понедељак, 11. фебруар 2013.

The Woman in Black (2012)


Žena u crnom (2012) on IMDb
Kod nas nazvan: Žena u Crnom
Žanr: Drama | Horor | Triler
Režija: James Watkins
Glumci: Daniel Radcliffe, Janet McTeer, Ciarán Hinds...

Priča:
Mladi advokat putuje u udaljeno selo gde otkriva da osvetoljubivi duh teroriše lokalno stanovništvo.

Moj osvrt:
Ranije sam pisao o The Woman in Black (1989) i za mene je to bio praznik iz više razloga. Neminovno ću porediti ovaj film sa tim, ali ako kažem da je neki bolji u nekom od segemnata, ne smatrajte da je ovaj drugi koji je tu lošiji zapravo loš. Pošto su oba filma rađena po knjizi, a knjigu nisam čitao, ne mogu vam dati neke smernice povodom toga. Za to, posetite blog poštovanog kolege, (hororsf) jer on je komentarisao razlike filmova i knjige. U svakom slučaju znate da kada komentarišem film, trudim se da knjigu isključim. Dobro je što je ovde donekle promenjen pristup. Da je finale imalo više hrabrosti, ovaj film bi bio samo za nijansu slabiji od starije ekranizacije istoimenog romana. Elem počnimo. Prvo sam pomislio da ću imati problem sa Hari Poterom u glavnoj ulozi. Za divno čudo momak se oslobodio bečenja iz filmova o čuvenom čarobnjaku i kako uloga ne zahteva naročito puno govora niti emocija, sasvim je ovo bilo podnošljivo. Predstavljena nam je njegova teška sudbina, kako je ostao bez žene bla bla bla. U svakom slučaju ovo jedino ima uticaj kao podloga njegovoj izmučenoj faci.


Po dolasku u selo pojavljuje se prvi problem koji imam sa filmom. Svi se prema strancima ponašaju kao da im je u selo došao prenosilac smrtne zaraze. Ok, kontam zašto imaju strah prema strancima, ali ovo je zaista preterano. Priča je ista kao u starom filmu i o njoj ne bih posebno trošio reči. Što se mene tiče, ona je baš po mom ukusu. Jeziva priča o nečijoj sudbini, odlično smišljena, pretvorila se u legendu i sa sobom konstantno nosi osećaj pretnje. Prva stvar u kojoj je ovaj film bolji od starog je izgled sablasne kuće. I enterijer i eksterijer izgledaju mnogo bolje nego u starom filmu, mada i bolji snimak ima tu dosta uticaja. Druga maestralna stvar je pozicija kamere. U najvećem broju slučajeva kamera je postavljena tako da konstantno imate utisak da će iza lika koji je u prvom planu da se neko ili nešto pojavi. To stvara osećaj konstantne pretnje i za mene je to neprocenjivo kada je moj omiljeni žanr u pitanju.


Braćo i sestre, horor je teško zamisliti bez takozvanih štrecalica. Ono što ne volim je kada se u njima toliko pretera da počnete da čitate svaku sledeću. Tačno znate kada će da nešto bane i onda to samo počne da nervira. Ovde su dobro krenuli, pa preterali, pa su zauzdali i fino kontrolisali do kraja. Neke od tih štrecalica su odlične (vrisak na prozoru, neprocenjivo jer mi je to bila višegodišnja noćna mora kao klincu) a to su samo one koje imaju veze sa samom pričom, ali kada me štrecne glupa ptičurina koja je uletela u sobu, dečja igračka koja sama počne od sebe da radi, e to mi već ide na živce. Kasnije su to fino iskontrolisali pa niste sigurni da li ide štrecalica, šok ili ćorak... a u tome i jeste sva lepota horora. Tako da kada dođe poslednja noć koju će glavni lik provesti sam u sablasnoj kući, tu imamo seriju sablasnih scena, i u tim scenama iz kuće ovaj film je korak ispred starog. Ono gde je, što se tiče tih sablasnih stvari i atmosfere, stari film ispred ovoga su scene u magli koja okružuje put do kuće. Tamo je to odlično eksploatisano, ovde skoro da i nije. Nekako su mi tamo i scene po danu delovale sablasnije od nekih po noći ovde.


Formula koju je stari film koristio je bila: gradi atmosferu, pružaj malo po malo i priča će se graditi sama. To je bilo užasno efektno jer us svu jezu i sablasnu atmosferu, priča se formirala i stvarala šok. Nisu se zamarali bespotrebnim objašnjenjem, jer zašto bi se neko cimao da svima priča bude 100% jasna. Ovde su išli tim putem neko vreme, samo su sve to ubrzali. Nemam ništa protiv tog bržeg tempa, možda mi je više odgovarao onaj sporiji, ali je i ovaj sasvim dobro izveden. Problem nastaje kasnije kada se kreće u nepotrebno objašnjavanje priče i to na najdebilniji mogući način. Čemu služi duh deteta koji priča kroz svoju majku, veze nemam, ali mi to nikako nije leglo. U starom filmu iz realne atmosfere se ide u sablasnu tako da je to mnogo snažnije. Ovde mi se čini da konstantnim čudnim stvarima žele da drže tu sablasnu atmosferu. Pa smiri je samo malo majstore, pa nas onda šokiraj.


Posle tog objašnjenja koje sam nekako istrpeo, došao je najveći mogući bulšit. Stari film je imao toliko muda da šokira do kraja. Uz sablasnu priču i atmosferu, gađao je na ludilo glavnog lika. Čovek je toliko bio pod uticajem svega što mu se desilo i toliko je bio preplašen da je postao psihički rastrzan. To je genijalno prikazano tamo. Ovde se glavni lik jedva plaši. Jednostavno on je samo smoren ceo film. I najgora moguća stvar je što on kao očas posla pronalazi rešenje problema i u nekoliko prilično debilnih scena pokušava da ispravi stvar. Ma daj. Koliko god kefao, nije mi jasno na osnovu čega je on došao do tog rešenja, a još nejasnije mi je kako je našao ono što mu treba da bi izveo zamisao. Kretenizam prve vrste kada se ima u vidu da će taj deo biti potpuno predvidiv i nadasve nepotreban. Kraj starog filma je bio genijalan, mudadžijski i jeziv. Ovde su se upustili u malo drugačiju priču ali kraj mi je bio tako razvodnjen, neubedljiv i neefikasan (u poređenju sa starim filmom) da sam ostao skoro ravnodušan prema njemu.


Veliki plus filma su dodatne sablasne scene. Na kraju sam ostavio ono najupečatljivije. U starom filmu od sablasnih stvari samo se pojavljuje žena u crnom i tamo ona izgleda za medalju. Ovde se pojavljuje još što šta što je sasvim dobro. Ono što je odlično, to je izgled te žene kada se pojavljuje u daljini. Izgleda opako jezivo, užasno sablasno što je melem za oči za nas koji volimo horor. Kada sam je video u prvoj sceni na nekom groblju u šumi, bio je to praznik za hororistu u meni. Čak i to grobljence bez nje je delovalo sablasno, sa njom, neprocenjivo. Problem je veliki što kada god se ona približi, tu dominiraju glupavi CGI efekti. Zar niste mogli jednostavno da našminkate ženu da deluje sablasno. Ovi predrkani CGI efekti su ubili svu draž tih close-up scena tako da moj glas ide neuporedivo boljoj starijoj verziji filma. To važi i za druge sablasti, čim se približe ekranu, izgledaju loše, i to ne loše kao specijalni efekat, već kao nešto što upropasti atmosferu.


Završna reč: u svakom slučaju, kada je horor u pitanju a pogotovu kada su ova silna nova smeća u pitanju, ovo je odličan film. Ako ste već duže sa mnom, znate da volim atmosferičan horor koji ima dobru priču, a ovaj svakako spada u njih. Da je imao malo bolje finale, od mene bi dobio ocenu više, pa možda i dve da je imao inteligentnije finale i bolji kraj, ali ipak je daleko od toga. U svakom slučaju, hvala vam što ste mi ubrzali gledanje ovog ostvarenja. Prijalo je podsetiti se zašto volim ovaj žanr.

Zanimljivosti:
Adrian Rolins je igrao glavnu ulogu u staroj verziji. On glumi sa Redklifom u Hari Poteru gde glumi Harijevog oca. Igračke koje se pojavljuju nisu specijalno pravljene za potrebe filma već su pozajmljene od kolekcionara i zaista su iz doba koje je prikazano u filmu. Automobil koji vozi lik koji tumači Kleran Hajnds je Rolls Royce Silver Ghost.

Naj scene:

Pojave žene u crnom u daljini...

Moja ocena: 7/10

2 коментара:

  1. odlican film,mislim da je ovde zena sablasnija nego li u prvom filmu.ko nije,neka pogleda obavezno...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Slažem se da je sablasnija kada je u daljini ali zaista im efekti nisu trebali jer izbliza izgleda izveštačeno.

      Избриши