Cloud Atlas (2012)

Kod nas nazvan: Atlas Oblaka
Žanr: Drama | Misterija | Naučna Fantastika
Režija: Tom Tykwer, Andy Wachowski, Lana Wachowski
Glumci: Tom Hanks, Halle Berry, Hugh Grant...

Priča:
Istraživanje kako životi pojedinaca utiču jedni na druge u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, kako se jedna osoba menja iz ubice u heroja i jedan akt dobrote se proteže vekovima da bi izazvao revoluciju.

Moj osvrt:
E sada sve ovo što piše u priči bacite slobodno u vodu. Prvo malo više oko ovog dela gde životi pojedinaca utiču jedni na druge. Navedite mi jedan jedini film u kom to ne vidimo. Ja to gledao nisam. Ljudi ostvaruju komunikaciju, rade dobre i loše stvari, čine hrabra, pametna, glupa, herojska, kukavička, bitna, nebitna dela i svako od njih može da utiče bitno na nekog. 

Evo ga glup primer. Recimo neki čova odluči da opere noge u lavoru. Kada to odradi, on prospe prljavu vodu napolje na neki beton po debelom minusu. Ta voda se zaledi. Prođe tu neki drugi čova, oklizne se, padne i ostane nepokretan. E sada ćerka od tog nepokretnog čove se posveti svom ocu. Zbog preterane brige ka ocu, prestane da brine o sebi i svom dečku. Ovaj dečko ne može to da izdrži i prosvira sebi mozak. E sada keva od ovog dečka ne želi da više živi bez svog sina, odluči da se baci pod voz. Ode na železničku stanicu. Tuda se šetao poznati pisac i ugledao je ženu koja deluje potpuno izbezumljeno. Žena se baca pod voz i Lav Nikolajevič Tolstoj dobija ideju za svoj novi roman. Godinama i godinama kasnije, ja čitam tu knjigu i oduševim se. Eto, jedno pranje nogu je uticalo na to da Tolstoj napiše Anu Karenjinu i uticalo je na moje zadovoljstvo mnooogo godina kasnije. Smatrate li i dalje da Cloud Atlas ima epohalnu ideju ili vam ju je samo prodao na dobar način? 

Ne shvatite me pogrešno, ovo je opako zanimljiv film za pogledati, ali da se nije kurčio nečim što uopšte nije ni prikazao, bolje bi prošao kod mene. On se sastoji od šest isprepletanih pričica pa ću tako podeliti i kasnije komentare. Same priče su odlično isprepletane i sjajno je to što se prelazi sa jedne na drugu a sve vreme deluje kao da smo u istoj. To je JEDINA vredna stvar koja pokazuje kakvu takvu povezanost. Sve ostalo je smejurija. Imamo knjigu jednog lika koja se pojavljuje u drugoj priči, imamo jednog lika koji povezuje dve priče, i imamo jednu "osobu" koja postaje nešto poput božanstva kasnije. Bila bi i ovo super veza da je postojala logika zašto bi ta osoba postala to božanstvo. 

Ako neko kaže da je ipak to sve povezano jer imamo reinkarnaciju, onda se žestoko zapitajte da li dotični zna šta reinkarnacija može da predstavlja. Kakva je onda to transformacija osobe ako se ona u narednom životu pojavljuje u sasvim drugim okolnostima i u sasvim drugoj priči. Šta ako je neko u prošlom životu bio biljka. Uuuuu kakva je to onda transformacija ličnosti. Elem, krenimo sa pričama. Ja ću ih komentarisati po dobu kada su se odvijale. Prva priča je iz 1849 i ovo je klasična baljezgarija o jednom advokatu i jednom robu. Znate ono, svi su odvratni i svi su rasisti osim jednog baje i on i taj rob se uzajamno pomažu što naravno kulminira odlukom batice da se posveti iskorenjivanju ropstva. Uuuu majstore. Možda bi ovo i imalo smisla da ovog baticu ne prikazaše kao potpunog šmokljana koji ceo film njanjavi, retko šta uradi, non stop pada u nesvest i leži bolestan. Da da, i baš on će da preokrene sve u toj borbi. Ok, možda se očekuje veeeelika transformacija tog lika ali to je onda klasični holivudski bulšit. 

Druga priča se odvija 1936. Ovo je sasvim ok dramica o talentovanom ali i promašenom čoveku i njegovim mukama da dokaže da je dobar kompozitor. Imamo tu neku ljubavnu stranu koja ipak ovde samo služi da ovaj kompozitor može slati pisma nekom i pričati svoju priču. Ono što mi se ovde ne dopada, primenjena je opet fora da tamo neki pohlepni, veliki ljudi hoće da iskoriste ove male i jadne. Mislim da bi elegantnije bilo da su se odlučili za nekoliko jednostavnih činova zla nego na ovo, ali dobro. Ova pričica je sasvim ok. Treća priča se odvija u 1973. Ovde nemam bitnih zamerki. Jednostavna zaverica u koju pokušava da otkrije novinar i to je to. Ništa što nismo videli ali opet, bilo je sve to ok za pogledati. Nema mana ali ne ostavlja neki opak utisak zadovoljstva. Za ljude koji misle da je epohalna jer imamo spašavanje sveta, samo ću im reći da pogledaju Twelve Monkeys (i to ću da repriziram pre ili kasnije kako bi taj film dobio tekst kakav zaslužuje). 

Četvrta priča je u sadašnjosti. Ovo je potpuno otkačena komedijica o čoveku koji igrom slučaja završava u staračkom domu i pokušava u saradnji sa nekolicinom stanara da pobegne. Jednostavna pričica sa malo likova, ali svi ti likovi su odlični, karakteristični. Mnogo stvari koje će izmamiti sladak osmeh. Postaljva se samo pitanje, kakve veze ova mala pričica ima sa bilo čim. Na osnovu nje je kao snimljen neki filmić koji neko gleda u budućnosti i koristi rečenicu iz njega i to je to. U svakom slučaju fina komedijica. 

Peta priča se dešava 2144. godine i ona je besramna krađa kao prvo Blade Runnera a potom još nekih dela. Ovde su se najviše trudili ali prodali su nam nešto što nam se već prodalo milion puta. Humanoid počinje da oseća... prc, i to je kao epohalno. (Zadnji komentarisan na ovu temu je Appleseed) Mnogo bolji mi je fazon u ranije komentarisanom 2043 gde se jedan lik uzaludno nada da će ti humanoidi zaista osetiti nešto jer se zaljubio u jednog od njih. Što je najgore po Cloud Atlas, ovog humanoida pretvaraju u neko božanstvo i ko zna šta, a niđe veze zbog čega bi ovaj bio bitan i epohalan. Šta, kao je otkrio da vlada nešto muti iza leđa. Uuuu sjajno, vlada je umešana u zavere i u upotrebu čoveka. To do sada nikada nismo gledali. (ko je rekao V for Vendetta) Ok, možda sam po tom pitanju zavera zahtevan zbog savršenstva prikazanog u Nowhere Man-u, ali ovo je zaista smešno. Ovaj deo užasno koketira sa religijom ali o tome ću u poslednjoj priči, jer mi se ovaj aspekt nikako nije dopao. 

Šesta priča je nešto najbolje za gledanje. Daleka budućnost izgleda nešto najbliže Ratovima Zvezda. Recimo da vidimo i daleku prošlost i daleku budućnost u isto vreme. Početak ove priče me je kupio. Čovek, kako bi sačuvao svoj život, kukavički se krije dok prijatelja i prijateljevo dete kasapi neko pleme divljaka. Odličan psihološki momenat. E sada, tu imamo dozu neke fantastike, dozu mistike i svega i svačega. Sve je ovo fino izgledalo ali samo finale je pljunulo na priču bez ikakvog razloga. Prva stvar je ta usrana transformacija iz kukavice u heroja. Ok, može to da se opravda u borbi za život najbližih, ali mislim da su van toga malkice preterali sa ovom transformacijom. 

Ono što mi se ne dopada, to je druga transformacija. Ako me već duže čitate, znate da nisam vernik, ali isto tako znate da u potpunosti poštujem svačiji izbor i svačije mišljenje. Nemam ama baš ništa protiv igrarija sa religijom. Recimo Man From Earth daje alternativnu priču o Isusu, ali nigde ne pljuje po delima tog čoveka. Ako nekog tu vređa što on nije predstavljen kao čudotvorac već kao dobra osoba koja je uticala pozitivno na živote drugih, to je već drugo pitanje. Onda u solidnim Ridikovim Hronikama imamo paralelu sa Krstaškim Ratovima, što je prikazano sasvim dobro i ne može mu se zameriti. 

Šta ovde imamo? Uz kompletnu transformaciju iz kukavice u heroja, imamo transformaciju iz užasno velikog vernika u nekog ko je očas posla ubeđen da je sve to samo bajčica. Braćo i sestre, među vama znam da ima velikih vernika. Kada bih vam neko izneo neki sitan dokaz, koliko god on bio logičan, da li bi vam to bilo dovoljno da vas ubedi da je sve to u šta verujete izmišljotina? Ovaj batica vidi neki video zapis i veruje rečima osobe koju je prvi put video pre dva, tri dana. Kažem, iako nisam vernik, poštujem svačiji izbor i stav, ali ovo je zaista daleko od poštovanja. 

Zajedničko svim pričama je i to da imaju veliku dozu predvidivosti, ali ona ovde ne predstavlja neki užasan problem. Problem je što sva ta predvidivost vodi ka srećnijem ili srećnom finalu svake priče. Sa izuzetkom priče koja je krađa, bukvalno, kakva god bila tragedija u nekoj od ostalih priča, na kraju se sve ipak završilo fino, pa čak i preterano lepo. Ne, braćo i sestre, ovo svakako nije ono za šta se prodaje. Ovo je sasvim zanimljiv filmić, lepo uslikan, sa velikom količinom estetski odličnih scena, sa nekoliko dobrih glumaca... 

E kada smo već kod glume, Henksa i Vivinga je smešno komentarisati, Hali Beri je sasvim ok, nema onog njenog preglumljivanja ali Džim Stardžis se zato istenjao za dve medalje. Ne mogu da verujem da čovek ne može normalno da priča ni u jednoj prokletoj sceni. Kroz ceo film, čova je Orlando Blum stenjanja. Na kraju, film svakako vredi pogledati, ali spustite očekivanja. Ovo je, kako se narodski kaže, klasično prodavanje muda za bubrege.

Zanimljivosti:
Svi glumci se pojavljuju u svim pričama, menjajući rasu pa čak i pol. Ceo film su snimale dve ekipe. Luisa Rej se nalazi u sobi sa brojem 451 što je referenca na lik po imenu Somni-451. Takođe, taj broj je referenca na čuvenu knjigu Reja Bredberija, "Farenhajt 451". Siksmit i Frobišer u filmu ne progovaraju reč jedan drugom. Sa Budžetom preko $100.000.000, Cloud Atlas je do današnjeg datuma najskuplji nezavisni film ikada.

Naj scena:

Kukavica...

Moja ocena: 6/10