Jeepers Creepers (2001)

Kod nas nazvan: Strašno Strašilo
Žanr: Horor | Misterija
Režija: Victor Salva
Glumci: Gina Philips, Justin Long, Jonathan Breck...

Priča:
Brat i sestra se voze kući na letnjem raspustu. Na izolovanom delu putanje, videli su nešto što nisu smeli. U želji da pomognu potencijalnim žrtvama, upadaju u pravu noćnu moru.

Moj osvrt:
Jeepers Creepers je savršen primer kako sa malo uloženog, sa nevelikom radnjom i sa dosta dobrih detalja možeš da napraviš zaista zadovoljavajući film. Vodili su se time da nam daju karakteristične stvari, da ih serviraju pravovremeno izbegavši šablone i kretenije, i rezultat nije mogao da omane. 

Kako na početku vidimo dvoje tinejdžera, prvi i osnovni uslov da ovaj film uzmem u razmatranje kao ozbiljan je da likovi nisu potpuni moroni. Ok, imaju oni par zastoja kada bi trebali da beže ali fino je to maskirano u njihov šok pa neću uzeti za zlo. Prvo, njih dvoje nisu u ljubavnoj već u rodbinskoj vezi. Sasvim obični bata i seka koje ćemo prepoznati svi mi koji imamo bate i/ili seke. Druga stvar, oni u nevolje dolaze tako što žele da pomognu nekom. Može neko da tvrdi da je odluka da se vrate i vide šta je misteriozna kreatura bacala u cev loša, ali ta odluka je nastala zbog plemenitosti da nekom pomogneš, da nekom spaseš život. Ako imamo regularne nemorone batu i seku koje tumače simpatični likovi, ako oni u sva sranja upadaju tako što žele spasiti nečiji život, onda su ovo svakako uspešno kreirani likovi. 

Ono što je opaka majstorija, film uspeva da bude strašan i u scenama koje se dešavaju po danu. Jednom kada se pojavi sablasni kamionet, stvari više nisu iste. Non stop ga očekujemo, non stop mislimo da će da bane odnekle. Nije fora samo u tom pojavljivanju kamioneta, već u onom što ne znamo šta se u tom vozilu krije. E tu dolazimo do još jednog majstorstva. Daje nam se detalj po detalj priče. Uvek postoje neka pitanja, i kada nam se da odgovor na neka od njih, druga se otvaraju. Sve što saznajemo čini priču još zanimljivijom a moram reći i još jezivijom. To izgleda ovako "ček, šta je to bilo - uuuu jezivo; ček, a kako se pojavio ovako brzo tu - ne seeeeeri, sjajno; ček, a zašto ovo radi - uuu kako opičeno..." 

Elem kako film dobru pripremu napravi za svaki sledeći detalj, on kreira i tu napetu i/ili sablasnu atmosferu. Prvo sa tim kamionetom deluje jezivo i napeto u po bela dana, pa iščekivanje kada će da se pojavi taj neko, pa kada se vidi brutalni "ručni rad" tog nekog otvore se pitanja zašto radi to što radi.... Sve te stvari se fino odvijaju, smenjuju dobrim tempom, miksuju atmosfere na najbolji način i rezultat je i više nego uspešan. 

Ono što mi se dopalo je to što film konstantno izbegava šablone a dođe na korak od upotreba istih. Recimo ako imamo u nekom filmu ljude koji vide unapred, proroke i zlosutnike, oni konstantno mrsomude, daju neku simobliku nikada ne rekavši ništa konkretno. Ovde takva osoba odmah konkretno govori, ovde takva osoba nije ludak već neko ko nije baš srećan zbog svog dara, ovde ta osoba nije neko čije reči ćemo zanemariti dok ne dođe ono krajnje, ovde se ta osoba bori da ubedi likove u istinu onog što priča takođe to radivši iz najboljih namera. Nema trzalica koje se ponavljaju u nedogled, nema već viđenih scena u kojima unapred znamo šta će biti, sve je to izbačeno i dobijen je film koji ne traje dugo a pogađa u metu.

Iskreno, volim čudovišta u filmovima mada takvi filmovi budu retko kada dobri a čak i priča o tim čudovištima bude slaba, ali dovoljno mi je da znam da u filmu postoji neko zverinje da bih bio voljan da ga pogledam (takve stvari preporučujte do mile volje :) ). Ovde mi se dopalo ono što videh. Ok, ima tu još dosta pitanja, ali ovo izgleda kao neka blesava priča koja deluje zaista dobro. Ono što je sjajno, kada saznamo (delimično) priču o ovom biću, sve to izgleda kao neka drevna, sablasna legenda i to svakako pojačava jezu. Ne daje nam se tu puno detalja, verovatno kako priča ne bi bila šuplja k'o sito. Npr kao u Trollhunteru kada trolovi mogu da namirišu hrišćane a sami su bruka stariji od hrišćanstva. Nema tih gluparija, samo nekoliko zanimljivih, sablasnih detalja koji začine samu priču. Takođe, nema nekih sada kolosalnih rešenja kako se rešiti zveri. Da su neki teški glupani pisali ovo, dali bi nam rešenje tipa "ako zver poliješ suzama device na neparni datum i dan koji u svom imenu sadrži slovo "E" a ne igra se Jelen Super Liga..." shvatili ste već. Nema ovde odbrane od zveri, samo beznađe, strah, bežanje i patnja. 

Kada je spoj zabave i horora u pitanju, retko koji film mi se dopao. Recimo Tremors je nešto najbliže tome, ali Tremors nije dovoljno hororističan. Jeepers Creepers me je baš zabavio, nekoliko puta slatko nasmejao a bio sam prilično zadovoljan većinom scena i odlično kreiranom sablasnom atmosferom. Ne kažem da je ovo sada epohalno dobro niti nešto što mora da se pogleda, ali je jedan od najboljih horora koji služe da se odmori mozak. Zabavno 100%, fino hororistično, dovoljno karakterističnih detalja, izbegavanje šablona, ok likovi - malo li je na ove pizdarije što nam se serviraju u zadnje vreme.

Zanimljivosti:
Glavnim glumcima, Đini Filips i Džastinu Longu nije bilo dozvoljeno da pre snimanja upoznaju Džonatana Breka (glumio čudovište) kako bi njihovo iznenađenje i strah bili realniji. Kamionet iz filma je vlasništvo kolekcionara iz Merilenda. To vozilo će se pojaviti i u trećem delu ovog filma. Da bi namamili sve mačke do prozora u jednoj sceni, prozori su bili premazani tunjevinom.

Naj scena:

Let

Moja ocena: 7/10