Kod nas nazvan: Melanholija
Žanr: Drama | Naučna Fantastika
Režija: Lars von Trier
Glumci: Kirsten Dunst, Charlotte Gainsbourg, Kiefer Sutherland...
Priča:
Ovo je priča o odnosu dve sestre u situaciji kada se pojavljuje pretnja da misteriozna planeta po nazivu Melanholija udari u Zemlju.
Moj osvrt:
Zbog lakšeg komentarisanja, film ću podeliti u dva dela. To radim zato što drugi deo ovog filma ima vrhunski kvalitet i želim da ga zaštitim od negativnih stvari koje ću izneti za ovaj prvi. Prvi deo i ujedno prvi sat filma troši se na jedan od najantipatičnijih likova koje sam video. Imamo devojku koja se na silu trudi da bude srećna na sopstvenoj svadbi što rezultira najtrapavijoj svadbi u istoriji kinematografije. U principu sporo ćete saznavati bilo šta o njoj pa će sve ovo biti gledljivo.
S obzirom na naslov filma, pomislio sam da ova devojka ima najgori mogući oblik melanholije ali to je samo privid. Kasnije, vrlo lako se utvrdi da je u pitanju duboko nesrećna devojka, neostvarena osoba i nadasve bezobrazno derište na koje je potrošeno pola filma. Ok, saznajemo kasnije da ona zna nešto što drugi ne znaju, ali to ni malo ne menja situaciju niti uvid u njenu ličnost. Na moju nesreću, tu devojku glumi Kirsten Danst koju ne smatram lošom glumicom ali je nadasve njanjava i neupečatljiva tako da mi je samim tim i nezanimljiva u bilo kakvoj izvedbi. Ne shvatite pogrešno, nije ona ovde loše odradila svoj posao, naprotiv, ali je njen lik onaj koga bih rado raketom poslao negde u duboki svemir kako mi ne bi kvarila utisak. Možda je fon Trir želeo nešto postići sa ovim likom, pokazati neku simboliku ili šta je već želeo, ali smatram da u tome nije uspeo.
Ako gledam samo drugi deo filma, ovo je najbolji film katastrofe ikada. Vrlo brzo u filmu saznajemo da je Melanholija zapravo planeta koja će proleteti pored zemlje a mnogi tvrde i udariti u nju. Drugi deo se (napokon) bavi sestrom one devojke i njenom porodicom. Slobodno mogu reći da je taj drugi deo filma bio spektakularan. Van ovog derišta, fon Trir je fenomenalno kroz svoje likove pokazao ne samo mane i vrline čoveka kao osobe, već sve slabosti čovečanstva. Gledao sam mnoge filmove katastrofa ali niko ni najbliže nije uspeo da pokaže koliko je čovek nemoćan. Možda je Knowing tu bio najbliži ali on se nikako nije zasnivao na čoveku kao takvom. On je imao neku sasvim drugu priču i veliku dozu fantastike.
fon Trir je maestralno pokazao koliko smo mi i sva naša dela minorni i zanemarljivi u ovom univerzumu. Braćo i sestre, možda to nekom zvuči smešno ali mi i zaista jesmo samo treći kamen od sunca. Dodao bih još i mnoštvo prelepih scena a to se naravno odnosi na prirodu i samu Melanholiju. Sve ovo izgleda zaista spektakularno i to sa verovatno vrlo malo efekata. Fon Trir je postavio domaći svim Emerihovskim režiserima koji troše silne novce da bi pokazali nešto spektakularno. Još jedna pohvala ide na račun izbora glumaca. Ovakav izbor glumaca pa čak i za minorne uloge ne pamtim kada sam zadnji put video.
Odavno mi neki film nije izazvao ovako podeljena mišljenja. Bez derišta, ovaj film je čista desetka. Prva polovina filma koja je posvećena samo tom liku značajno obara kvalitet i ne mogu da se otmem utisku kako je jedno remek-delo upropašteno ovako užasnim karakterom. Voleo bih da, ukoliko sam nešto propustio, neko od vas mi objasni gde grešim, jer zaista ovo želim da shvatim kao vrhunski film. Ovako, on predstavlja sat vremena mučenja i sat vremena uživanja.
Zanimljivosti:
Glavnu ulogu je trebala tumačiti Penelope Kruz ali je odustala zbog uloge u četvrtom delu Pirata sa Kariba. Poster za film je inspirisan slikom Džon Everet Milesa, "Ofelija". U filmu Džastin pominje da postoji 18 rupa na golf terenu a kasnije u filmu vidimo da ona prolazi pored rupe sa zastavicom sa brojem 19 što po Triru predstavlja čistilište.
Naj scene:
Zanimljivosti:
Glavnu ulogu je trebala tumačiti Penelope Kruz ali je odustala zbog uloge u četvrtom delu Pirata sa Kariba. Poster za film je inspirisan slikom Džon Everet Milesa, "Ofelija". U filmu Džastin pominje da postoji 18 rupa na golf terenu a kasnije u filmu vidimo da ona prolazi pored rupe sa zastavicom sa brojem 19 što po Triru predstavlja čistilište.
Naj scene:
Melanholija
Moja ocena: 6/10
Mogao bih se složiti s većim dijelom ovog razmišljanja o filmu,pa i s tvrdnjom da prvi i drugi dio filma nisu ujednačeni.Doista,da je prvi dio na razini drugog imali bi ostvarenje koje zaslužuje gotovo čistu desetku...
ОдговориИзбришиPo mojem skromnom sudu slabost prvog dijela nije u liku glavne glumice kao takve,već u neuvjerljivosti scenarija koji ulogu osobe maltene ekstrasenzornih sposobnosti povjerava relativno mladoj ženi koja je poslovno uspješna,ambiciozna i fizički privlačna. Znamo da u stvarnom životu stjecanje materijalnih bogatstava u pravilu ne ide ruku pod ruku sa nekakvim parapsihološkim sposobnostima i dubokom intuicijom oko predstojeće apokalipse--tako da je to najslabija postavka ovog filma .
S druge strane čin vjenčanja nije slučajno odabran kao nositelj radnje prvog dijela filma; sva raskoš,pompoznost i spektakularnost ovog događanja postaje beznačajna u odnosu na nebeski spektakl i sudbonosnu apokalipsu koja ubrzo slijedi,i spram kojega svi ljudski egoizmi,taštine,sitne zloće koje dolaze do izražaja na svečanoj ceremoniji- postaju smiješni,da ne kažemo tragikomični...
Da se malo više poradilo na izboru karaktera glavnog lika prvog dijela ovaj film bi stao rame uz rame sa klasicima žanra kao što su "2001: Odiseja u svemiru" , "Blade runner".
U potpunosti se slažem. Kako film ide kraju, sve je jasnije kakva je prilika propuštena. Hvala na sjajnom komentaru, voleo bih da se sledeći put potpišete kako bih vas zapamtio zbog narednih komentara.
ИзбришиI ja sam imala isti utisak o neujednacenosti prvog i drugog dela filma, zato sam sela, i odgledala ga ponovo, nakon dve godine, cito da vidim sta se tu zapravo desava. Izbor gl. glumice po meni nije toliko strasan, ali to je vec subjektivno. Problem pravi to sto mozda nije do kraja ispala melanholicni lik, sto bi bilo logicno i ocekivano, vec je pomalo i svojevoljna, razmazena klinka. Ali, i to ima smisla. U drugom delu saznajemo da ona ima natprirodna cula, sto opravdava odnos njene sestre prema njoj, koji je ocigledno zastitnicki, a samim tim i njenu razmazenost (prosto, oduvek je bila drugacija). Narocito kad uzmemo u obzir i njene roditelje. Elem, na njenoj svadbi nju obuzima melanholija, duh i telo padaju u klonuce, ona pomalo i drami, prosto je takva. Ali, ona se toj melanholiji prepusta, ne bori se protiv nje, dopusta da njome potpuno preovlada, sto vidimo na kraju prvog dela. Medjutim, sta njena sesta, Kler, cini pri pretnji Melanholije? Ona se opire, ne prihvata njeno postojanje, i odbija da se njome bavi sve do trenutka kad metalnim krugom na vrhu stapa ne uvidi da je Melanholija sve veca i nema ni najmanju nameru da se udalji. Tu Fon Trir pravi odlicnu zavrzlamu sa velikim i malim slovom. Jer, bez razlike da li je melanholija ili Melanholija, ispada da je propast neminovna, kako na individualnom planu, tako i na opstem planu, tj. kao na planu jednog junaka tako i na planu cele ljudske rase (i zivota uopste uz tvrdnju da nigde drugde zivota nema). Tu je spojnica prvog i drugog dela, u tim slovima m i M. Takodje, ne slazem se ni da se svadba cini previse nepovezana sa drugim delom. Bitno je sto je upravo svadba u pitanju, jer ona je inicijacija u zreli zivot, novi pocetak, nesto sto sa sobom nosi buducnost. Ona nema nikakvog smisla ukoliko buducnosti nema. Ukoliko obratite paznju videcete da se u prvom delu stalno pominju planovi za buducnost, nikako se ne pominje nista iz proslosti. To nam nagovestava problematiku drugog dela- da buducnosti ni nema. Justin mora sve to da oseca, ako ne kao jasnu cinjenicu da dolazi kraj planete i sveukupnog zivota, a onda kao nejasno osecanje u vidu sveprisutne melanholije. To kulminira njenim ostavljanjem fotografije sa sadnicama jabuka- nema smisla nosti simbol buducnosti sa sobom, ako busucnost ne dolazi. Cini mi se da su ocekivanja kod vas izneverena jer ste ocekivali jedan dobran apokalipticni film, a cini mi se da ovaj film nudi mnogo vise od toga. I kljuc se krije bas u tom "deristu", jer zasto bi nosilac ogromnih transcedentalnih i metafizickih znanja morao biti neki uzviseni, jak i stameni (kliseirani) heroj. U drugom delu vidimo kako i, do tada, najjaci lik od svih, Saterland, sebi oduzima zivot iz straha od Melanholije, a Kristen zapravo izlazi kao najjaca, jer je ona svoju licnu tragediju sa melanholijom vec prezivela, prihvatila ju je kao neminovnost, a po Fon Triru, kako smo vec videli, razlike izmedju melanholije i Melanholije nema. Ovo je prica kako o propasti planete, tako i o propasti jednog bica, jedne individue i njenog livnog sveta koji njoj znaci isto koliko i ceo svet i univerzum sa celim drugim zivotom zajedno. Ja sam sve to videla u filmu, bez ucitavanja, stoga, moja ocena je cista desetka.
ИзбришиPffff kakav komentar. Svaka čast Marija
Избришиhttps://www.blic.rs/kultura/vesti/fon-trir-sokirao-kan-bludni-sin-se-vratio-na-mesto-zlocina/cjhy32c mišljenje o ovome i jesi li gledao njegov Antihrist?
ОдговориИзбришиNemam mišljenje dok ne pogledam film. Jesam. Svideo mi se mnogo više od vazda precenjene Melanholije
Избришиhttps://www.youtube.com/watch?v=CqYBOeHQRYs
ОдговориИзбриши