недеља, 6. октобар 2013.

Sanctum (2011)


Sanctum (2011) on IMDb
Kod nas nazvan: Sveto Mesto
Žanr: Avantura | Akcija | Drama | Triler
Režija: Alister Grierson
Glumci: Rhys Wakefield, Allison Cratchley, Christopher Baker...

Priča:
Tim koji istražuje pećine dolazi u životnu opasnost prilikom istraživanja do sada neistražene pećine.

Moj osvrt:
Glavni utisak je da sve ovo izgleda spektakularno. Imamo scenu u kojoj helikopter nadleće pećinu i od te scene zastaje dah. Teško šta može tako da zabezekne lepotom kao priroda... i žena. Kada se vidi i jedan skok u tu pećinu, dobijamo dodatni utisak o njenoj veličini. Ono što je posebno zanimljivo je priča kako je jedan deo pećine neistražen. Likovi koje gledamo u filmu zapravo traže izlaz iz te pećine koji će voditi direktno u okean. 

Imamo jednu scenu u kojoj je kompjuterski prikazan put kroz istraženi deo. E tu su jednostavno morali kreirati taj put ali ne u 3D-u već kao specijalni efekat. Videti tako nešto sablasno bi bio svakako spektakl. Kada uvidimo koliko je tu pređeno puta da bi se došlo do trenutnog nivoa, stvarno možemo da kažemo da su likovi u srcu planine. Teško mi je da zamislim sebe smirenog u tako skučenom, zatvorenom prostoru. Tako da je dolazak likova do nivoa gde je istraživanje trenutno stiglo morao da bude bar jednom prikazan kako treba. Ok, znamo mi da su oni na tamo nekoj žestokoj dubini, ali bi svakako prikazivanje tog puta donelo dodatnu jezu. U svakom slučaju, svaki kadar je vizuelni spektakl. 

Zašto je ovaj film razočarao kritiku? Jednostavno, ako tražite ovde neki akcioni spektakl sa pregršt nedaća, onda odustanite na samom početku gledanja. Dovoljno je znati da je dosadašnji izlaz ovoj ekspediciji onemogućen, da se nivo vode u pećini podiže i da oni nemaju baš puno vremena pa moraju ići kroz neistražene delove pećina kako bi pronašli izlaz. Verovali ili ne, meni je ovo bilo sasvim dobro. Nevolja koja ih je dovela u ovaj položaj mi nije nerealna. Problem nije nastao nečijom glupošću već je glavni uzrok elementarna nepogoda. Za mene i više nego dovoljno. Nevolje nisu kreirane na osnovu loših odluka pojedinaca (osim možda jednom) već je nevolja nedostatak opreme, vremena i neznanje gde se zapravo ide. Draže mi je ovo nego stvaranje konstantne frke na svakom koraku zbog svega i svačega. Može se film zbog ovoga učiniti i malo sporijim ali tada može da se uživa u prelepim slikama pećine pa to i ne smeta. 

Zapravo, najveći problem filma je usrani otac-sin odnos koji sam gledao previše puta. Znate već i sami ono kada otac nije bio dovoljno tu pa se kao njih dvojica ne trpe a zapravo se vole pa će to otkriti kroz nevolju. Te scene su mi užasno išle na nerve. Srećom, samo su pri početku filma ćešće zastupljene. Kasnije su odustali od tih gluposti. Druga stvar možda i nije tako negativna. Jedan lik je malo šiznuo ali opet, može to da se razume. U životnoj je opasnosti, neizvesnost je velika, šanse za spas su male. Kažem, nije to tako strašno ali opet, malo mi je neprirodna sva ta ludost koja izlazi iz njega. 

Ono što mi je genijalno i ono što je kako vidim mnogima prošlo ispod radara je to što je ovo priča o posvećenosti, o nečemu što definiše čoveka takvim kakav jeste. Frenk MekGvajer (Ričard Roksburg, otac) je čovek koji je užasno posvećen ovom poslu. Vidi se iz aviona zašto je on vođa, vidi se da mu ljudi veruju, vidi se da su njegovi rezoni oni pravi. Odluke koje on donosi su opako dobre. Odluka koju donosi možda jeste surova. Neretko je to nešto što i ne vidimo tako često u svetu filma. Pre ćemo u nekim situacijama videti kako on izvodi neko herojsko žrtvovanje i izlazi iz bezizlazne situacije spašavajući živote. Ovde nema toga i na samom početku se vidi kakav je to lik. Kroz sve to, vidi se koliko je posvećen svom poslu, vidi se koliko ga to definiše. Što je odlično, svi to vide. Što je idiotski, njegov sin se jedini suprotstavlja svemu tome. 

Elem, on dok obavlja svoj avanturistički posao, neretko recituje pesmu Kublaj Kan koju je napisao Semjuel Tejlor Kulridž. To mi je bilo malo čudno i momentalno sam pitao gugla da mi pokaže tu pesmicu. Elem, pri početku te pesme imamo jedan deo koji kaže "Through caverns measureless to man". Prevod na srpski koji sam našao :"kroz špilja svod još nikom znan" a za vas neengleze ovo treba da zvuči nešto kao "kroz špilje nepojmljive čoveku" ili tako nešto. E tu upravo leži strast ovog čoveka, u konstantnom savladavanju i pronalaženju nečega nepojmljivog, nečeg što niko do sada nije uradio. Zamislite šta jedan istraživač pećina zamišlja uz ovaj stih. Ne samo da on ima snagu vođe već ima i snagu za ovakve poduhvate, za nešto što nikom nije pošlo od ruke. Sve ovo ga čini odlično napravljenim likom. Na žalost, on jedini zaslužuje samo reči hvale. Ostali i nisu tako zanimljivi.

Kao što rekoh, ne očekujte neku kolosalnu akciju. Ovaj film je jedna potraga za izlazom iz užasne situacije. Sve što sam video, delovalo je za mene prilično realno. Ustvari ima tu jedan pad koji se desio koji mi i nije bio naročito dobro zamišljen ali je podnošljiv. Ostalo što videh su sve realne prepreke i realne situacije. Kao drama, ovo na žalost ne vredi mnogo. Film zapravo može da radi posao ako na ovo gledam kao na dramu jednog čoveka i to ovog kojem posvetih pažnju u prethodnom pisanju. Problem je što su ostali likovi baš smandrljani i nezanimljivi. Oni su dobri jedino ako je tema njihovog razgovora ovaj koji jedini vredi. Može sudbina svakog od njih da nas zanima ali bukvalno nisu ništa osim članovi ekspedicije. Usporenja u filmu nisu problem jer su scene spektakularno lepe. Realističnost akcije je za mene bila plus, tako da je Sanctum uglavnom bio pozitivno iznenađenje. Uz nešto bolju karakterizaciju, uz mnogo bolju dramu, mogao je ovo biti vrhunski film.

Zanimljivosti:
Roksburg je trenirao ronjenje za potrebe filma i sam kaže da mu je najteže bilo da se navikne na opremu za disanje. Iako je set bio obezbeđen, Rokburg je izjavio da se nekoliko puta uplašio za sopstveni život. Joan Grufud je sam izveo skok u pećinu. On je jedini bio obučen za ronjenje i pre snimanja filma.

Pećine su kreirane na betonskom setu. Rezervoar od sedam miliona litara vode je korišćen za potrebe filma. Agnes Milovka koja je bila dubler za ronjenje se udavila nesrećnim slučajem. Bio je plan da se snima u pravim pećinama ali zbog prostora i temperature su odustali od te ideje. Roksburg je u jednom momentu tražio da mu olakšaju opremu. Kada su mu rekli da su skinuli skoro 2kg sa nje, on je bio zadovoljan i nastavio je da je nosi. Zapravo ništa nije ni bilo skinuto sa te opreme.

Naj scena:

In Xanadu did Kubla Khan
A stately pleasure-dome decree:
Where Alph, the sacred river, ran
Through caverns measureless to man
   Down to a sunless sea.


Moja ocena: 6/10

Нема коментара:

Постави коментар