уторак, 18. децембар 2012.

Alexandra's Project (2003)


Alexandra's Project (2003) on IMDb
Žanr: Drama | Misterija | Triler
Režija: Rolf de Heer
Glumci: Gary Sweet, Helen Buday, Bogdan Koca...

Priča:
Stiv je čovek koji ima sve, uspešnu karijeru, sjajnu decu i ženu koju voli. Na svoj rođendan, vraćajući se sa posla, zatiče praznu kuću u kojoj je sve ispremetano. Ne postoji nikakvo osvetljenje i sve što Stiv pronalazi je  video kaseta koju treba da pogleda.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, ovo je morao da bude vrhunski film. Podeliću ga u tri dela zbog lakšeg komentarisanja, Pripreme, Gledanje Kasete i Rasplet. Početne pripreme opako obećavaju. Stivu je rođendan, on odlazi na posao sa porukom da ga čeka veliko iznenađenje kada se vrati, ali mi gledaoci vidimo po njegovoj ženi da to neće biti ništa lepo. Te pripreme protiču čudno, mnoge istripovane stvari nam se serviraju tako da film uz to što brzo privuče, drži na ivici i budi radoznalost iz momenta u momenat. 


Ako vam kažem da sve te pripreme do početka gledanja kasete traju pola sata, možete misliti da je to preteano. Kažem vam, ovo je genijalno odrađeno jer sve vreme imate utisak da se nešto opako loše sprema ovom čoveku. Zašto je to super? Zato što nam ove dve ličnosti golicaju maštu. Pre svega žena deluje prilično nesrećno i kao da se iz sve snage trudi da pokaže neko zadovoljstvo. Stiv na prvi pogled i deluje kao neko ko i može da je dovede u takvo stanje, ali ono što je neprocenjivo je to što njegova ličnost i ide po toj ivici i ostavlja vas u nesigurnosti kakav je zapravo. 


Drugi deo je maestralan i sastoji se iz gledanja kasete. Ono što je Stiv video ovde i što ćemo mi videti je jednostavno je nezamislivo. Niko u tri života ne bi mogao ovo da pretpostavi. E sada malo da iskočim odavde i kažem da sam se posle filma načitao užasnih rasprava među komentarima. Prvo, jedna grupa je tvrdila da je ovaj film hrana za feministkinje. Očigledno, ti ljudi su isključili mozak dok su gledali film, jer ničim nije prikazano da je Stiv tako užasno loš muž. Druga grupa tvrdi da je ovo film koji pokazuje žene u lošem svetlu. Očigledno ova grupa je zaslepljena mišljenjem ovih prvih jer to je opaka generalizacija. 


Argumenti protiv prvih su jednostavni. Kada Stiv dobije povišicu, koga prvog zove da javi? Argument br. 2 i najbolja scena u filmu: Stiv gleda deo snimka na kom njegova žena prilazi kameri i smeje se. On premotava taj deo i gleda njen osmeh još jednom. Ovo je opako iskren i jedan od najboljih pokazatelja iskrene ljubavi koje sam video na filmu. Elem, Stiv nije 100% korektan prema ženi što se da videti iz njene priče, ali da ne bih spoilovao, neću dalje o tome. Argumenti protiv ovih drugih su da je posmatrati ovo kroz takvu generalizaciju potpuno besmisleno. Očigledno je da žena ima određenih problema sa samopouzdanjem, očigledno je da ima još nekih psihičkih problema (nipošto ne smatram da je luda) ali pokazuje osobine koje se kod ljudi mogu sresti. 


U svakom slučaju ovaj drugi deo je opako dobar, užasavajuće šokantan i prepun sjajnih iznenađenja. Na ovome je trebalo ostati. E sada, neko ko spada u ove dve gore pomenute grupe bi me pitao "pa o čemu se zapravo radi u filmu mudroseru?" Jednostavno, braćo i sestre, o odsustvu komunikacije. Zaista prihvatam svako mišljenje koje iznesete i koje čitam kod drugih kolega, ali ovo je tako očigledno, tako genijalno jednostavno da nema drugog rešenja. Ovde ću ubaciti deo citata čuvenog Stivena Hokinga koji je odgovor na svako pitanje koje nosi ovaj drugi deo filma: "For millions of years, mankind lived just like the animals. Then something happened which unleashed the power of our imagination. We learned to talk and we learned to listen. Speech has allowed the communication of ideas, enabling human beings to work together to build the impossible. Mankind's greatest achievements have come about by talking, and its greatest failures by not talking. It doesn't have to be like this. Our greatest hopes could become reality in the future. With the technology at our disposal, the possibilities are unbounded. All we need to do is make sure we keep talking." (za ljude koji ne vladaju dobro engleskim, prevod u prvom komentaru). Jedna od najboljih misli ikada. 


E sada, da se film završio ovde od mene bi imao barem 8 što bi značilo da je prokleto remek delo. Zbog svega do sada što sam pričao, ja želim da svi pogledate ovaj film, iako je najblaže rečeno osakaćen krajem. Ok, kraj ima tu neki efekat razrešenja misterije, prikazivanja obrta, jedenja govana i sličnih stvari, ali serviraš mi skoro ceo film u  jednom duhu, sa jednom idejom koju je Hoking lepo objasnio i onda mi posle svega tu praviš misteriju. Woooow, iznenađenje, ha, baš mi je to trebalo... 


I to da je bar umesno servirano već se scenaristi u tom delu obraćaju publici kao običnim idiotima ostavljajući toliko rupa u scenariju da je švajcarski sir pojam celovitosti naspram ovoga. Zbog ovakvog blaćenja prethodnog, od mene dobijaju blagonaklono barem dve ocene manje. E sada, bez obzira na to, ja želim da svako od vas pogleda ovo (bez najmlađih naravno) jer zaista ovde ima potencijala za veliki film. Držaće vam pažnju do samog kraja, držaće vas na ivici sedišta, iznenadiće vas, šokiraće vas i naterati da razmišljanje. Šteta zbog završnice ali za sve pre toga, veliki respekt.

Zanimljivosti:
Originalno, zamišljeno je da ovaj film ima veoma nizak budžet. Mnogo glumica je odbilo glavnu ulogu zbog eksplicitnih scena.

Naj scena:


Zadovoljstvo osmehom... savršeno.

Moja ocena: 6/10

1 коментар:

  1. "Milionima godina ljudi su živeli poput životinja. Onda se nešto desilo što je oslobodilo moć naše mašte. Naučili smo da pričamo i naučili da slušamo. Govor nam je omogućio razmenu ideja, omogućio ljudskim bićima da sarađuju kako bi postigli nemoguće. Najveća ljudska dostignuća su postignuta razgovorom, a najveći promašaji njegovim odsustvom. Ne mora da bude ovako. Naše najveće nade bi mogle postati stvarnost u budućnosti. Sa tehnologijom na našoj strani, mogućnosti su bezgranične. Sve što treba da uradimo je da nastavimo da pričamo."

    ОдговориИзбриши