понедељак, 24. јун 2013.

The Gorgon (1964)


The Gorgon (1964) on IMDb
Žanr: Misterija | Horor | Fantastika
Režija: Terence Fisher
Glumci: Christopher Lee, Peter Cushing, Richard Pasco...

Priča:
U ranom 20-tom veku, Gorgona uzima ljudski oblik i teroriše malo evropsko selo tako što ljude pretvara u kamen.

Moj osvrt:
Postoje horori koji u sebi nose mnogo više od samog straha i jednostavne priče (Martyrs, Mist, Saw, The Omen...) a postoje i oni jednostavniji koji vam daju malo a to malo je fino odrađeno i sasvim zadovoljavajuće jer ničim ne vređa inteligenciju ( Premature Burial, Saw 2, Hostel...) a imamo i onu poslednju grupu koja se danas najviše štancuje a to su stvari za koje vam mozak ne treba (Wrong Turn 3, Hostel 2, Divide...). Gorgona spada u ovu drugu grupu pri čemu je svakako jedan od kvalitetnijih filmova iz nje. Ne planiram puno pisati o filmu jer priča nije velika tako da ću samo pobrojati nekoliko vrlina i mana. Prvo, atmosfera nije odlična, već je fenomenalna. 

Navikli smo da ovi stariji horori imaju sjajnu scenografiju ali je treba i iskoristiti kako valja. Recimo Premature Burial je imao strašno dobru i jezivo oslikanu scenografiju, ali šta mi znači maglovito groblje kada dvoje šetaju tu bez ikakve sugestije da nešto jezivo može da im se desi. Gorgona nema tako spektakularnu scenografiju kada je vizuelni aspekt u pitanju, ali ono što ima, koristi savršeno. Turoban i mračan izgled svake scene nagoveštava da opasnost može da se pojavi bukvalno iz svakog ugla. Kada gledate scenu u kojoj ljudi pričaju, čak i tu imate utisak da u pozadini nešto može da se pojavi. Sve deluje kao pretnja. Odlično je i iskorišćen zvuk. Vetar deluje preteće, zvukovi noći takođe a najbolje od svega je što film i tišinu odlično koristi kada to treba. 

Priča je krajnje jednostavna. U malom selu se u poslednjih 5 godina desilo pet ubistava. Žrtve su pretvorene u kamen. Vlast ne želi da se petlja tu puno i bez ikakve logike optužuje tamo neku osobu za ubistva. Tu može da leži i mali problem koji ćete imati sa filmom. Kako nam se misterija razvija, biće jasno ko stoji iza svega i ko je ključ cele priče. To je valjda i filmotvorcima bilo jasno pa su primenili jedan odličan recept. Tu su onda servirali dobru pozadinsku priču sa dosta simbolike. Pre svega imamo činjenicu da čovek želi da zaštiti osobu koju voli i to toliko da postaje slep kada su njene mane u pitanju. Imamo i dobru simboliku gde se više muškaraca slepo bore zbog jedne žene pri čemu su spremni i stradati zbog nje. 

Kada je sama Gorgona u pitanju, ona je i razlog zbog kog sam odlučio gledati film. U jednom od mojih najomiljenijih filmova, Clash of The Titans (naravno original) pojavljuje se Meduza Gorgona i to biće je jedno od najjezivijih koje sam video na filmu. Podilazi me jeza i dan danas kada gledam scene sa njom. Gorgona koja se pojavljuje u ovom filmu zapravo nije Meduza već Megara i to je svakako dobra stvar jer u poređenju sa onom iz Clash of The Titans, ova ipak nije ni blizu tako jeziva. Time je izbegnuto svako moguće poređenje sa znatno impresivnijom verzijom ovog čudovišta. 

U svakom slučaju dobro nam se servira priča o ovoj Gorgoni kroz nekoliko razmatranja legende o tri sestre. Sasvim fina priprema za njeno pojavljivanje. Ono što svakako nije baš najbolje je njen izgled. Retko se ona u kupnom planu vidi na ekranu ali kada je vidimo, jasno je da baš i nisu najbolji efekti šminke. Opet, to je odlično prikriveno u atmosferičnim scenama gde Gorgonu vidimo u senkama ili u odrazu. Tako, ona deluje prilično jezivo. Takođe atmosfera koja je takva da pomislimo da će se ona pojaviti svakog momenta je sjajna. Ako već nisu mogli da iskoriste bolje šminku, smatram da su mogli malo udaljiti kameru i ubaciti neko jezivo kretanje, ili sa nekim lomatanjem pri hodanju ili je čak mogla kliziti po površini. I jedna i druga opcija bi delovale zastrašujuće. Ovako ona je prilično statična. 

U Clash of the Titans je priča o Meduzi servirana savršeno. Prvo, kada je veštice pomenu, digne se gledaocu kosa na glavi. Kada već čujete priču o njoj, počnete da je sažaljevate. Koliko je to bolesno dobro, teško je opisati. U Gorgoni su pomenuli legendu o njoj, ali se više bave ljudskim oblikom koji je ona zaposela. Tu mi malo film škripi. Zašto Gorgona radi to što radi, zašto se sveti ljudima, zašto baš zaposeda određenu ženu, zašto nema veće drame kada je ta žena u pitanju. Tu su neka pitanja ostala otvorena. Ono što je dobro, ne servira nam se neko idiotsko rešenje kako je se osloboditi, kako skinuti kletvu i odšetati u zalazak sunca. Gorgonina kletva je toliko jaka da je sve beznadežno, a to je za jedan horor film neprocenjiv kvalitet. 

Na kraju, pomenuću pojavljivanje dve legende, Kristofera Lija (Saruman iz serijala Gospodar Prstenova i Hobit) i Pitera Kašinga, tako da tu imamo odgovor na pitanje o kvalitetu glume. Karakterizacija je veoma dobra mada neke stvari se dešavaju pomalo prebrzo pa se zapitamo koji su motivi likova. Iako je priča o Gorgoni mogla biti temeljnija, iako su neke stvari trebale da budu malo više iskristalisane, za ljubitelje atmosferičnog horora i mračne misterije, ovo će svakako biti poslastica.

Zanimljivosti:
Pokretanje zmija na glavi gorgone se vršilo pomoću žica koje su bile vezane u kutiji koja je stajala 4-5 metara iza Gorgone. Po mitu, Megara ne pripada trima Gorgonama. Prudens Himan je za malo zaista ostala bez glave. Kada je Li zamahnuo mačem, ona je trebala da se sagne ali kako to nije uradila, pomoćnik režisera ju je brzo povukao. Kristofer li je rekao da je ovo za njega fenomenalan film koji je dosta unazađen lošim efektima Gorgone.

Naj scena:

Pol sreće Gorgonu.

Moja ocena: 7/10

Нема коментара:

Постави коментар