The Conjuring (2013)

Kod nas nazvan: Prizivanje Zla
Žanr: Biografski | Horor | Triler
Režija: James Wan
Glumci: Patrick Wilson, Vera Farmiga, Ron Livingston...

Priča:
Istraživači paranormalnog, Ed i Lorejn Voren, pomažu porodici koju u njihovoj kući uznemiravaju mračne sile.

Moj osvrt:
Džems Van nam je ponudio jedan masterpis, jednu odličnu reciklažu i sada Conjuring. Saw je imao neverovatno snažnog lika i svakako je Vanovo najveće ostvarenje. Insidious je pametno pozajmio elemente Poltergeista, Woman in Black, Exorcista i u svoj toj mešavini ideja iz tih horor klasika je uspeo da bude sasvim dobar. Conjuring radi isto ono što je radio i Insidious, samo što je ovde uloženo još više truda. Nemam ništa protiv pozajmljivanja ideja sve dok film ne izgleda generički i sve dok se vidi da je neko uložio trud da složi sve u jednu priču koja ne vređa inteligenciju. Iako nije reč o vrhunskom delu, za to mu svakako fali originalnosti, moram da kažem da sam prilično zadovoljan sa Conjurignom, pogotovu kada imamo u vidu kakva "paranormalna" smeća nam se serviraju kao filmovi. 

Ovo je opako dobro uslikano. Ako u sceni imamo jednog lika koji se kreće po kući, kamera je pozicionirana tako da uvek možete očekivati da će neko da se pojavi, a za to ima mnogo prilika. Tu mislim na npr. situaciju gde možete očekivati nekog i iza lika kojeg pratimo i ispred njega i u odrazu i na prozoru itd.. Ne samo način snimanja, cela scenografija je odlična. Ne forsiraju se specijalni efekti već se ide na realniju mogućnost. Budimo realni, specijalnim efektima teško možeš nekog da prestrašiš. U novom Woman in Black filmu veliki problem je bio ta izveštačenost žene u crnom. Ok, kada ona stoji u daljini to izgleda jezivo ali kada se približi, jasno je kao dan da je ona produkt specijalnih efekata i onda scena znatno gubi na strahu. Takođe, nije samo unutrašnjost kuće sablasno dobro napravljena. Čak i njena spoljašnjost i okolina su takvi da doprinose povremeno i veličanstvenoj horor atmosferi. Odlično se gradi napetost, ne forsira se jeziva muzika u tom momentu već je akcenat bačen na zvukove koji dopiru iz same kuće. 

Oni koji vole paranormalno, biće prezadovoljni ovim filmom. Recimo u Paranormalnim Aktivnostima gde samo prvi film može da prođe kao ok, imamo pre svega situaciju gde je 90% filma čekanje da se nešto desi. Kada se već nešto desi, to zapravo bude sranje koje ne preti nikome. Moš misliti, šerpe lupkaju, crevo se pomera u bazenu itd. Evo baš mi šerpe koje lupkaju rade o glavi a od creva u bazenu mi se diže kosa na leđima. Paranormal jedinica je ok, ostalo nije čak ni film a kamo li horor film. U Conjuring sve to paranormalno izgleda opasno, odmah je usmereno prema članovima porodice. Uviđate li razliku sada između prave pretnje i creva koje luta po bazenu? Nema ovde puno zavlačenja i čekanja, nema pogrešnih pretpostavki, lažnih uzbuna i opasnosti. Opasnost je jasna, zlo je sveprisutno, zlo ne čeka, horor scene su na sve strane. Još jedan pokazatelj da bez mnogo krvi (ili čak uopšte bez krvi) možeš da napraviš opaku jezu.

Likovi su dodatni kvalitet. Prvo, imamo jednu običnu porodicu sa kojom svako može da se poistoveti. Drugo, u porodicu čine otac, majka i pet devojčica. Realno, čovek najviše strahuje za decu a još na to imamo da su ovde sva deca nežnijeg pola. Drugo, likovi koji istražuju slučaj su mi prilično simpatični. Pre svega lik Lorejn koji tumači Vera Farmiga koju uvek volim videti. Možda su malo preterali sa njihovim raspravama da zapravo treba da rade zajedno ali hajde sad, nije to tako strašno. Film se prilično trudi da pokaže tu realno jaku vezu između roditelja (pre svega majke) i dece. Ako u filmu pokažeš odlično tu vezu, možeš da napraviš čuda, bez obzira na žanr (Taken, Ringu, Life is Beautiful...). Majku glumi Lili Tejlor koja već ima iskustva u ovakvim ulogama. Glumila je npr. u slabom rimejku čuvenog klasika The Haunting. Iskreno, imam problem sa dva dodatna lika koji pomažu u istraživanju slučaja. Policajac deluje kao neko ne baš bistar i jednom mu čak uspeva da razbije horor atmosferu zbog malo jeftinog humora. Drugi lik koji pomaže izgleda kao da ga sve ovo zabavlja. Imaju oni svoju ulogu ali su mi pomalo neubedljivi. 

Ono što je Poltergeist prvi uveo je ta ekipa koja treba da istraži paranormalno i pomogne nekom. Nemam ništa protiv toga ali ta ekipa znači gužvu a gužva svakako znači manjak opasnosti i horora. Iako povremeno ta gužva i smanjuje strah, Van je odlično kontrolisao ovo i uprkos toj gužvi, postoji brdo opako jezivih scena (uključujući i egzorcizam) koji ipak dostavljaju ono što treba da dostave. Sa druge strane, naučni pristup mi nije baš simpatičan zato što se malo gubi na misterioznosti i mističnosti samog paranormalnog. Ali opet, film je rađen po navodno istinitom događaju i ljudima koji su istraživali slučaj pa verovatno ne postoji bolji način da se to izvede nego ovako. 

Svaki horor film može da ima kvalitetne sve ove elemente koje sam pobrojao a da opet bude slab. Conjuring upravo tu dostavlja nešto snažno - priču oko koje se vrti ovo paranormalno. Ponavljam, nikako ta priča nije originalna, ali su joj udahnuli realni horor. Prvo, nije to jednostavna priča "neko je poludeo i poubijao sve po kući". Ipak, ovde je jasno prisustvo realnog zla, onog najgoreg koje čovek može pokazati. Cela ta priča je preslikana na trenutnu situaciju u kojoj se porodica nalazi i samim tim pojačani su i drama i strah. 

Conjuring je za današnje uslove u kojima vladaju paranormalne aktivnosti, deformisani kreteni, mutanti ajkula, pravi biser. Da bi bio klasik ovog žanra, manjka mu originalnosti, ali daleko od toga da je nedostatak originalnosti dovoljan da ovo bude loše. Conjuring je nešto što svakako ima razumevanja za horor. Iskreno se nadam da će Van dobiti jedan originalan scenario. Sa ovakvim pristupom, možemo se nadati i nekom klasiku.

Zanimljivosti:
Osam generacija porodica je živelo u kući pre nego što su se Peronovi uselili. Smrti koje su dokumentovane su dva samoubistva, jedno trovanje, silovanje i ubistvo jedanaestogodišnjakinje, dva davljenja, i dva smrzavanja do smrti. Najviše smrti je bilo u porodici Arnold. Država Roud Ajlend nije u obavezi kada prodaje nekretnine da kupcima navodi paranormalnu ili tragičnu prošlost kuće. Lorejn Voren i Andrea Peron (lik iz filma kojem se ne navodi tačno ime i prezime) su služili kao konsultanti Džejmsu Vanu. Prava Anabel je bila krpana lutka a ne porcelanska. Lili Tejlor je više puta gledala The Exorcist kako bi se spremila za ulogu. 

Van je modelovao atmosferu po uzoru na filmove sedamdesetih. Andrea Peron je napisala tri knjige po događajima koji su joj se desile u kući. Stvari koje je opisala u knjizi, prikazane su u filmu. 20 godina se već sprema film na temu ovih dešavanja. Patrik Vilson i Vera Farmiga su specijalno putovali u Konektikat i upoznali Lorejn Voren pre snimanja. Treća saradnja Vana i Vilsona. Prethodna dva su bila u Insidious, Insidious: chapter 2. Ed i Lorejn Voren su istraživali kuću Peronovih 1973-1974. Prvi Vanov film u kom ne sarađuje sa Li Vanelom. Prvi Vanov film u kom se ne pojavljuje lutka iz filma Saw.

Naj scena:

Egzorcizam

Moja ocena: 7/10