War Horse (2011)

Kod nas nazvan: Ratni Konj
Žanr: Drama | Ratni
Režija: Steven Spielberg
Glumci: Jeremy Irvine, Emily Watson, David Thewlis...

Priča:
Mladi Albert kreće u rat pošto je njegov voljeni konj prodat vojsci. I Alberta i njegovog konja, putevi vode van Engleske u grotlo Prvog Svetskog Rata. Da li će se njihovi putevi ponovo ukrstiti...

Moj osvrt:
Nisam neki veliki fan Spilberga ali činjenica je da čovek zna da napravi dobar i zanimljiv film. Od svega što sam gledao, jedino čime nisam bio naročito oduševljen je četvrti deo Indijane Džonsa. Sa War Horse Spilberg je otišao korak dalje i napravio još slabiji, pa mogu reći i ispodprosečan film. Ono što valja je ideja, tj. ono što je prvenstveno zamišljeno, da nas jedan konj vodi kroz priču i da kroz njegovu sudbinu gledamo sudbinu ljudi u periodu prvog svetskog rata. Ono što ne valja je to što Spilberg nije uspeo iskoristiti ništa od potencijala koji je ova priča imala. 

Naravno sve počinje rođenjem konja i momkom koji je se vezuje za njega. Taj deo filma je za malu dečicu. Veza koju ovaj užasavajuće antipatični momak uspostavlja sa konjem nije loša jer dolazi do poistovećivanja sa životinjom, ali te scene ne donose ništa novo, ništa originalno i ništa epohalno. Način na koji momak dresira (trenira ili šta već) konja su zaista naivne. Potom imamo klasičnu priču o lošim i dobrim čikama. Momak i njegova porodica su naravno siromašni i nemaju novca da plate zemljoposedniku. Naravno da je zemljoposednik zao, naravno da će da preti oduzimanjem konja i naravno da će tu postojati neka retardirana kvaka a to je da konj mora uzorati njivu na kamenom zemljištu i ako to ne uradi do određenog perioda, ovo momče će ga izgubiti. A da, ne pomenuh da ovo nije konj za vuču. Kakva užasavajuće očajna ideja koja može da se dopadne samo klincima. Ok, da je ovaj film napravljen pre pedesetak godina, ne bih imao ništa protiv ovakvih gluparija, ali ovo je zaista jadno. 

Ovo što pomenuh za likove važi kroz ceo film. Svi su ili potpuno zli ili potpuno dobri i svi do jednog su užasavajuće šablonski. Svaki naredni lik koji dolazi u posed ovog konja, na čijoj god strani bio, ispada dobar čova. Ako se i pojavi neka priča oko tog lika, to je neka teška priča prepuna patetike i svih živih do sada viđenih klišea. Spilberg ovde pokušava bezuspešno da nas potrese tim jadnicima a ne uspeva u onom osnovnom, da dostavi nešto sveže, nešto do sada neviđeno. Sledeće što ne valja, u filmu se konstantno nešto komplikuje. Taman sve deluje ok, sledi komplikacija. Što je loše, tu komplikaciju ćete lako predvideti. Što je gore, ta komplikacija će vas zbog te predvidivosti nervirati jer nosi opet gomilu crnih i belih likova. Što je najgore, svaka komplikacija nosi sa sobom brdo patetike tako da se time ubija i najmanji kvalitet koji ovde postoji. Naravno, to je najizraženije na samom kraju i to toliko da sam se jedva obuzdao da ne ispreskačem tu završnicu. 

E sada, uprkos svim ovim glupostima, možda bi ovaj film bio makar ok da Spilberg nije omanuo u onoj glavnoj nameri. Ako praviš priču koja od početka do kraja prati konja, veži publiku za tu životinju. Ovde imamo malo ok odnosa sa ovim glavnim likom, ali to je ipak na nivou klinaca. Možda najbolji odnos je između konja i drugog vlasnika ali to je veoma kratkotrajno. Bukvalno u svemu ostalom Konj je samo upotrebno sredstvo i služi samo da pomeri priču na nešto drugo. Tek povremeno Spilberg se priseti centralne figure i da nam malo nečeg što treba videti ali to se gubi u celoj smešnoj, prepatetičnoj, predvidivoj priči. 

O naivnosti filma bolje i da ne pominjem. Hajde da i nekeko svarim ovaj deo filma za klince gde se prikazuje odnos momka i konja, ali kasnije scene su takve kao da Spilberg nije taj koji je radio na jednom od najboljih ratnih filmova ikada, Spasavanju Redova Rajana. Sve bi ovo možda bilo uzbudljivo i zanimljivo da imam jedno petnaestak godina manje. Ovaj posprdni odnos prema ratu (osim u jednoj sceni juriša) zaista nisam očekivao. Da zaključim, ovo je ubedljivo najlošiji Spilbergov film koji pogledah: predvidiv je, loše napisan, naivan, prepatetičan, ima očajnu karakterizaciju, gomilu odličnnih neiskorišćenih glumaca, uglavnom jadne dijaloge, jedva nekoliko dobrih scena i prekrasnu životinju. Realna ocena bi bila neka četvorka ali zbog ove prekrasne životinje koja je za razliku od Spilberga uložila veliki trud, ide ocena više.

Zanimljivosti:
14 konja je glumilo Džoija. Specijalno dizajnirano blato je korišćeno za potrebe filma. Određeni broj glumaca je dva meseca imao intenzivne treninge jahanja. Kada je konj zapetljan u bodljikavu žicu, ili je korišćen robot konja ili je korišćena gumena bodljikava žica. Prvi Spilbergov film u kom su korišćeni digitalni efekti. Filmski debi Džeremija Irvina. Tenk napravljen za potrebe filma je sada smešten u muzej.

Naj scena:

Juriš. Jedna od retkih snažnih scena u filmu.

Moja ocena: 5/10