понедељак, 10. септембар 2012.

Kimyô na sâkasu (2005)


Alternativni naziv: Strange Circus
Žanr: Drama | Horor | Misterija | Triler
Režija: Shion Sono
Glumci:  Masumi Miyazaki, Issei Ishida, Rie Kuwana...

Priča:
Književnica Taeko piše morbidnu priču o porodici uništenoj incestom, ubistvom i zlostavljanjem. Njen asistent Yuji pokušava da otkrije da li su te priče istinite ili su plod fikcije. Odgovor na to pitanje može da bude suviše težak za podneti.

Moj osvrt:
Prva trećina filma je žestok udarac u stomak. Ovo je svakako šok koji je teško podneti. Ta trećina se zasniva na dve stvari. Prva stvar je ona bolesna koja utiče na sve ostalo u filmu. Otac oduzima nevinost dvanaestogodišnjoj ćerci, tera je da sakrivena gleda dok on i njena majka vode ljubav itd. Ako niste žestoko preverzni, verujem da je ovo dovoljno da vam se zgadi život. Ono što je dobro, sa devojčicom ne postoje eksplicitne scene tih boleština. Drugi deo te prve trećine je nešto na čemu se ovaj film zasniva i do kraja, a to je savršeno izvedeno. Imamo identifikaciju devojčice sa svojom majkom. 


Tu identifikaciju ćete videti kroz razne faze ovih boleština i uticaja koje te gadosti imaju na ovu porodicu. Teško mi je da ne bacim spoiler na ovu temu ali kada budete ovo gledali, nipošto ne zaboravljajte na to poistovećivanje. Taj aspekt nisam nigde bolje video obrađen nego ovde. Film vam se u ovoj prvoj trećini povremeno može učiniti napornim za gledanje, ali verujte mi, vredi pregurati taj deo. Naravno, kako nam film stiže iz Japana, znate i sami da oni ne mare ni za kakva ograničenja. Videćte gomile stvari koje ne biste videli ni u najsmelijim holivudskim ostvarenjima. 


Imamo i neke međuscene sa cirkusom koji se pominje u naslovu i one (pogotovu na kraju) predstavljaju mali Linčovski mind fuck koji naravno oduševljava. Kada se ta prva trećina preživi sa svim svojim gadostima, dolazi shvatanje da je ovo vrhunski film. Ličnost devojčice i ujedno te književnice se razvija u neverovatnom smeru i postoji toliko dobrih detalja da jedva sebe obuzdavam da vam ne otkrijem nešto. Celu njenu personu okružuju skandali, misterije pa i horor ljudske ličnosti. Tu se pojavljuje i jedan lik koji se vezuje za ovu književnicu i iskreno, nisam do samog kraja video neku njegvu veliku ulogu osim da nam se lakše predstavi svo ludilo glavnog lika. 


Ona uloga koju je ovaj lik poneo na kraju je nešto zaista neočekivano i brilijantno. Japanci ne bi bili Japanci kada bi vam servirali stoprocentno jasnu priču. Uprkos tome, ovaj film nije konfuzan ali je cela priča neverovatno dobro zamršena. On vas vodi jednim putem gde možete imati mnogo očekivanja i onda shvatite da je u pitanju nešto što vam ne bi palo na pamet u tri života. Baš u tome je snaga ovog filma, što se transformiše iz scene u scenu u dramu, u horor, u psihološki triler, u misteriju i to radi na spektakularno dobar način. Na kraju nam film nudi nešto što je genijalno šokantan kraj, nešto što je neočekivana završnica i rešenje misterije za koju nismo znali ni da postoji. Jednostavno, danas je teško skriti nešto od iskusnog gledaoca. Ovaj pristup je nešto genijalno. 


Donekle me je taj kraj podsetio na Audition koji što pre moram reprizirati jer sam sve sigurniji da je taj film mnogo bolji od onog kakvim sam ga predstavio. Ako možete da istrpite par udaraca u stomak, ako volite psihološki hororični triler, ovo nikako ne smete propustiti. Ovo je jedinstveni "mind trip", ovo je jedinstvena priča koja se ne zaboravlja, ovo je prvoklasni šok koji će vam se urezati duboko u pamćenje.

Zanimljivosti:
Kuća koja je korišćena u filmu je prava. Režiser je od vlasnika tražio dozvolu da snima film u njoj. Prvi film Miyazaki Masumi posle deset godina pauze.

Naj scene:


Razotkrivanje...

Moja ocena: 8/10

18 коментара:

  1. Strange Circus sam pogledao pre nekih godinu dana,na preporuku druga kada sam rekao da mi se svideo THREE EXTREMES, iako veze nemaju jedan sa drugim, elem, film me je sokirao, ostavio je neverovatno jak utisak na mene,detalji su vrlo jaki, ja bih ga preporucio ljudima sa jacim zeludcem, inace meni licno je bolji od AUDITION-a

    ОдговориИзбриши
  2. Sve je bilo ok do tog Audition trenutka na kraju.Taman sam pomislio da sam skapirao pricu,kad odjednom gospodja se budi u hotelu...E,sad mene buni taj trenutak,zanima me koliko je uopste vazan za film i da li ima neku ulogu osim da te zbuni taman kad pomislis da si pogledao prvi azijski film koji nije totalni rebus?

    Jel bi ti bio problem da u najkracim crtama objasnis kraj?

    Pozdrav.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hm, koliko se sećam kroz ceo film se protežu scene sa cirkusom i scene koje su vizuelno obogaćene. I jedno i drugo predstavljaju duševno stanje naratora. Što se tiče same priče, mislim da je sve jasno, ko je majka, ko kćer, u čemu je preokret, ko je u onoj kutiji tako da mislim da na kraju ne postoji nikakav dodatni preokret, ništa što bi pokazalo da se sva prethodna priča nije dogodila. Ne znam da li si gledao Ichi the killer, kada lik koji želi da bude ubijen od strane Ichija zapravo zamišlja kako ga je ovaj gurnuo sa zgrade. Mislim da je to slučaj i ovde, da je pokazano nešto što možeš da tumačiš kako želiš tipa da ovo nije jedini slučaj, da ima još takvih, ili je možda prikazana želja tog lika da je negde drugde. Iskreno, ne sećam se baš svega do detalja. Što se tiče Audition-a, pročitao sam knjigu i tamo je sve jasno, ali je kraj prilično drugačiji. Ako misliš da sam nešto propustio odgovorom, onda ću pogledati još jednom završnicu, jer se ne sećam baš svakog detalja, ali ono glavno što se vidi u priči se zapravo i desilo. Azijati jednostavno vole da ostave gledaocu da sam popuni praznine i da svoju interpretaciju svega. U Audition se pitaš da li je sve to samo bio san, i ako jeste, 60% filma se nije ni desilo što mi je išlo na nerve, ali kontam da niko nije toliko glup da prikaže da je ceo film koji treba da bude surov i ozbiljan, bio samo san. Jednostavno, teško je naći odgovore na sva pitanja u azijskim ostvarenjima. I Ichi ima finale u kom neke stvari ne mogu da skontam u tri života, ali baš zato te tera da ih gledaš više puta.

      Избриши
  3. Sve mi je bilo jasno kad je "tip" na kraju filma objasnio celu priču i svideo mi se film,ali odmah posle te scene ide scena u kojoj se "tip" i ona bude u hotelu kao da se nista nije desilo i ta scena me zesce baca u rebus posto ne znam sta treba da predstavlja,zbog toga i nisam neki ljubitelj azijskih filmova.
    Sto se tice Audition-a,taj film svi zivi hvale a kad ih pitas da objasne sta su pogledali,ne znaju da ti kazu.Sto se mene tice,Audiotion sam delimicno skontao tek kad sam procitao objasnjenje,a bez toga nema sanse da bih ista povezao.
    Volim ja mindfuck filmove ali do neke granice,kao sto je Mullholand drive(fenomenalan film gde ti je na kraju sve jasno ako si pazljivo gledao),ali na (moju)zalost Azijati opasno prelaze te granice,tako da ne mogu da pratim.
    Hvala na odgovoru.Pozdrav.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Teško da mi je i u Mulholand Drive bilo sve jasno. Recimo onaj deo kada u kafeu pričaju dva lika o čoveku koji je negde čekao iza nekog ugla mislim. Opičeno hororična scena kojoj nisam mogao pronaći vezu nigde u filmu ali opet, opasno efektna za samu atmosferu. Teško je ipak pohvatati celog Linča. Što se tiče ovoga, pogledaću ponovo kraj kroz dan dva pa ću dati neko moje viđenje. U svakom slučaju meni je ovaj film bio prilično jasan, ali opet, daću konačni komentar kada pogledam još jednom kako ne bih lupetao nešto napamet :D

      Избриши
    2. veza tog čoveka i glavne junakinje je to što je ona njega videla u kafiću onog trenutka kad je naručila ubistvo, u trenutku kad je osetila neverovatnu količinu krivice, tako da joj se taj trenutak urezao u podsvest, zato u snu (tj na početku filma) baš taj lik priča svoj san i kako se plaši i na kraju kad vidi tu propalicu on umire od straha, u snu taj lik predstavlja Naomi, a propalica njenu krivicu i kad se lik suočio sa propalicom u snu, tako je i Naomi kad se konačno na kraju filma suočila sa svim tim, totalno je pukla i ubila se... elem, to je kako sam ja shvatio, ne mora da znači.... nadam se da ti je malo jasnije :) a scena je zaista fenomenalna, čak i kada se ne zna njen smisao, čista perfekcija

      Избриши
    3. Damn, sjajno tumačenje. Svakako me čeka Mullholand u narednim danima pa se moram naoštriti ovog puta :)

      Избриши
    4. glavna fora kod celog filma je upravo to, da je najrealističnije moguće prikazan san i svak njegova simbolika i značenja podsvesti... Istraživanja su pokazala da mi sve ljude koje sanjamo smo već negde videli, tako da ne možemo u snu da izmislimo lice, Linč je to verovatno znao, pa je namerno odredio tog lika i onog kauboja koji u snu ima ulogu glavne face koji iza kulisa sve povlači, a u stvarnosti ga je isto samo videla jednom u prolazu, čak ni ne zna ko je... ima tu još mnogo detalja, ne mogu se svega setiti...

      Избриши
  4. Ne moras se cimati zbog mene pa da opet gledas i pises,em mi je zanimljiv ovaj tvoj odgovor "Mislim da je to slučaj i ovde, da je pokazano nešto što možeš da tumačiš kako želiš tipa da ovo nije jedini slučaj, da ima još takvih, ili je možda prikazana želja tog lika da je negde drugde." ,em bi mi bilo draze da procitam neku novu recenziju nego da gubis vreme objasnjavajuci meni detalje filma.Ali hvala ti u svakom slucaju,lep gest sa tvoje strane.Evo da se ispravim - nisam ni ja pohvatao par detalja u Mullhol.dr. ali to su neke sitnice koje nemaju puno veze sa pricom,vise su tu zbog nekog efekta pa ih i ne smatram previse bitnim.
    A sto je tice Linca,gore navedeni film je jedini njegov koji sam skapirao,u ostalima nisam nasao odgovore(npr. Blue velvet mi je totalno nejasan i kad sam povukao paralelu izmedju objasnjenja filma i onoga sto sam tad pogledao,nisam pronasao neku logiku).
    Ali dobro,ja izgleda nisam taj materijal(mada uporno gledam takve filmove). :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Niko nije takav materijal da 100% skapira Linča :) Meni je recimo INLAND EMPIRE najjasniji njegov film, ali opet, kao i svaki njegov film, ima dosta prostora za tumačenje. Nije problem za Strange Circus, čim skinem pogledaću tu završnicu, čisto da vidim da mi nešto nije promaklo

      Избриши
  5. Kad smo vec kod mindfuck zanra,preporucio bih ti jedan film koji je meni bio prilicno jasan i ok za pogledati,ali fazon je sto ne znam kako se zove film,tako da cu probati da opisem pa ako neko od citalaca zna naslov nek napise.
    Uglavnom,film pocinje saobracajnom nesrecom na nekom mostu,kasnije se upoznajemo sa glavnim likom koji posecuje psihijatra zbog toga sto je u toj nesreci valjda izgubio nekog ili cak sve clanove porodice.U medjuvremenu pocinju da se dogadjaju neke neobjasnjive stvari(kao i u svakom filmu ovog zanra).

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. http://www.imdb.com/title/tt0371257/ ide u listu :)

      Избриши
    2. Moja preporuka je recimo Franklyn, nije komplikovan za shvatiti ali ima dosta simbolike koju treba odgonetnuti.

      Избриши
  6. nisam vise anoniman :D30. јануар 2013. 13:25

    Pogledah Franklyn,dobar film.Jel imas jos neku preporuku na taj fazon(nesto tipa Machinist,to mi je jedan od boljih filmova ove vrste)?Sad treba da pogledam ovo http://www.imdb.com/title/tt1187064/ (po trejleru mi deluje dobro,al zna trejler cesto da zajebe).
    Ps.Ja sam ovaj anonimac odozgo.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nisam gledao Triangle ali mi je u listi. Ja sam uvek oprezan sa takvim stvarima. Najlakše je napraviti fazon da je sve što smo gledali zapravo u glavi osobe, ali ako se ispostavi tu da se ama baš ništa nije desilo, to ne prolazi kod mene. Što se tiče mindfuck-ova, probaj pogledati Fon Trirovog Antihrista i finski film Sauna koji je odličan ali nije postojao korektan domaći prevod za njega kada sam ga gledao pre 3 godine.

      Избриши
  7. Što se tiče tumačenja kraja - nemojte da zaboravite da je Žena i PISAC; ima tu jedan vrlo crnohumorni i podobro filozofski trenutak u smislu "u koju stvarnost vjerovati", odnosno nesigurnog odnosa između ličnosti pisca i svijetova koje stvara. Šta učiniti kada dođemo na tačku gdje više ne možemo razlučiti stvarnost, ko smo mi zaista i da li toga možemo uopšte biti svjesni, na koje načine um izbjegava bolna sjećanja... vrlo lako je predvidjeti ovu meta-narativnu stranu priče upravo zbog, svakako, šokantnosti osnovne teme (otac je takva džukela, zamalo nisam počeo da udaram po ekranu koliko su me zgadile te scene) i jakih emocija koje u nama neizbježno izaziva. To je još jedan tip strave, nesigurnost i neznanje, i vječito preispitivanje "lude" osobe koja ne shvata koliko je njen pogled na svijet iskrivljen. Izuzetak film, svakako, upravo i zbog ambivalentnosti kraja. I on mora ostati nerazjašnjen

    P.S. Inače, Ivane, preporučujem ti još jednu japansku dramu - Confessions iz 2010, ako nisi ranije gledao. Takođe izuzetan rad i bila bi šteta da ga ne pokriješ na blogu.

    ОдговориИзбриши