The Other Guys (2010)

Kod nas nazvano: Rezervni Igrači, Murjaci s klupe
Žanr: Akcija | Komedija | Kriminalistički
Režija: Adam McKay
Glumci: Will Ferrell, Mark Wahlberg and Derek Jeter

Priča:
Posle smrti kolega, dvojici policajaca se otvara šansa da postanu heroji. U tome ih ometa mnogo stvari, od čudnih događaja, preko manjka sreće do njihovih ogromnih karakternih razlika.

Moj osvrt:
U samom početku film je prikazao nekoliko karakterističnih stvari. Recimo imamo jedan ludački skok sa zgrade sa predvidivom završnicom. Bez obzira na predvidivost, taj skok je odličan fazon. Kasnije imamo jednu tuču. Imamo ih zapravo nekoliko u filmu, ali sve sem jedne se zasnivaju na ludačkoj akciji. Ok je to za videti ali me ne zanima toliko u komediji. Tuča o kojoj pričam dešava se na saharani gde se dva policajca šibaju u najvećoj tišini. Nije samo to sjajno već i reakcije njihovih kolega. Ima još nekoliko takvih detalja koji čine ovaj film veoma zabavnim i sigurno mu podižu ocenu. E takve stvari su poželjne u komedijama, fazoni koje ćemo pamtiti. 

Problem je što se kasnije većina filma zasniva na otkrivanjima novih stvari vezanih za Farelov lik. Ok, skontali smo da je on šonja na početku ali posle nam se otkrivaju neke neverovatne stvari vezane za njega. Tu je očevidan manjak mašte jer van fazona vezanog za to kojim se on poslom bavio u prošlosti, sve se svodi na to koliko je on uprkos svim očekivanjima, dopadljiv suprotnom polu. Takođe, ono što mi se ne dopada, ni Volberg ni Farel nisu dostavili ništa karakteristično tako da bi ove dve uloge manje više moglo mnogo njih odglumiti. Mnogo više su dostavili Semjuel L. Džekson i Dvejn Džonson za svojih pet minuta u filmu nego ova dvojica za ceo film. Sledeća neubedljiva stvar je odnos između dva glavna lika. Uopšte se tu ne vidi hemija. U početku se oni ne mirišu baš najbolje i naravno, odmah skontate da će to završiti nekim velikim prijateljstvom. 

Problem je što tu uopšte ne vidimo neku povezanost između njih dvojice. Sve mi to deluje kao sa početka filma, jedino što je drugačije je to što se poznaju više. Nekako mi je falio taj momenat. Recimo ako ste gledali Nindžu sa Beverli Hilsa, sećate se sigurno kada Kris Farli pobesni i krene da viče "No one messes with my brother" što je jedan odličan momenat i sjajan pokazatelj kako krunisati ovakvu povezanost između dva lika. Veliki značaj se ovde pridaje slučaju koji se istražuje. Kontam da u komediji to ne mora da bude baš beznačajno ali ovde su preterali. Sve vreme dok traju priče o tom slučaju sam imao osećaj da gledam neki triler. Iskreno koga boli zadnjica za ovoliko detalja u policijskoj istrazi u jednoj komediji. Nije to nužno loše ali posvećivanje ovoliko pažnje jednom slučaju pronevere novca je ubijalo onu vedru atmosferu koju komedija donosi. 

Pozitivna stvar je i pojavljivanje mnogo poznatih glumaca u sporednim ulogama, pre svega mislim na likove poput Semjuela Džeksona, Dvejna Džonsona i Majkla Kitona koji su iskorišćeni odlično, ali i na Reja Stivensona i Stiva Kogena koji su mogli dobiti i više prostora. Da zaključim, ovo je komedija koju svakako treba pogledati i to zbog nekoliko odličnih fazona, što krupnijih, što sitnijih (npr. osobina Volbergovog lika koji je naučio sve i svašta kako bi mogao ismevati ljude koji to zapravo rade). Sve ostalo nije naročito impresivno, ali i ovo je dovoljno da zabavi.

Zanimljivosti:
Na posteru za film, Volberg i Farel imaju isti broj značke.

Naj scena:

Tuča u tišini posle sahrane.

Moja ocena: 6/10