The Awakening (2011)

Kod nas nazvan: Buđenje
Žanr: Horor | Triler
Režija: Nick Murphy
Glumci: Rebecca Hall, Dominic West, Imelda Staunton...

Priča:
1921. Engleska je u žalosti zbog gubitaka u Prvom Svetskom Ratu. Florens Katkart dolazi u internat kako bi raskrkinkala prevaru iza pojavljivanja duha jednog dečaka. Kako se čudne stvari odvijaju, ona počinje da sumnja u stvari u koje veruje.

Moj osvrt:
Film počinje raskrinkavanjem seanse dozivanja duhova. Sama ta scena mi deluje kao nešto što treba da nam kaže da u filmu ne treba da gledamo samo na horor elemente i da će ovo biti mnogo pametnije od običnog lova na duhove. Uopšte, kada su filmovi sa tim duhovima u pitanju, već mi ide na nerve šablon da je to duh nekog ko je nastradao pa taj želi osvetu i dok ne nastrada ubica osobe koja je sada duh, ovaj se neće smiriti. To je nešto najneoriginalnije što se danas može smisliti. Zbog toga mi je ovaj film bio i osveženje jer ipak ima više mozga od takvih filmova. 

Glavni lik je žena koja je na neki način detektiv koji treba da raskrinka pojavu duha. Seća li se neko filma/serije gde je glavni lik žena detektiv a da to nije CSI-oliko smeće? 1921. godina je neka u kojoj bi pre mogli očekivati nekog Holmsovskog lika, tako da je ova inteligentna, samouverena prelepa žena za mene zaista jedno fino osveženje. Kako reče veliki Zoran Radmilović, "fabula radnje" se odvija na jednom zanimljivom mestu. Tu imamo izolovani internat koji je inače stara zgrada, i okružen je prelepom prirodom Engleske. Vreme je konstantno oblačno, tmurno tako da verujem da pred očima imate viziju kako sve to izgleda. U svakom slučaju, kada je tema filma u pitanju, izbor nije mogao da bude bolji. 

Fino je odrađeno da su svi likovi koje sreće gospođica Katkart misteriozni. Kada kažem misteriozni, nipošto ne mislim da su čudni, da upada u oči da nešto kriju. Ne, braćo i sestre, imamo gomilu, kako Djuka jednom lepo reče, iščašenih likova. Film se ne vrti oko toga da vi otkrijete njihove tajne, nije ovo toliko pltiko. Vama se te tajne brzo serviraju, na vama je samo da prokefate zašto oni rade to što rade. Kada čudne stvari kreću da se odvijaju, e tu već nemamo mnogo mašte. Konstantno su to neke prilike koje promaknu negde iza leđa, pa se pojave u onim štrecalicama od scena itd. Iskreno, prema svemu tome sam ostao ravnodušan. Ono što je dobro, kako prolazi vreme, te čudne pojave komplikuju priču i na taj način vas film zainteresuje a uz to tera da malo uključite mozak. To je prava vrednost tih pojava a ne efekat straha koji će možda da proizvedu. 

E sada, kako već dolazi do tih komplikacija, vidimo da ovo nije samo priča o duhu koji se pojavljuje već da imamo i štošta lično ovde. Eeee tu smo. Već sam nahvalio ovaj film, a rekao sam da su mi te pojave potpuno nezanimljive. Već rekoh da je onaj internat odlična lokacija za ovu temu, a govorim da efekat straha ovde nije ni bitan... Braćo i sestre, to je zato što duhovi i slične pizdarije nisu ni iz daleka tema ovog filma. Prava tema ovog filma je usamljenost. Pogledajte jednu stvar. Imamo internat koji je opasno izolovan. Imamo glavni ženski lik kome je momak poginuo u ratu. Imamo profesore koji nemaju nikog svog u tom internatu. Učenici dok su u internatu, nemaju nikog od rodbine uz njih. Kada su roditelji došli, svi oni su otišli iz internata. U interantu ostaju samo ljudi koji nemaju nigde nikoga. Samoća je bez ikakve trunke sumnje glavni junak ovog filma. Zbog toga sam rekao da ovo nije još jedan obični hororčić sa duhovima. 

Elem, cela priča sa duhovima se i nije svela na onu glupavu osvetu, već je i ona imala usamljenost kao temelj. Ima tu i jedan kolosalni obrt ali ne bih o njemu zato što sam ipak kao neko ko je odgledao mnogo filmova ovo pretpostavio. I taj obrt, i sva ona zastrašivanja su mi potpuno nebitni. Fino su uklopljena ovde ali je film ispričao onu glavnu priču kako treba a to je mnogo bitnije. Ako zađemo još dublje u temu, videćemo koji su problemi gospođice Katkart. Svi ti problemi su zapravo taj jedan, a on se pokazuje sjajno, maskiran u nekoliko zaista dobrih scena. Imamo jednu lepu, erotičnu, emotivnu scenu koja je tu upravo da pokaže to o čemu pričam. To je zapravo bio i momenat kada sam shvatio o čemu se ovde radi. Napomenuću još jednu stvar. Florens ceo film nosi tabakeru koja je uspomena na poginulog momka. Ako se ta tabakera konstantno vraća u nekoliko scena iako je čak jednom bila izgubljena, možete to posmatrati kao misteriju, ko zna kakve sablasne pizdarije, a možete to skontati i kao nemogućnost glavnog lika da zaboravi... Ovaj primer navodim samo zbog ljudi koji su možda preleteli preko ovog filma kao preko prosečnog horora. 

Braćo i sestre, ovo je pametno napravljen filmić. Ima svojih mana, malko robovanja šablonskim pričama o duhovima, pomalo trapavu završnicu koja ne utiče ni na šta jer je priča već završena, ali sve je to zanemarljivo. Kvalitet je u tome što je ta horor pričica samo iskorišćena da se poradi na nečemu mnogo osetljivijem. The Awakening je jedan od retkih horora simljenih u zadnjih nekoliko godina za koje mogu reći da sam zadovoljan što sam ih pogledao.

Zanimljivosti:
Slika u kojoj žena ubija muškarca zove se "Džudit obezglavljuje Holofernesa" i naslikala ju je italijanska slikarka Artemisia Gentileski.

Naj scena:

"Please don't go away..."

Moja ocena: 7/10