Silent Hill: Revelation 3D (2012)

Kod nas nazvan: Sajlent Hil: Otkrovenje
Žanr: Horor | Misterija | Triler
Režija: Michael J. Bassett
Glumci: Adelaide Clemens, Kit Harington, Carrie-Anne Moss...

Priča:
Kada njen otac nestane, Heder Mejson biva odvučena u čudnu i zastrašujuću alternativnu stvarnost koja drži odgovore na jezive košmare koji je muče od detinjstva.

Moj osvrt:
Silent Hill je meni jedan od najdražih horor filmova i čim se povela priča o tome da će se snimati njegov nastavak, moram da priznam da sam se radovao. Znao sam da ne treba da očekujem ono što videh u jedinici ali mali dodatak na sve viđeno tamo bi svakako dobro došao. Pošto sam igrao Silent Hill 2, reći ću vam kako ta igra počinje, tako da sam se nadao da će tu ideju ispoštovati. Lik dobija pismo od svoje žene koja je davno preminula i u tom pismu stoji da on treba da dođe da je pronađe u Silent Hill-u. To su lake duše mogli kopirati ovde tako da bi naš čova mogao na neki način dobiti poruku da su mu ćerka i žena žive i da su tamo negde. Ok, to ne bi imalo neki epohalan razvoj priče, ali bi bilo mali, fin dodatak na sve viđeno u kecu, plus gledao bih Šon Bina veći deo filma a ne ove jadnike. 

Na žalost, zadatak da naprave nastavak je pripao kompletnim idiotima i rezultat iskreno nije mogao biti gori. Prvo se povezuje film sa jedinicom. Ne kažem da ovo ne može da prođe ali je nemaštovito do zla boga. Samim ovakvim povezivanjem si došao na neki status pre početka samog keca samo što je jedna osoba uzaludno izgubljena. U svakom slučaju devojčica je tu, majka tamo negde, zašto, zbog čega - heh, nije bitno. Ali hajde, možemo to progutati. Zaboravih pomenuti da film započinje snom. To je jedan od najidiotskijih mogućih snova koji su mogli ubaciti. Zašto? Setite se prve pojave Pyramid Head-a u kecu. Meni se iskreno digla kosa na leđima od njega. E taj isti sablasni stvor, ta zastrašujuća kreatura koja uliva strah u kosti ovde vrti ringišpil. "Pa dobro, to je ipak samo san", neko će reći. Hm - zamislite da je Ripli u nekom od Alien filmova odsanjala tu jezivu kreaturu kako kukiča, štrika ili veze goblen - da li bi i dalje mislili da je to samo san? 

Ono za šta su scenaristi verovatno mislili da će biti ultra, mega, giga kolosalna ideja ispostavlja se kao najveći dokaz njihovog kretenizma. Oni su fino kontali:" hej, pa što se ove kreature ne bi pojavljivale i van Silent Hill-a". Ček, ček, ček, ne gubi li sam Silent Hill smisao. E da, braćo i sestre, kreature se mogu pojaviti gde god hoće, kad god hoće. "Nije to tako strašno" - neko će pomisliti. Osim što sam Silent Hill gubi smisao, cela priča gubi smisao. Glavni cilj negativaca se otkriva kasnije a to je plan da se prebace u naš svet - ček, ček, ček, zar se ne ispojavljivaše silan broj puta u našem svetu? Ako već mogu da se pojave gde, kada i kako hoće, zašto se ne pojave dok ovo devojče spava i reše problem? Ma joook, to su samo sitnice. 

Gde je bio kec jak - u likovima. Imamo nekoliko likova od kojih svako ima svoje mesto, nema šablona, nema viška, samo osnovno. E, ovde su se odlučili za najgori mogući oblik horora - horor sa tinejdžerima. Zašto - zato što je to tako kul. Imamo ovo devojče i imamo jedno momče (logično). Njihov odnos se kreira na najidiotskiji mogući način. Kao dopadnu se odmah jedno drugom ili šta već, brzo se skontaju, razumeju, kao njemu ništa nije čudno u tome što ona priča o sablastima itd. Siguran sam da nigde ne postoji čovek koji ovo gleda a koji neće postaviti logično pitanje - koji je motiv ovom momku? Samim tim kontam da ne postoji neko ko neće skontati da i ovaj balvan ima umešane prstiće u celu priču. Dodaću samo da su dijalozi teški jad. Ovo izgleda kao da su glumce samo nabacali u scene i rekli "pričajte prvo što vam padne na pamet, što ste najčešće slušali u filmovima". 

O jadnoj glumi neću ni da pričam. Od onih koji mogu sa više ili manje uspeha da pokažu nešto u glumi tu su Keri En Mos, Šon Bin, Malkolm Mekdauel, Rada Mičel i Kara Debora Anger. Svi oni se pojavljuju ukupno na 5 minuta i svi su na teškom autopilotu, "uzeću lovu i bežim odavde". Ovi tinejdžeri su teški jad. Još jedna stvar, kada smo već kod tih tinejdžera. Svi smo svesni koliko je Twilight serijal popularan kod omladine. E ovde su ubacili Twilight u film, samo što je sam Twilight remek delo kada je ljubavna priča u pitanju naspram ovog đubreta. Da se vratim priči. Kako je i pre odlaska u Silent Hill otvoreno mnogo pitanja i stvoreno mnogo nelogičnosti, idioti od scenarista su se odlučili da nam razgovorom između ova dva idiota pokrpe sve to. I onda kreće gomila pravila, gomila "činjenica", gomila razloga - a za svaki od njih može legalno da se postavi pitanje: ZAŠTO. 

Ogroman kvalitet keca je bio to što je nosio dosta simbolike, neku mistiku, neku misteriju i kompleksnu priču koja na kraju nije bila baš najjasnija u celini. Ovde idiotskim objašnjavanjem sve banalizuju, sve se svodi na najjednostavnije moguće gluposti, sve se svodi na stvari koje se dešavaju sa tamo nekim razlogom a taj razlog zapravo i nema veze sa događanjem. Film u priči ne donosi ni jedan jedini procenat novotarija, samo pokušava da banalizuje sve što smo odlgedali u prvom delu. Kada bih rekao da je ovo jadno, udelio bih mu kompliment. Kako mogu da ne nazovem idiotima likove koji pola sata trube da bez tamo nekog pečata ne možeš da pređeš u ovaj normalni svet iz onog Silent Hilla a pola sata pre toga si gledao milion tih dolazaka bez tog pečata. Taj pečat je kao nešto bitan, a zašto, nikad i ne saznamo. Kako da ih ne nazovem moronima kada ovako jadno koriste Šon Bina, Keri En Mos i jednog od najpotcenjenijih glumaca ikada, Malkolma Mekdauela. 

Kec je bio savršen po ambijentu i atmosferi. Sam Silent Hill je izgledao sablasno, okolina genijalno. Šta ovde vidimo? Ništa, ovo je lagano moglo biti snimljeno pored neke štale i u njoj uz minimalne promene na scenografiji. Osim u jednoj mizernoj scenici, ja Silent Hill ovde video nisam. Gde je kec bio takođe jak? Imao je užasno sablasna stvorenja. Ok, bila su oni plod manje ili više kvalitetnih efekata, ali su bila užasno sablasna po izgledu i kretnji. Ovde od te kretnje nema ništa, ovde od tih likova nema skoro ništa. Nisu uspeli kreirati niti jedan jedini makar prosečan nov lik. Sve što su kreirali je pauk od delova tela plastičnih lutki. Straaava, baš sam se prepao od plastične gomile đubreta koja me juri. Sama stvorenja izgledaju prejadno. Jedini koji izgleda dobro je Pyramid Head ali on je ovde prvo ojađen upravljanjem ringišpila, potom su odlučili da mu u jednoj sceni promene oružje i to je izgledalo loše a na kraju on izvodi kolosalni preokret: zašto - eto zato. Veze nigde, logike nigde, mozga nigde. 

Ovo jednostavno nije smelo da se snimi. Ne samo što nije dostajan nastavak, ovo nije ni nastavak. Samo banalizuje, kvari priču, menja smisao svega što jedinica predstavlja. Za mene, postoji samo jedan film o Silent Hill-u. Ovo govance nije čak ni film.

Zanimljivosti:
U motelu u jednoj sceni se vidi crvena cipelica. Taj predmet je heder iskoristila u trećem delu igre kako bi rešila jednu zagonetku. Rodžer Ejveri, čovek koji je između ostalog pisao scenario za prvi film, kao i za Petparačke Priče i Ulične pse, trebalo je da napiše scenario i u periodu kada je započeo rad na tome uhapšen je a kasnije je studio predao taj posao Basetu.

Naj scena:

Borba dve kreature, čisto zbog samih kreatura.

Moja ocena: 2/10