ako je  prepušteno samo sebi?

Ako je osoba povređena, kažu da je laka meta. Ako je neko povređen, u nestabilnom je emotivnom stanju. Izgubio je sigurnost. Pružite malo pažnje toj osobi i pridobili ste je. Možete joj postati sklonište, ako ste iole pažljiv čovek. Lukas je čovek koji voli decu. Vidimo nekoliko sjajnih scena u kojima se on igra sa klincima. Naravno, na sve utiče i to što je odvojen od sina. Braćo i sestre, kako gledamo na ljude, bez obzira znali ih ili ne, koji se tako veselo igraju sa decom, koji iskreno uživaju u tome? Takve scene ne mogu da vam ne izmame osmeh. Lukasovi gestovi dobrote će ga koštati. Šta ako ste bili tu za nekog ko je bio povređen i ako je on zbog toga očekivao da polaže apsolutno pravo na vas? Sa odraslom osobom je moguće sve rešiti razgovorom, ali kako razgovarati sa detetom i objasniti mu nešto zašta je premlad da razume? 

Vidimo da Lukas ima problema, pre svega što je odvojen od sina. U jednom momentu stvari kreću na bolje. Ne, braćo i sestre, nije ovo onaj holivudski princip "hajde da namestimo sve da bude lepo, pa da useremo stvar". Kada čovek reši velike probleme, šanse mu se same otvaraju. Nije to karma, sudbina ili neka slična, takođe izmišljena, pizdarija. Čovek koji je opterećen problemima ne vidi najbolje. Šanse koje mu se ukazuju ili mu prođu ispod radara ili ih namerno ignoriše zato što ne može da im posveti pažnju. Previše je čovek tada fokusiran na problem. Kada problemi nestanu, čovek može da se posveti sebi i iskoristi svaku priliku koja mu se ukaže. Zbog toga dolazi do onog "kako me je krenulo" osećaja kada ste sigurni da vladate situacijom, kada vam sve ide od ruke. 

Posledice laži su nesagledive. Ne pričam o laži koju ćemo reći u šali. Čak i ta laž je neretko neprijatna. Pričam o planskoj laži. Odrastao čovek koji je izgovara, koristi je kao oružje ili odbranu. On je svestan svega. Dete je nesvesno laži. To kažem iz prostog razloga što su na nekim forumima Klaru (devojčica) proglasili za monstruma. Dete je nesvesno zla kao takvog. Dete ne poznaje zlo i nesposobno je za njega. Možda bi me neki sada vratili na ono što sam pisao u We Need to Talk About Kevin. To je druga priča. Kevin gaji netrpeljivost. Osećaj nesigurnosti uz nekog, osećaj stranca pored sebe je nešto sasvim drugo. Zlo nastaje odrastanjem. Klara ne može biti svesna posledica svoje laži. Dete ne zna za plansko zlo. 

Sama tema je jeziva. Laž o tome da je dete zlostavljano je užasna. E sada, mi kao gledaoci možemo da kažemo "ma daj, nema šanse, vidi se da je Lukas pažljiv i dobar čovek". Realno, svi ga znaju kao takvog, svi ga vole. A sada zamislite situaciju da neko za vašeg prijatelja za kojeg bi sve dali kaže da je učinio nešto užasno. Verovatno biste stajali na strani svog prijatelja. A šta ako čujete da je učinio nešto užasno vašem detetu? Uopšte, kada čujete da je neko bilo kom detetu naneo zlo, osećate neverovatni bes. U glavi samo ređate kazne koje zaslužuje takav zločinac. Nebitno je koliko Lukas deluje kao dobra osoba, u jednom momentu i ta dobrota može da se okrene protiv njega. Recimo, klinci ga obožavaju, on se non stop igra sa njima, šali se, uživa u igri sa njima itd. Klinci mu neizmerno veruju. Vidite li gde idem? Na prvi pogled on je savršeno dobra osoba. Na drugi, savršeni krivac. 

Veoma bitna razlika je u tome da li je neko nevino ili pravedno optužen. Ok, nisam rekao nikakvu mudrost, ali moram to da napomenem iz više razloga. Osnovna stvar je da nam je cela priča data na dlanu. Recimo da smo ovo gledali u holivudskoj varijanti, ceo film bi proveli sažaljevajući ovog čoveka i na kraju bi se ispostavilo da on i jeste počinio gnusno delo. Iako ceo film nije davao ni znaka da je to moguće, iako takav kraj nema veze sa onim što smo gledali. Nije bitno. Teži se spektaklu. Ovaj film ne. "The Hunt" je savršena drama. Zašto ne možeš da praviš ovde preokret? Zato što postoji prva rečenica u onom pasusu. U genijalnoj knjizi "Zločin i kazna" imamo savršeno opisano psihičko stanje krivca. Svestan je svoje krivice i strah ga je da ne bude otkriven. On ima šta da izgubi, ali njegov gubitak je mizeran kada se uporedi sa gubitkom nekoga ko je nevin optužen. Taj čovek gubi svoj život. Sve što je ikada dobro uradio ili postigao gubi vrednost. Bez ikakve krivice, on je poražen. Što je još gore, on gubi porodicu, a i samoj porodici su životi upropašćeni. 

Laž je jedna stvar, ali laž koja stvori paniku je nešto sasvim drugo. Kada posadiš seme panike, situacija ne može da se kontroliše. Ako ste u grupi ljudi i čujete informaciju da neko iz te grupe ima neki gadan virus, zamislite onda tu paniku. Ok, možete se vi nadati da niste vi taj, da nije neko od vama dragih, ali ne možete odagnati strah. Mogu da vam kažu da to nije zarazno, ali da li ćete im verovati? Mogu da vam kažu nekoliko dana kasnije da je to bila šala. Da li ćete biti baš ubeđeni u to? Ovo pričam iz prostog razloga što panika kvari rasuđivanje i što laž ne može da se ispravi. Što čovek, bez obzira da li je realno ugrožen ili ne, uvek oseća opasnost po sebe. 

Pokušaj ispravljanja laži je uvek nedovoljno jak, pa čak i mizeran. Sećate se priče o jednoj od masovnih grobnica na Kosovu. Vesti o stravičnom zločinu su eksplodirale na svim naslovnim stranicama. Kada je kasnije dokazano da je ta masovna grobnica zapravo nameštaljka, ta vest je dobila neki mali članak u Guardian-u čini mi se. Zašto? Zato što niko ne želi da prizna da je kriv, da je bio u zabludi, zato što se svi busaju u ponosne grudi. Klara pokušava da kaže da je pričala gluposti. Zašto joj ljudi ne veruju, već sam vam dao odgovor. Panika, strahota, sve su to jaki razlozi. Zašto je ona pokušavala da prizna sve? Zato što je deci ljubav važnija od ponosa. Ponos je za njih samo reč. Klara gaji iskrene emocije prema Lukasu. U tim emocijama nema sumnje. Zašto drugi ljudi ne mogu da vide da je to laž? Dao sam vam odgovore. Suviše je ta priča strašna da bi tek tako prošla. 

Postoji tu još jedna velika stvar. Klara je neretko bila zanemarivana od strane svojih roditelja. Kada postaje navodna žrtva, ona dobija veliku pažnju. Nije li to ono što joj je bilo potrebno? Emotivno uzdrmano dete napokon oseća pravu ljubav u svojoj porodici. Nije li tako emotivno uzdrmanom detetu lako dati sugestiju? Realno, klincima uopšte nije teško dati sugestiju. Pitanjem možete da ih navedete ka odgovoru. Klara je zbog svega što se dešava rastrzana između te laži i situacije kada se napokon oseća voljenom. Ovaj genijalno osmišljeni lik pokušava da sve drži na svom mestu. Ali iako klinka, mislite li da je nesposobna da shvati da postupcima može da izgubi nešto što ima? Nemojte gledati na ovaj lik tek kao na nekog čija laž je dovela do haosa. Ništa manje nije Klara bitan lik od Lukasa. Njena borba da svoj mali svet dovede u ravnotežu je impresivna. 

Znate moje stavove povodom religije i znate da nemam problem sa religioznim temama. Ovde imamo savršenu scenu. Religiozni svoju veru doživljavaju kao nešto uzvišeno, nešto prelepo. To i jeste ono najlepše u čovekovoj veri. Čovek iskrene vere ima strah pred Bogom. On oseća sve svoje grehe, oseća sramotu svojih loših postupaka. Takav čovek je go pred svojim Bogom. Scena u kojoj Lukas pred svima dolazi u crkvu je užasavajuće snažna. Pred Bogom on oseća sav svoj bol, sav svoj poraz ali i svu svoju nemoć. Gluma Madsa Mikelsena je vrhunska kroz ceo film, a ovde kulminira. Videćete sav bol i svu nemoć na njegovom licu. 

Ovo je savršena drama. Nema moralnih preokreta, nema težnje spektaklu, nema velikih otkrovenja niti iskupljenja. On pokazuje surovu realnost ljudske prirode. Laž je nešto što se ne može ispraviti, laž je upečatljivija od istine, laž je uticajnija od istine, laž je moćnija od istine. Ako ste meta, ako ste krivac, bez obzira da li ste pravedno optuženi ili ne, ništa vas ne može izbaviti od toga. Ostajete večno obeleženi, ostajete onaj u kojeg se uvek sumnja, ostajete onaj u kog se upire prstom, ostajete večna tema, ostajete lovina.

Zanimljivosti:
Kandidat danske za Oskara 2014.

Naj scena:

Pogled

Moja ocena: 9/10