Charlie Wilson's War (2007)

Kod nas nazvan: Rat Čarlija Vilsona
Žanr: Drama | Komedija | Biografski | Istorijski
Režija: Mike Nichols
Glumci:  Tom Hanks, Julia Roberts, Philip Seymour Hoffman...

Priča:
Drama o američkom kongresmenu Čarliju Vilsonu i njegovim namerama da pomogne pobunjenicima u Avganistanu u borbi protiv ruske vojske. Počelo je tiho a proizvelo neverovatne posledice.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, da nije vaših preporuka ovo verovatno nikada ne bih pogledao. Iskreno, savršeno me ne zanimaju američki kongresmeni, njihovo širenje demokratije i njihova usrana politika. Da nije bilo vaših predloga, propustio bih odličan film. Moram priznati da mi je prvih dvadesetak minuta užasno išlo na nerve. Ti ultra brzi razgovori o svemu i svačemu iz i van politike me zaista nisu toliko zanimali. I onda se nešto desilo, nešto mi je kvrculo u glavi i shvatio sam da ne gledam politički triler koji treba da bude ozbiljan film, već da gledam inteligentnu komediju koja je u isto vreme i pro-američka i anti-američka. 

Imamo ne baš bistrog kongresmena koji se bavi bitnim svetskim i državnim pitanjima. Prosečni teksašanin koji uživa u lepim ženama, piću, povremeno drogama, sa zatupljenim američkim stavovima o demokratiji i tome kako oni zapravo šire mir i blagostanje a svet to ne shvata. Takav bata se upušta u bitno pitanje i saradnju sa Avganistancima u toku hladnog rata. Obično bi u američkim filmovima ovi Avganistanci bili neandertalci koji treba da ljube u dupe zatupljenog kongresmena iz Teksasa. E ovde nije tako braćo i sestre, ovaj kongresmen je kroz ceo film postavljen tamo gde mu intelektualno i jeste mesto. Čovek je jednostavan alat za rukovanje. U tome je sva lepota ovog filma. On nije nipošto loš, ali je standardni bozer od političara koji ne vidi dalje od svog nosa i koji se zaprepasti izbegličkim kampom, kao da se u ratu ljudi gađaju praznim limenkama. Nije li nam već muka od takvih? 

Što se tiče ovoga da je on oruđe, celu ovu stvar oko Avganistana pokreće bogatašica i to je jedini deo filma koji mi ne leži. Ok, logično je da bogataši vrte političare oko malog prsta, i sami smo svesni toga. Ali u čemu je motiv ove buržujke. Ako se prema savetniku kongresmena ophodi kao prema robu, zašto bi je bilo briga za neku tamo zapizdinu u kojoj se ratuje i jadne ljude u njoj. Sjajna stvar je što ona sebi pridaje tu veliku ulogu koju ima, ali opet, zdravog motiva nigde. Što je najgore, nju tumači standardno ispodprosečna Džulija Roberts. Dokazali su poentu da postoji neko iznad ko vlada, ali nisu pokazali zašto. 

E sada, u priči gde Ameri naoružavaju Avganistance u borbi protiv Rusa, ako ne bi bilo neke tajne službe, bilo bi zaista smešno. Tu iskače standardno odlični Filip Simur Hofman u ulozi simpatičnog špijuna. Za mene film počinje onog momenta kada ovaj čova dođe u kongresmenovu kancelariju. Od tog savršenog susreta, svaki razgovor zlata vredi, scene su još dinamičnije i sadrže gomilu dobrih fazona. Imamo silne političke igrarije i saradnje na međunarodnom nivou, sve je to fino pokriveno. Šta je cela poenta toga, nećete znati do samog kraja filma. Poslednja scena bukvalno pomera pamet i pokazuje mnogo. Ceo film ste ubeđeni da gledate pro-američko iskenjavanje, njihovo dobročinstvo, njihov patriotizam i velikodušnost... naprotiv, gledate opako dobru kritiku i jednu od najinteligentnijh komedija snimljenu zadnjih godina. 

Kraj vas ipak spusti na zemlju kada vidite kako jedan gest dobrote može da prođe. To je ona standardna priča o nama, našim večitim neprijateljima i našoj "braći". Braćo i sestre, i zemlje koje mnogi od nas smatraju za neprijateljske, i zemlje koje smatramo našom braćom, svi oni rade istu stvar, sve traže korist... samo su im metode drugačije. Ko to ne vidi, želim mu sretan život u zabludama.

Zanimljivosti:
Zbog slučajne eksplozije prilikom snimanja filma, stručnjak za specijalne efekte je doživeo teže telesne povrede. Oružje koje Avganistanci daruju Vilsonu ovaj istorijski lik čuva na "specijalnom mestu u svojoj kući". Iako je nešto pre premijere Čarli Vilson imao transplantaciju srca, on se ipak pojavio na crvenom tepihu. On je izjavio da nema ništa protiv i jedne jedine stvari prikazane u filmu. Čarli Vilson i Džoan Hering su u jednom momentu bili verenici.

Naj scena:

"These things happened. They were glorious and they changed the world... and then we fucked up the endgame."
Savršena poslednja scena...

Moja ocena: 7/10