Man on the Moon (1999)

Kod nas nazvan: Čovek na Mesecu
Žanr: Biografski | Komedija | Drama
Režija: Milos Forman
Glumci: Jim Carrey, Danny DeVito, Gerry Becker...

Priča:
Film o životu i karijeri ekscentričnog komičara Endija Kofmana

Moj osvrt:
Endi Kofman je neko koga ili voliš ili uslovno rečeno mrziš. Razlog zašto sam malo odložio gledanje i komentarisanje filma je bio upravo taj što sam želeo pročitati tekstove i pogledati snimke vezane za ovog komičara. Retko se sreću ovako podeljena mišljenja, ljudi tvrde da je on ili genijalac ili pak šarlatan koji je imao sreće da dospe gde je dospeo. Nisam pobornik toga da se ide iz krajnosti u krajnost, pogotovu kada je humor u pitanju. Zaista je individualno šta čovek može da smatra smešnim, šta će ga nasmejati i šta je humor koji mu najviše prija. Humor koji je Endi Kofman pravio mi je bio tek mestimično dopadljiv ali film o njemu je svakako vredan pažnje. Ono što mi je zanimljivo je i to da su veliki Kofmanovi fanovi bili zgroženi izborom Džima Kerija za ovu ulogu. Nisam fan, nisam relevantan pa ću tu procenu prepustiti drugima. Meni je možda Keri ovde odavao utisak čudnije osobe nego što je sam Kofman to bio.

Samo otvaranje filma zapravo drži veliki deo Kofmanove filozofije. Kofman (Keri) tu kaže da je film zapravo glup i da je isekao sve bitne stvari posle čega kreće odjavna špica. Taj početak najavljuje ono što sledi kroz ceo Kofmanov život zaključno sa finalom filma u kom on traži čudo kako bi se izlečio. Sve što gledamo može da bude i istinito ali može da bude i vešta maska. To što gledamo, iako je vešta prevara, može da nas prilično razveseli ako mu je to svrha naravno. Kofman je prevaru doveo do umetnosti i mislim da ju je razumeo najviše od svih. Kroz ceo njegov život mi ne znamo ko je pravi Kofman, koje lice je zapravo njegovo, šta je od svega toga on. Ceo njegov život je jedna velika predstava i svako sa kim se susreće je njegov gledalac. 

Što se tiče razumevanja prevare, to se vidi u jednoj mučnoj sceni kada on odlazi da traži čudo u izlečenju i kada shvati zapravo šta se dešava, kada vidi da je sve to jedna prevara, on se smeje. Zašto bi se smejao neko ko shvata da je izgubio i poslednju nadu - zato što je Kofman neko ko živi od obmana i upravo je prisustvovao jednoj. Ceo njegov život je on taj koji režira sve, koji pomera ljude kao pione u svojoj predstavi - sada se on nalazi sa druge strane, sada je on prevaren. Iako je situacija kakva jeste, iako je on u gadnom problemu, on se smeje. Nema većeg pokazatelja od toga da ceo život smatra predstavom u kojoj konstantno teži iznenađenjima. Ovog puta on nije režiser ali se divi celoj toj ironiji i iznenađenju koje mu je priređeno. U jednom bolnom i mučnom osmehu leži sve što Kofman jeste. 

Kao što rekoh, Kofman je neko ko ceo svoj život vidi kao pozornicu. Niko ne zna njegovo pravo lice, on svima pokazuje ono što želi da oni vide. Problem za razumevanje komedije i njeno plasiranje je to što su njegove šale neretko smešne samo ljudima koji znaju o čemu se tu radi. Originalne jesu, blesave jesu, neretko su i inteligentne, ali to je nešto čime ćeš nasmejati sebe i svoje prijatelje. Ne možeš da imaš ciljnu publiku za tako nešto. Ali hajde da pogledamo to sa druge strane. Kofman od kada je bio klinac, prva publika mu je bila njegova sestra. Uživa u šalama kada ih podeli sa najbližim, sa prijateljima, sa ljudima kojima veruje. To ipak pokazuje da su oni kojima on najviše veruje ti koje on želi oduševiti i koji neće biti uslovno rečeno prevareni. 

Kako on u svojoj glavi režira sve sam, problem nastaje kada dobije ulogu u seriji. Za svakog, to je šansa karijere, ali ne za Kofmana. Evo zašto. Verujem da je većina vas gledala seriju Vil i Grejs. Odličan pokazatelj da možeš da budeš potpuno netalentovan, da nemaš veze sa glumom a da uspeš neverovatno (Debra Mesing). U slučaju Debre Mesing sve je ok, celog života će biti ovekovečena kao ta Grejs i to joj je plafon. Nikada nije ni pokazivala da želi nešto više. Ali Erik MekKormak je neko ko želi više, ko želi sve da ubedi da ume i bolje i više od onog što je postigao u ovoj seriji. Ne želim da kažem da on to i može, ali barem želi da ide više. Problem je što će zauvek biti ovekovečen kao Grejsin gej prijatelj, šta god radio dalje. Retko ko uspe da se izdigne iz tako nečeg. Recimo da je DiKaprio uspeo da se izvuče iz onog balavandera iz Titanika, ali opet, mnogi ga osporavaju i dalje i to upravo zbog toga. Elem, Kofman je tu video veliki problem jer niko više u njemu neće gledati Kofmana, čoveka koji ima svoj smisao za humor, već će svi očekivati lika kojeg tumači u seriji, lika kojeg je neko drugi osmislio. Ljudi su takvi da će mu teško dozvoliti da im pokaže više, tražiće ono što hoće da vide. 

Zanimljivo je kako je Kofman orijentisan pre i posle bolesti. Pre nego što je saznao da ima rak, njegov humor je isključivo bio crn. Oketao je svu mržnju ka sebi, vređao, sve se zasnivalo na tome da se u najboljem slučaju sprda sa publikom a u najgorem da ih propisno izvređa. Posle bolesti se okrenuo veslijim temama. U svom možda i najuspešnijem nastupu je potencirao na pesmi, igri i veselijim temema, nečemu što će zaista ljude nasmejati svojom originalnošću i blesavošću. Sve to izgleda kao da je za kraj čuvao konvencionalniji humor, ali opet da to bude na njegov način. Kao da je svima želeo da pošalje poruku da ume i to, da bude veseo, da zabavi publiku na način koji i drugi uspešni komičari rade. 

Endi pokazuje još jednu stvar - kako možeš da vređaš publiku a da od toga napraviš šou. Endi to radi i neposredno ali i posredno. Jedan od njegovih likova je iritiranje drugih doveo do perfekcije. Sva umetnost toga je što je retko ko bio svestan da je sam Endi ispod te maske. Dan danas ima komičara koji sjajno rade ovu stvar. Ako ste gledali Džefa Danhama (trbuhozborac) onda znate o čemu pričam. Taj lik dođe sa svojim lutkicama, vrhunski izvređa sve a svi se smeju tome, u fazonu "haha kako nas lutkica naziva primatima". I to je umetnost i snaga komedije. 

Ono što se iz filma ne vidi je to da je Kofman velikan za kakvog ga smatraju. Bio je jedno vreme na TV kao lik u seriji, bio je komičar koga su uglavnom mrzeli, pomeren je sa TV-a, vratio se da održi šou i to je to. Ne vidim razlog zbog kog bi se dizala tolika fama oko njega. Humor koji je on donosio verujem da mi ne bi bio zanimljiv. Film o njemu jeste, ali njegov humor, ukoliko ne znate pozadinu svega, teško da bi me mogao oduševiti. 

Na kraju, priča o njegovoj bolesti mi je bila mučna, ne zbog same bolesti već zbog tog konstantnog koketiranja sa tim da je Endi lažirao svoju smrt. I dan danas se vode te rasprave. Po meni je to besmisleno. Čovek je umro 1984. Nije mi jasno da neko očekuje da se on sada pojavi i kaže "Ha Ha, živ sam", kada većina ljudi i neće ni znati ko je on. Imalo bi smisla da se pojavio recimo posle ovog filma, ali sada - besmisleno. Ta priča je dodatno uticala na jačinu najbolje scene o kojoj sam pisao. Ako je Endi živ, onda ta scena gubi na snazi. Gluma je svakako odlična, s obzirom na ekipu, muzika savršena, s obzirom na R.E.M., režija besprekorna, s obzirom na Formana. Ono što je zanimljivo, Endi Kofman možda nije lik koji zaslužuje ovaj film kao komičar, ali kao karakteristična osoba, kao neko ko je jedinstven pre svega, svakako da zaslužuje. Teško je skontati u svemu ovome ko je Endi Kofman. U jednoj sceni njegov menadžer i prijatelj Šapiro (Deni DeVito), prilikom upoznavanja izgovara možda i najveću istinu vezanu za ovog komičara :"You're insane. But you might also be brilliant."

Zanimljivosti:
Forman se dvoumio ko bi trebao da glumi Kofmana, Džim Keri ili Edvard Norton, i na kraju je prepustio producentima da izaberu onog ko bi bio isplativiji. Kerijev rođendan je istog datuma kada i Kofmanov (17. Januar). Naslov "Čovek na Mesecu" je referenca na istoimenu pesmu grupe R.E.M. koja je posvećena Kofmanu. Kofmanovu sestru ovde igra njegova unuka. 

Kofmanovi bubnjevi su prodati na aukciji a kupio ih je Keri koji je veliki Kofmanov fan. Scenaristi su dobili pregršt pisama od Kofmanovih fanova zbog promena mnogih činjenica iz života omiljenog im komičara. Dok je snimanje trajalo, Keri je tražio od svakog da ga ne zove po imenu već da mu se obraća kao Endiju Kofmanu.

Naj scena:

Osmeh

Moja ocena: 7/10