уторак, 12. новембар 2013.

Thor: The Dark World (2013)


Thor: The Dark World (2013) on IMDb
Kod nas nazvan: Tor: Mračni svet
Žanr: Akcija | Avantura | Fantastika
Režija: Alan Taylor
Glumci: Chris Hemsworth, Natalie Portman, Tom Hiddleston...

Priča:
Tor je primoran da se suoči sa nikada opasnijim neprijateljem a u isto vreme pokušava da se ponovo sretne sa Džejn.

Moj osvrt:
Ono u šta sam siguran, što su filmovi o superherojima noviji, sve više se ulaže u specijalne efekte a sve manje u priču i ideju. Nije loša ova prva solucija ako ćeš napraviti nešto zanimljivo. Recimo Avengersi su spektakularno zabavni a u isto vreme dovoljno smisleni da se ne ponavljaju već viđene stvari i šablonsku priču. Ovaj Tor je pre svega veoma čudan film prepun svega i svačega. Nije sporno, ovo je svakako film za relaksaciju ali je mogao biti napravljen bolje. 

Kad praviš superherojski film, odlučiš se ili za zabavu (Iron Man, Avengers) ili za ozbiljan film (Batman Begins, The Dark Knight, bez Dark Knight Rises koji boluje od nekoliko nepopravljivih gluposti). Ipak, ne pamtim da me je i jedan od tih superherojskih filmova toliko oduševio da bih ga nazvao monumentalnim ostvarenjem. Ok, kontam da se većini ljudi sviđaju novi Batman filmovi. Slažem se da su kvalitetni ali koliko su kvalitetni toliko su i precenjeni. Prvi Thor je bio sasvim prihvatljiv, mogao je biti bolji ali problem je bila neozbiljnost i nekako sve što je povezivalo Tora sa našom planetom mi je bilo neubedljivo. 

Ipak, prvi deo u serijalu uvek služi za upoznavanje i tu ne moraš da kreiraš nekog kolosalnog negativca. Ovde su se trudili da ga naprave. Šta su napravili? Napravili su sliku koju možeš da okačiš u wc i da ima istu vrednost kao i pojava u ovom filmu. Tamni vilenjak hoće da dođe do neke tamo moći kako bi zavio svet u crno. Ček ček, šta je ovo? Mislim eto tako, sad sam se naljutio na ovaj svet pa ću da ovladam njime i totalno ga zamračim. Nije li to već presmešan cilj. Novi supermen je kreirao odličnu priču iza svog negativca a nije mu davana ovakva bombastičnost. Onaj ko je pisao Tora, sve što je smislio je to da je negativac zao i mračan. Moš mislit. Od svih živih specijalnosti, šta on ima - šiljate uši, bledu kožu, sedu kosu i ružno lice. Negativac izgleda kao egoistični štreber nad kojim su se iživljavali u osnovoj školi pa sad kad je ostario želi da se revanšira svima. Ništa oko ovog negativca ne radi posao. Priče nema, izgled je jadan, motivi ne postoje. I takav poster za zid je ovde predstavljen kao najveća opasnost ikada. Povrh svega dobio je fine batine od Torove mame zato što je bio nevaljao dečačić. I rest my case. 

Kako je priča oko ovog negativca jadna, sledi da je i priča u Toru smejurija. Zlikovac će da napada, Tor će da brani i to je to. Ako već imaš mračnog negativca, ako već prodaješ tragediju na filmu, čemu onda neozbiljna nota. E ta neozbiljnost, osim što je nepotrebna, očajno je napisana. Ok, ne tražim Iron Man humor. Ovde niko nema harizmu Dauni Džuniora a Hidlstonu nije dato dovoljno prostora. O njemu nešto kasnije. Humor je napisan tako kao da je za američke humorističke serije. Recimo klasičan humor za tinejdžere i decu iz How I Met Your Mother je pandan ovome. Za mene to nije dovoljno dobro. Ima momenata koji mogu da slatko nasmeju ali barem 90% njih pripada odličnom Hidlstonu. 

Najveći problem same priče je neki prelaz između svetova. Neki svetovi će doći u istu ravan i nastaće nešto zbog čega će nešto napraviti problem pa će nešto biti moguće bla bla bla izgubili su me na samom počektu. A i da me nisu izgubili, ne bi mogli nešto pametno da mi kažu. Ne kontam čemu ova spektakularizacija. To konstantno prelaženje iz sveta u svet mi je ubilo svu draž svake scene u kojoj se desi. Ne umeš da osmisliš korektnog negativca, ostaviš njega jednodimenzionialnim a ovde mi prdiš o nekom poravnanju univerzuma i sranja. To je kao kada Vlado Georgijev ocenjuje kvalitet pevanja a ni sam mu nije vičan. To jednostavno ne ide. Ne znaš da li hoćeš ozbiljnu ili zabavnu priču, dodaš na sve to komplikovanje i dobiješ splačine. 

Sledeći problem je karakterizacija nekih likova. Ovde imamo dva legendarna glumca. Uz Hopkinsa koji je dobio ponovo ulogu Odina pojavljuje se i Stelan Skarsgard. Iskreno ne mogu da verujem kakvo je ovo potcenjivanje glumačkog talenta. Nije mi jasno zašto prihvata ovakve uloge koje pripadaju balvanima poput Stilera i sličnih. Ok, jasno mi je, lova je u pitanju, ali opet traćiti takvog glumca na ovakvu idiotiju. Bar da ta njegova ludost i izvrtanje ruglu jednog genija nečemu služi. Služi samo da se dečica od 10 godina nasmeju što on trči go oko Stonhendža, što šeta u gaćama i to je to. Da ne pominjem lik Natali Portman. Ovo je iskreno uvreda za nestarletni ženski rod. Džejn Foster treba da bude doktorka nauka i lik zbog kog je Tor spreman uraditi ko zna šta. Sve što vidimo od ovog lika je da je napaljena tinejdžerka koja u skoro svim scenama služi kao ukras. Ima svrhu ponegde dok u sebi nosi nešto što je dragoceno i to je to. Hemija između nje i tora ne postoji a njihova ljubavna priča je na tinejdžersko patetičnom nivou. 

Što se tiče samog Tora, to je odrađeno korektno. U prošlom filmu su se bavili time da on stekne odgovornost, da uvidi šta je prioritet. Ovde je on već odgovorniji ali su mu sačuvali nešto onog dečijeg poleta koji je imao u prvom filmu. Takođe, film se trudi da malo prizemlji likove. Nekako, u prvom filmu smo skontali da su sve to bogovi jer se vezujemo za nordijsku mitologiju. Ovde su se fino potrudili da ih prizemlje tako da oni deluju samo kao likovi sa neverovatnim sposobnostima. 

E sada ono najbolje. Kada je Loki u pitanju, u prvom filmu niti je bio dobro napisan, niti se Hidlston tu snašao sjajno. Ne mislim da je loše glumio ali zbog ograničenog kvaliteta tog karaktera, on nije mogao da dođe do izražaja. U Avengersima je već to mnogo bolje. Liku ludilo izbija iz osmeha i zaista je onakav kakav Loki treba da bude. Ono što im svakako nije trebalo je scena u kojoj ga Hulk otresa o pod. Ok, to je izazvalo salve smeha, ali je opet naštetila potencijalno sjajnom negativcu. U ovom filmu, Loki/Hidlston se ne pojavljuje toliko ali bukvalno sve što vredi u filmu nosi on. Prvo imamo odlične moralne igre sa tim zašto je činio to što je činio. Drugo, napokon je savršeno prikazan odnos između njega i ostalih likova, pre svega majke pa onda Odina i Tora. Odlično su ušli u glavu ovakvom liku a Hidlston to svojom glumom prati na maestralan način. 

Kada hoćeš da iskoristiš negativca u nečemu što nisi do sada, tačnije kada on treba da pomogne pozitivcima, moraš da paziš da ne dođe do usrane transformacije, da lik ne shvati da je on zapravo dobričina koji je imao loše detinjstvo. Loki je specifičan iz prostog razloga što je sam svoj, što ima neko ludilo koje mu omogućava da ne pripada nikome. Uprkos onom što vidimo na platnu, uprkos tome što nam se prikazuje da je Tor moćniji, fizički jači, sposobniji, Loki je taj koji ima deset puta veći potencijal i intelekt. Ne znate šta mu je na pameti i možete očekivati bukvalno sve. Što je najbitnije, približniji je običnom čoveku nego li Tor. Moram da kažem da iako nije dobio dovoljno vremena, ovde je upotrebljen maestralno i da je i lik a i sam Hidlston toliko dobar da zapravo zaslužuje zaseban film. Svakako bih se tom filmu više radovao nego sledećem Toru jer nastave li u ovom smeru, neće izaći na dobro.  Previše je ovo generički napravljeno za moj ukus. Bez Hidlstona i Lokija, ovo ne bi vredelo više od jedne slabašne trojčice.

Zanimljivosti:
Kada Tor kača čekić na čiviluk, to je Hemsfortova improvizacija. Nov jezik je stvoren za Mračne Vilenjake. Najveći problem je bila dozvola za snimanje kod Stonhendža. Oko 30 verzija Torovog čekića je napravljeno za potrebe filma. Poslednji film scenariste Don Pejna. Šest sati je bilo potrebno da se postavi maska za Melekita.

Naj scena:

Trust my rage.

Moja ocena: 5/10

Нема коментара:

Постави коментар