Eternal Sunshine of the Spotless Mind (2004)

Kod nas nazvan: Večni Sjaj Besprekornog Uma
Žanr: Ljubavni | Naučna Fantastika | Drama
Režija: Michel Gondry
Glumci: Jim Carrey, Kate Winslet, Tom Wilkinson...

Priča:
Dvoje ljudi čija veza je u krizi odlučuje da neverovatnom procedurom izbrišu jedno drugo iz sećanja.

Moj osvrt:
Pre svega jedna poruka za ljude kojima se dopada ili kojima će se dopasti ovaj film. Obavezno pogledajte The Science of Sleep od istog režisera. Ako smatrate da je ovaj film čudan, pogledajte tek to remek-delo. Za mene, Science of Sleep je još bolji film od ovog jer prikazuje pravo zaljubljivanje sa svim svojim blesavostima, ima znatno originalnije likove, više mašte i neprejebivu simboliku. Može da izgleda i prečudan u početku gledanja, ali ako ste pravi filmofil, to će biti prelepo iskustvo za vas.

I ovaj film sadrži ponešto od te originalne simbolike. Recimo imamo Džoela, momka koji živi po šablonu, nije impulsivan, mrzovoljan je i sve oko njega je sivilo (bukvalno). Čak i vreme je loše. Prve boje, njegov osmeh i znak veselosti vidimo kada u njegov život ulazi Klemetin, devojka koja je sušta suprotnost njemu. Spontana je, vesela, otkačena, šarena (bukvalno), živi van svih šablona. I šta se desi - ono što je prirodno. Čovek voli da proba drugačije, voli da istražuje ono što ne poznaje i njihova veza dolazi nekako prirodno. Mrzim onu rečenicu "razlike se privlače" ali ovde je to na lep način prikazano. E sada, postoji tu druga caka. Da li osoba može prihvatiti te razlike u stavovima, ponašanju i životnoj filozofiji osobe sa kojom provodi vreme. U tome je sva lepota, u prihvatanju i razumevanju. 

Ali šta ako ne dođe do tog prihvatanja i razumevanja? Ako posle dosta lepog vremena dođe ono ne toliko lepo i neminovan je prekid? I to je ljudski, i to je normalno, to se skoro svakom od nas i desilo. E tu je ovaj film genijalan. Likovi u nekoj proceduri žele obrisati jedno drugo iz sećanja. Neuki bi se ovde bavili komedijom. Nema ništa komično u tome. Ako niste bili u toj situaciji, sigurno znate nekog ko jeste, ko je upravo izašao iz veze i nije mu ni do čega. Kada kažem da je film genijalan, mislim na to da se između ostalog bavi i pitanjem zašto bi iko želeo da zaboravi sve. Ok, prekid boli, nema tu nikakve sumnje. Ali ako boli, znači da si voleo (ili još uvek voliš) tog nekog, ako si voleo nekog mora da postoji razlog zašto si, moraju da postoje prelepi momenti u kojima si se osećao neopisivo dobro. Zašto bi želeo tako nešto da zaboraviš? Zašto jednog dana kada budeš star ne želiš da pamtiš takve momente?

Generalno, postoje sećanja koja svako od nas želi da nema, želi da se to nikada nije dogodilo. Problem je u tome što kada čoveku oduzmeš bilo šta iz sećanja, to više nije on. Bez tih lepih i ružnih momenata u bivšim ljubavima, bez sećanja na uspehe i neuspehe, na podvige i blamove, mi jednostavno nismo mi. Treba uživati u onim lepim sećanjima a iz onih loših učiti. Nipošto ne treba živeti u njima jer tada čovek zanemaruje budućnost, ali zašto sećanje ne iskoristiti kao pokretačku snagu?

Neki od vas su čitali a verujem da je većina čula za knjigu izvesnog M. Skot Peka - Put Kojim Se Ređe Ide (ili u deskriptivnom prevodu sadržaja Put Kojim Sere Đe Ide). E tu čova kreće sa rečenicom "Život je težak". On, mamin i tatin sin (jedno sudija, drugo advokat), po nasledstvu milioner, nama bednicima objašnjava kako je život težak i kako da ga vodim i ja treba da se oduševim time. Čovek kojem je najveći napor bio da obriše zadnjicu objašnjava meni šta su mi ideje vodilje i pricipi u životu. E taj mudroser, u ubedljivo najbesmislenijoj knjizi koju pročitah (nastavak je nešto podnošljiviji), celo poglavlje posvećuje definiciji ljubavi. Majstore, ako možeš da definišeš ljubav na tako jadan i plitak način, onda svakako možeš da je proizvedeš i kontrolišeš, onda ona nije spontana već je procedura, nije slučajna već je deo programa, da nema pravila između kojih ljudi se dešava već je planska i sklapa se u cilju da zadovolji šablonske potrebe i podrži ovu Pekovu idiotsku teoremu. Eternal Sunshine of Spotless Mind upravo lupa šamar svim ovim SkotPekovskim baljezgarijom za oduševljavanje onih koje mrzi da misle. 

Ovaj masterpis pokazuje zašto je ljubav tako nepredvidiva. Patili zbog nje ili uživali u njoj, ona nam daje smernice ili nas sapliće, ona nam daje ideje ili ih sputava i ona nam pokazuje da smo živi. Pa vi sad slušajte razmaženog maminog i tatinog Skota koji zanemaruje spontanost, slučajnost i emociju i podvodi ih pod najkretenskija objašnjenja čoveku znana, podvedite vaš život pod šablon. Ili se pak možda prepustite emocijama i instinktu. Izbor je vaš.

Zanimljivosti:
Sve scene u vozu su i snimane u pravom vozu koji se kretao. Film je zasnovan na stihu pesme Aleksandra Poupa: "How happy is the blameless vestal's lot! The world forgetting, by the world forgot. Eternal sunshine of the spotless mind! Each pray'r accepted, and each wish resign'd." Scena u kojoj Džoel ima vezu za jednu noć sa Naomi je izbačena iz filma. Da bi se promovisao film, specijalno je napravljena web strana http://www.lacunainc.com. Scena vođenja ljubavi između Kirsten Danst i Marka Rufala je izbačena iz filma.

Naj scena:

Kraj

Moja ocena: 8/10