Spoorloos (1988)

Kod nas nazvan: Nestajanje
Alternativni naziv: The Vanishing
Žanr: Misterija | Triler
Režija: George Sluizer
Glumci: Bernard-Pierre Donnadieu, Gene Bervoets, Johanna ter Steege...

Priča:
Reks i Saskia, mladi zaljubljeni par, su na odmoru. Zaustavljaju se na prometnoj servisnoj stanici i Saskia je oteta. Tri godine kasnije i dalje nema traga devojci a Reks prima pismo od otmičara.

Moj osvrt:
Kada je čovek srećan, retko kada razmišlja o tome koliko bi trebao biti zahvalan što ima to što ima. U momentu kada je njegova veza sa Saskiom bila u najlepšem mogućem periodu, kada su uživali jedno u drugom, Reks ostlaje bez nje. U jednom momentu čoveku se život okreće naglavačke. Ono što je čudno, ona je nestala u gužvi. To je teška odluka za filmotvorce jer moraš da ubediš gledaoce da je neko u tolikoj gužvi, neko koga Saskia ne poznaje, uspeo da je odvuče odatle. 

Odlično su preneti ti prvi momenti panike. Gužva je prevelika i dok Reks trči, gledaoci lutaju očima okolo tragajući za potencijalnim kidnaperom. Prvo veliko iznenađenje u filmu je to što nam se odmah pokazuje kidnaper. Nema lutanja celim filmom da bi u nekoj kolosalnoj završnici otkrili neku ludačku istinu. Tu je recimo Prisoners malo razočarao. Odlično je držao dramu ceo film i u momentu kada je zavladalo najveće beznađe, umesto da završe film, pretvorili su ga u triler i neku jurnjavu za preokretima i spektaklom. To im nije trebalo. Ovde nije tema filma da li je Saskia živa, da li će Reks otkriti istinu, ovo je psihološki triler i igra se sa glavama kidnapera i žrtve, tj. unesrećenog čoveka. 

Ako kažem da je kidnaper detaljan, to ne zvuči epohalno. Ako vam kažem da ovakvog do sada niste videli, onda zamislite koliko je ovo dobro. Čovek pazi na najsitnije detalje ali detalje koji su realni i detalje koji velikoj većini ne bi pali na pamet. Nema smišljanja nekog neverovatnog plana. Čovek se bavi jednostavnim pristupom i efikasnim iskorišćenjem vremena. Pokušava da predupredi svako moguće iznenađenje. U tome, on pokazuje veliku inteligenciju. Ako imate inteligentnog zlikovca, imate velikog zlikovca. 

Rekoh da se film bavi glavama žrtve i kidnapera. Kidnaper je jedan od najoriginalnijih likova ikada. On je osoba velike inteligencije i možda zvuči neverovatno, ali njegov motiv nije mučenje, krvoliptanje, silovanje itd. On istražuje sebe kao čoveka pomerajući granice konvencionalnog. Od kada je bio klinja, uvek je radio nešto što je neočekivano. Ne mislim tu da su stvari koje on radi neverovatne, daleko od toga. Moram da bacim malecki spoiler da bih ovo objasnio. U jednoj sceni prisećanja, kada je bio klinja, stajao je na ogradi terase stana koji je na prvom (ili drugom) spratu. Logično, niko ne bi skočio odatle. On skače upravo zbog toga što to niko ne bi uradio. Ne u inat, ne da dokaže nešto drugima, ne da se izdvoji od drugih, već da proba, da istraži, da se testira. 

Svestan je da u tom istraživanju sebe može da izgubi dosta ali iskustvo koje dobija je neverovatno. Kada već istražuje sebe, dok sve više otkriva, sve dalje pomera svoje granice. Šta je u svemu tome bitno? Ovaj čovek u jednoj sceni i spašava život. U jednoj od scena deluje kao neko ko je spreman da ga oduzme. Čovek je neko ko istražuje sebe do krajnjih granica. Pokazuje da svako može biti sposoban za bilo kakvo delo ukoliko ima želju, strpljenje i ukoliko je uporan. Ono što je karakteristično, on i u svom potencijalnom zverstvu pronalazi vrlinu ali i u herojstvu manu. 

Pomerajući svoje granice, učeći više o sebi, on ima problem u tome što u svojim namerama uvek dolazi do neuspeha ne shvatajući da ne treba druge da ubaci u svoj šablon već treba on, sa svim svojim znanjima, da se prilagodi njima. Koliko god pojedinac bio inteligentniji, napredniji od svih, ne treba druge da tera da ga prate, da se ponašaju kao on, da urade bilo šta što je njegov plan. Ne možeš da nekog baciš u nepoznato tek tako. Moraš da ga ubediš svojim ponašanjem da prihvati tvoj stav kao mogućnost, tvoju ideju kao napredak, tvoju nameru kao dobru po njega. U momentu kada je ovaj čovek to shvatio, srušio je i poslednju barijeru da ovlada i drugim, da na najobičniji način pokaže svoju nadmoć. 

Vidmo da on posmatra Reksa, da na neki način analizira Reksov život i njegov bol. Ako pogledamo u kom momentu se on obraća Reksu, momenat u kom se on otkriva kao kidnaper, vidimo koliko dobro je proučio osobu koju je unesrećio. Reks je mogao imati nekog drugog. Na neki način je i imao ali za tri godine, nije uspeo da pređe preko činjenice da je izgubio voljenu osobu. To se najbolje vidi tako što se u odličnoj simboličnoj sceni, Reks priseća jednog izlaska iz tunela gde na svetlosti stoji Saskia. Nema drugog izlaska iz tunela za Reksa osim izlaska iz tunela na čijem kraju stoji ova žena. Bitna činjenica za krajnji rezultat ove priče je to što Reks stoji u mestu, što nema alternativu. Upravo u momentu kada on nema više šta da izgubi, kidnaper se otkriva. 

Film kulminira upravo u momentima kada se maske skidaju. Reks je izmučen neznanjem i postojanjem nade da je Saskia ipak možda živa. Kidnaper testira Reksovu spremnost da otkrije istinu i samim tim na najšokantniji mogući način pokazuje koliko život u neznanju može biti užasan, koliko je čovek u svom tom neznanju očajan i šta je spreman učiniti. Reks je došao u period života kada nema šta da izgubi, kada nema više šta da promeni. Kidnaper ga ponovo oživljava dajući mu nadu i nudeći mu nešto za šta treba pokazati veliku veru. Finale filma će zapravo sve otkriti. Pokazaće pravu ljudsku psihu, psihu čoveka koji bezgranično voli, psihu čoveka koji je slomljen bolom zbog nestanka žene koju voli i njegovu volju da dođe do istine u sceni u kojoj odluka može da znači katastrofu. 

Takođe, pokazaće nam se koliko čovek istraživanjem sebe stiče moć da zapravo može usrećiti ali i nauditi drugima. Sa sve većim znanjem, mogućnosti su beskrajne. Pitanje je samo kako ćemo to znanje upotrebiti. U čovekovoj prirodi su i humanost i destrukcija. Ovaj čovek je probao i jedno i drugo. Da li je uspeo? Zavisi od toga šta smatramo uspehom. Kada pogledate ovaj masterpis, kada vidite na kraju u koju fazu je došao ovaj čovek, zapitajte se šta je sledeći korak u životu ovog čoveka i koliko to šire može biti.

Zanimljivosti:
Holivudsku obradu ovog filma režirao je isti režiser. Holandija je 1988. poslala ovaj film kao svog kandidata za Oskara ali je akademija odbila film zato što je u njemu je više dijaloga na francuskom.

Naj scena:

Saznanje

Moja ocena: 8/10