Dredd 3D (2012)

Kod nas nazvan: Dred 3D
Žanr: Akcija | Naučna Fantastika
Režija: Pete Travis
Glumci:  Karl Urban, Olivia Thirlby, Lena Headey...

Priča:
U budućnosti, u gradu punom nasilja, policija ima slobodu da sama presuđuje. Jedan od policajaca se udružuje sa novajlijom u borbi protiv bande koja diluje novu drogu zvanu SLO-MO.

Moj osvrt:
Mnogo sam čitao o oba Dred filma pre gledanja ovog. Bukvalno svi poštovaoci stripa su žestoko pljuvali Staloneovog Dreda dok je ovaj baš onakav kao u stripu. Ok, nije zgodno kada ne ispoštuješ fanove stripa/knjige ali kada odlučiš da nešto filmuješ, odaberi barem neku dobru priču, a ne ovo. Možda ću ovim uvrediti nekog fana stripa o čuvenom Sudiji ali kao neko ko nije čitao strip, mogu da kažem da mi se Dred iz 1995. dopao, a sada kada sam odlgedao ovaj, imam i te kako nameru da repriziram taj stari. 

Šta ovde valja? Karl Urban. Čovek je odličan kao Dred. Ne bih poredio njega i stalonea pošto je u filmovima donekle drugačiji pristup ali na Urbana nemam niti jednu zamerku. Imam na režisera koji je možda još više mogao iskoristiti njegovu harizmu u filmu. Šta ne valja? Skoro pa sve ostalo. Ovo je 90% isti film kao i Bekstvo Iz Nju Jorka. Ok, možda sam bio malo strog prema tom klasiku ali i dalje smatram da on sem ideje i Kurta Rasela nema ništa specijalno. Ovde imamo isto to. Likove koji moraju da pobegnu iz ogromne zgradurine. Ne zvuči li to nešto kao i slabašni Resident Evil od pre koji dan? Gomila pucnjava, solidan nivo akcije, priče nigde, originalnosti nigde, film za zevanje. 

Budućnost ne izgleda toliko futuristički kao u starom Dredu. Ovde to izgleda nešto što može da se desi kroz nekoliko godina. To možda i nije loše ali moram da priznam da mi više prija nešto futurističkiji pristup. Takođe, u starom filmu smo videli strukturu Sudija, videli smo širi spektar dešavanja, videli veći spektakl. Ovde je sve svedeno na jednu zgradu. Glavni negativac - Lina Hedi. Ženu baš hoće uloge negativaca i ljigavaca. Prvo je u filmu 300 glumila priglupu kraljicu koja mnogo mrsomudi, posle su je našli da glumi odvratnu Sersei u seriji snimanoj po Martinovim knjigama a ovde je tek najveći biser. Kako vole da negativcima daju neku surovu prošlost, prosto ne mogu da verujem. 

Alo ljudi, pogledajte negativce iz realnog života. Šta je npr. Hitler bio? Neee, realniji negativac je bivša prostitutka koju je makro unakazio pa mu je ona odgrizla mudašca i postala najveći baja u kraju. Smešno. Nek neko uporedi ovo sa genijalnim Asanteom koji je otelotvorio sjajno negativca u starom filmu. A tek droga koja se diluje... zove se SLO-MO zbog toga što onaj ko je koristi, ima utisak da je vreme usporilo. Kako tek to smara kada morate da gledate te usporene scene u kojima se preseravaju od 3D-a i kvalitetnih kamera. "Najbolja" scena je kada se Lina Hedi kupa pa rukom razbacuje vodu na sve strane. Da, baš sam imao ludu želju da dva minuta blenem u to. 

Imamo i novajliju, slatku devojku koja ide sa Dredom. Ona je vidovita (booooring - kako mrzim te medijume) i od devojčice koja se igra lastišom, kroz film ona izrasta u ženskog Dreda. Bulšitiranje, zar ne? Iskreno nisam očekivao nešto specijalno ovde, ali ako fanovi žestoko brane ovo što poštuje strip, ja ću da branim Dreda iz 1995 sa čika Staloneom zato što je barem dva puta bolji film. Toliko od mene u ovom izveštaju iz bioskopa.

Zanimljivosti:
U stripu, Dred nikada ne skida kacigu tako da to ne čini ni Urban u filmu. Majk Bin je bio na audiciji za glavnu ulogu. Grafiti u zgradi sadrže imena nekih likova iz stripa.

Naj scena:

Jedno bacanje sa zgrade kojim Dred šalje poruku. Prvi put tu vidimo tek neku surovost ovog lika.

Moja ocena: 4/10

Les visiteurs (1993)

Alternativni naziv: The Visitors
Kod nas nazvan: Posetioci
Žanr: Komedija | Fantastika
Režija: Jean-Marie Poiré
Glumci: Christian Clavier, Jean Reno, Valérie Lemercier...

Priča:
Plemić iz srednjeg veka i njegov sluga greškom senilnog čarobnjaka, umesto nekoliko sati u prošlost, poslati su u daleku budućnost.

Moj osvrt:
Putovanje kroz vreme je ideja koja uvek privuče pažnju. Naravno, mnogi se izgube u toj ideji i ne naprave ništa posebno. Na svu sreću, to nije slučaj sa Posetiocima. Imamo dva lika iz srednjeg veka koji stižu u 1993. godinu. Naravno, tu i sami možete zamisliti na kakve sve probleme nailaze njih dvojica u privikavanju na novu sredinu. 

Ono što se meni dopalo, film se nije zasnivao samo na gegovima i urnebesnim postupcima ta dva lika koja su zaluatala u vremenu. Da je to slučaj, film bi bio jednoličan i postao bi pre ili kasnije dosadan jer teško da bi izgurali sa istim tipom fazona do njegovog kraja. Svi ti gegovi i komične scene gde se dva glavna lika sukobe sa razlikama u odnosu na njihov svet su samo usputne stvari u glavnoj priči. Ono što se meni naročito dopalo je to što su likovi sreli svoje potomke ali u prilično neočekivanim ulogama. Tu se ova komedija fino sprda sa klasnim razlikama, sa malograđanštinom, sa ustaljenim principima... U svemu tome imamo gomilu sjajnih likova i ako ste gledali bilo koju uspešnu francusku komediju onda znate šta tu možete očekivati. 

Još jedan veliki kvalitet je što je film užasno dinamičan. Konstantno imamo neku jurnjavu, frku, probleme koji se samo gomilaju, brze dijaloge... i sve je to nafilovano solidnim humorom i sjajnim gegovima. Pomenuću još i dobro iskorišćenu genijalnu numeru Enae Volare. Les Visiteurs je zabavna, dinamična komedija sa odličnom glumačkom ekipom koju toplo preporučujem svima.

Zanimljivosti:
Kada Godfroj dolazi do imanja koje pripada Beatris, on se žali da više nema ni hektara šume. Hektar je mera koja je uvedena za vreme Francuske Revolucije tako da Godfroj nikako nije mogao znati za nju.

Naj scene:

Sprdanja sa klasnim razlikama.

Moja ocena: 6/10

Wolf Creek (2005)

Kod nas nazvan: Vučji Potok
Žanr: Horor
Režija: Greg Mclean
Glumci: Nathan Phillips, Cassandra Magrath, Kestie Morassi...

Priča:
U sred pustare, troje turista ostaje zaglavljeno u pokvarenom automobilu. Na prvi pogled dobroćudni lik im nudi pomoć ali ubrzo oni postaju njegove žrtve.

Moj osvrt:
Kada pogledam australijski horor "biser" na sličnu temu, The Loved Ones, ovo još ispada i solidan film. Naravno to mu nikako ne ide u prilog jer teško je napraviti moronskiji film od gore pomenutog. Po imdb-u ovaj film traje 99 minuta što je apsolutno netačno. Prvih 25 minuta slobodno preskočite jer nećete propustiti bukvalno ništa. Probajte slobodno tako odgledati film i onda se vratite na tih prvih 25 minuta i recite da nisam bio u pravu. Troje likova ide do tog Wolf Creek-a. 25 minuta mi gledamo glupave fore, opijanje, vutru, nebitne dijaloge... Taman kada sam došao u iskušenje da gledanje odložim za neki drugi put, film je zapravo počeo. 

Posle ovog prvog dela koji neću nazvati filmom, počinje već da se vidi ogroman uticaj The Texas Chain Saw Massacre-a. Bukvalno imamo isti pristup i ovde. Priča je naravno neoriginalna. Likovima se pokvario auto (kao slučajno) i neko im nudi pomoć pa se (gle čuda) ispostavlja da je to zao batica. Kome je ovo originalno, Wolf Creek mu je u vr glave peti horor film u životu. Ono što je dobro, nemamo morone kao u The Loved ones niti tako idiotsku priču. Ovaj zli bata u odličnom izvođenju Džona Džarata zaista može da prođe kao neko ko je dobroćudan, tako da smo ostali pošteđeni za onu idiotsku scenu iz npr. House of Wax (2005) "hej, ovaj zaostali lik sa Rambo nožem oko pojasa izgleda kao neko koga se treba kloniti. Hajde da se malo provozamo sa njim".

Film je i dalje bio malo spor ali je sjajno gradio atmosferu jer kada je jednom krenulo da se ispostavlja da stvari nisu onakve kakve smo uslovno rečeno očekivali, tenzija je brzo rasla što je svakako pozitivna stvar za ove filmove. Još kada tome dodamo odličnu muziku, hororistima jednostavno krene voda na usta. Mučenja imamo ali ne puno što je pozitivna stvar. Sve ostalo je nekako "ni tamo ni ovamo". Taman je tenzija počinjala da raste, taman smo počeli da se vezujemo za likove, neki od njih su doneli nerezonsku pa čak i kretensku odluku ili je ono što sledi postajalo predvidivo. Sve to je značajno uticalo na kvalitet svake scene. 

Iz početka koji je ništa, prešli smo u solidan pa mlak nastavak, osrednju završnicu a sam kraj, kada nam kao daju objašnjenje .... a da, zaboravih reći, ovo je rađeno po "istinitom" događaju. E sada, to objašnjenje koje su nam dali je toliko umobolno da je to za priču. Kao nema dokaza, nisu uspeli da pronađu nešto bla bla bla. Imamo napušteni rudnik u sred pustare, imamo put u sred pustare na kom imamo skršeno vozilo, i to kao helikopterom nije moglo da se pronađe... ma daj. Wolf Creek je prosečan filmić koji je ok za jedno gledanje, pravljen pod uticajem čuvenog Teksaškog Masakra, predstavlja istinit događaj (al juče), koji vas neće oduševiti ali kada se setite Kill List-a, The Divide-a, The Loved Ones-a i sličnih idiotarija, ne možete biti toliko nezadovoljni.

Zanimljivosti:
Po scenariju nije trebalo biti scena po kišnom vremenu ali pošto nije bilo vremena za odlaganje snimanja, morali su snimati po nevremenu. Inače na mestu gde je snimano, pre ovog nevremena, deset godina nije padala kiša. 

Vlasti su tražile da se prikazivanje filma odloži do kraja suđenja Džonu Murdoku koji je bio optužen za ubistvo jednog turiste. Krater koji se vidi u filmu se zaista nalazi u Zapadnoj Australiji ali se zove "Wolfe Creek". Nekoliko dana pre početka snimanja, filmskoj ekipi se desila ista stvar kao i likovima u filmu. Automobil se pokvario pri čemu im je stranac, koji dosta liči na ovog iz filma, ponudio pomoć. Džon Džarat je proveo nekoliko nedelja sam u pustinji kako bi se pripremio za svoju ulogu. On je ostajao u ulozi i između snimanja scena. Nejtan Filips je sam dizajnirao svoje tetovaže.

Naj scena:

Horor počinje

Moja ocena: 5/10

Tetsuo (1989)

Alternativni Naziv: Tetsuo, the Iron Man

Žanr: Horor | Naučna Fantastika

Režija: Shin'ya Tsukamoto

Glumci: Kei Fujiwara, Tomorowo Taguchi, Nobu Kanaoka...

Priča:

Čovek kome je metal fetiš, koji je opsednut time da gura delove metala u svoje telo, pregažen je i vrlo verovatno ubjen od strane jednog japanskog trgovca koji je bio u vožnji sa devojkom. Trgovac polako shvata da ga obuzima neka čudna vrsta zaraze koja se manifestuje tako da se na njegovom telu pojavljuju delovi metala. Ta zaraza ne vodi u smrt već u totalnu psihofizičku transformaciju ovog lika.

Moj osvrt:

Braćo i sestre, nadam se da ste pročitali o čemu se radi u filmu jer ako niste dovoljno pažljivi, može da vam ta priča i promakne. Razlog zašto možda nećete biti dovoljno pažljivi ću navesti kasnije, a sada prvo pozitivne stvari. Priča mi se prilično svidela. Napraviti nešto ovako bolesno i to 1989. je za svaki respekt i pokazuje koliko je ovaj film išao ispred svog vremena.

Što se tiče scena u kojoj lik gura sebi metal u telo, videćete samo jednu ali je dovoljno odvratna da ostavi trajan utisak. Kada su pak u pitanju scene gde se delovi čovekovog tela pretvaraju u parčad metala, moram da priznam da sam prijatno iznenađen tim efektima. Dobra stvar je to što to nije jednostavno pretvaranje mesa u metal već imamo tu raznorazne dodatke koji naravno predstavljaju vrlo opako oružje/oruđe. Već i sami znate kako Japanci umeju da smisle priču. Ona skoro nikada nije velika ali je opako dobra ideja. Setite se Ju-on filmova ili skoro komentarisanog Death Note-a. Te ideje su zaista vrhunske a nisu neko veliko mozganje. Tetsuo je sigurno jedinstven film.

Što se tiče tog pretvaranja u nakazu, po mom mišljenju, gledano sa strane drame ovaj film nije uspeo da dostgne niti jedan od Fly filmova. Nemamo neku šansu da se vežemo za likove kao u tim filmovima pa ta njihova sudbina nije tako potresna. Poslednja od pozitivnih stvari koju ću pomenuti je muzika koja je svakako ispred svog vremena. E sada ono negativno. Braćo i sestre, u životu mi se nije desilo da nešto što ima vrhunsku ideju i dobru priču bude upropašćeno načinom na koji je snimljeno. Pre svega film je crno-beli. To mi nužno ne smeta ali zaista ne vidim razlog za tim ovde osim da se prikriju potencijalni propusti kod efekata. Najveća mana je način snimanja. Bukvalno ceo film se sastoji od krupnih planova. Kamera se sve vreme nenormalno drmusa i kada se na to doda krupni plan, u najvećem broju slučajeva nećete biti sigurni šta ste videli.

Naredna negativna stvar je sledeće: sigrno znate one fazone kada snime jedan predmet ili jednu osobu na jednom mestu, pa prekinu snimanje pa je snime par metara dalje i sve tako. E sada zamislite gomile tih scena žestoko ubrzane, u krupnom planu sa kamerom koja se trese... Odvratno zar ne... ali to nije sve. Zamislite veliki broj tih seckajućih scena u krupnom planu, gde se kamera konstantno trese i pri čemu sve vreme čujete nesnosnu buku, što vrištanje što lupanje. E to je toliki problem da sam jedva uspeo da odgledam film do kraja. Bukvalno iz scene u scenu sam osećao sve veću nervozu i pitao se da li iko normalan može da kaže da je ovakav način snimanja zaista dobar izbor. Zaista šteta, da nije toga film bi od mene dobio barem dve ocene više. Nadam se da su u nastavcima donekle ispravili grešku...

Zanimljivosti:

Film je zasnovan na dramskom komadu koji je pisao Shin'ya Tsukamoto i koji je prvi put izveden tokom njegovih studija pri čemu ga je on i režirao.

Naj scena:

Konačni obračun

Moja ocena: 6/10

Moby Dick (1956)

Kod nas nazvan: Mobi Dik
Žanr: Avantura | Drama
Režija: John Huston
Glumci:  Gregory Peck, Richard Basehart, Leo Genn...

Priča:
Jedini preživeli sa broda koji je išao u lov na kitove priča o auto-destruktivnoj opsesiji njegovog kapetana da ulovi belog kita, Mobi Dika.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, ovo je prijalo. Volim klasike koje kada ih pogledaš znaš da nema potrebe za obradama jer teško da bi napravili nešto spektakularnije. Ok, možda bi Mobi Dik izgledao spekatkularnije sa nabudženim efektima ali osim usta koja se donekle neprirodno otvaraju, nemam nikakvu zamerku na ovu kreaturu. Film sjajno gradi atmosferu za svaku narednu scenu. Prvo nas upoznaje sa naratorom, potom posadom broda pa tek onda kapetanom. Dotle će vas ovaj film već kupiti. 

Posada izgleda baš onako kako biste poželeli u ovakvoj vrsti filmova, potom imamo malo duži govor u crkvi koji drži glavom i bradom Orson Vels u epizodnoj ulozi. Čovek je pokazao zašto ima takvu reputaciju kakvu ima. Nisam ni neki vernik niti poštovalac Biblije ali ovo što je čovek ovde izveo je velemajstorski. Kada su mi napokon pokazali kapetana, iako poštujem Gregori Peka, nekako mi je delovao teatralno. To je donekle bila pogrešna procena jer je sjajno izneo na svojim plećima ulogu čoveka koji je opsednut lovom na belog kita. Povremeno je tateatralnost dolazila do izražaja ali iskreno, nije mi naročito smetala. 

Možda sam i očekivao više scena sa lovom na tu grdosiju ali da je tako mislim da bi ovaj film izgubio na dve bitne stvari. Prva stvar je drama koja sjajno gradi likove, pri čemu ne mislim samo na najdominantnijeg od njih, kapetana Ahaba, već i sve ostale. Druga sjajna stvar je što je konačni okršaj sa Mobi Dikom ostavio sjajan utisak i verujem da bi dodatni dueli sa njim znatno smanjili efekat koji se dobije nakon ove spektakularne borbe. Nažalost još nisam pročitao knjigu tako da ove negativne stvari možda i neće biti zamerka filmu. U nekoliko slučajeva prilikom rasprave likova, vera se na bezvezan način provlači kao poslednji adut. To malo zvuči trulo jer imamo npr. sledeću raspravu "znate, kapetan nas odlukama vodi u propast", pa kada to ne dovede do željene reakcije, "ovo ne koristi čovečanstvu", pa kada to ne dovede do željene reakcije, "u pravilniku piše da ga treba smeniti u ovom slučaju" pa kada to ne dovede do željene reakcije " znate, kapetan nas odlukama vodi u propast jer ovo ne koristi čovečanstvu i u pravilniku piše da ga treba smeniti u ovom slučaju, jer Bog je zapovedio da se ne ide u propast, radi u korist čovečanstva i poštuje pravilnik..." Srećom, reakcija sagovornika je zapušila usta ovom smoru od Starbaka. 

Nekako, iz priča o Mobi Diku mislio sam da taj Starbak ima veliki uticaj, ali ovde on se samo pojavljuje kada se treba usprotiviti Ahabu što posle nekog vremena ume da ide na nerve. Još jedna stvar koja mi se nije dopala je jedna primesa fantastike. Ne znam da li to postoji u knjizi ali ovde, iako je imalo efekta, po mom mišljenju tome nije bilo mesta. U svakom slučaju ove negativne stvari su zanemarljive kada se pogledaju kvaliteti ovog ostvarenja. Svakako ga toplo preporučujem svima.

Zanimljivosti:
Orson Vels je sam pisao tekst za svoju scenu. Ogromna maketa belog kita koja je napravljena, često je tonula pa su morali da prave novu, što je značajno uticalo na budžet. 

Scenarista Rej Bredberi je priznao da kada su tražili od njega da napiše scenario za film, nije pročitao knjigu. Pokušavao je više puta i nije uspeo da je dovrši. Na kraju mu je režiser Džon Hjuston rekao da pročita koliko može. Gregori Pek je posle loših kritika koje je dobio za glumu izjavio da je jednostavno bio premlad za ulogu kapetana Ahaba. Džon Hjuston je originalno želeo svog oca, Voltera Hjustona za ulogu Ahaba ali kada je film dobio zeleno svetlo, Volter Hjuston je već bio mrtav. Kada Starbak ulazi u kabinu kod Ahaba ovaj mu kaže da mu je krevet zapravo mrtvački sanduk. To je donekle tačno jer mornari su spavali u kovčezima koji su služili za tu namenu. Kada bi mornar umro, bio bi sahranjen u tom kovčegu.

Naj scena:

Konačni okršaj

Moja ocena: 7/10

2046 (2004)

Žanr: Drama | Fantastika | Ljubavni | Naučna Fantastika
Režija: Kar Wai Wong
Glumci:  Tony Leung Chiu Wai, Ziyi Zhang, Faye Wong...

Priča:
On je bio pisac. Mislio je da piše o budućnosti ali je to zapravo bila prošlost. U njegovoj priči, misteriozni voz često ide za 2046. Svako ko je otišao tamo imao je istu nameru, da vrati svoja izgubljena sećanja. Govori se da se u 2046 ništa ne menja. Niko ne zna da li je to istina zato što se niko nikada nije vratio odatle. On je bio tamo. Odlučio je da se vrati. Želeo je promenu.

Moj osvrt:
Ono što nisam znao pre gledanja filma je to da je on ima dva prethodnika. Ono što sam saznao kada sam malo čitao o prethodnicima je da ovo možete komotno da gledate i bez njih. Ovde imamo jedan zaista simpatičan pristup kada je ljubavni film u pitanju, imamo mnogo dobrih ideja ali na kraju mi se čini da je propuštena prilika da se napravi nešto mnogo dobro. Pre svega priča koju piše glavni lik je vrhunska ideja. On u toj sjajnoj priči reflektuje svoj život i događanja u njemu. 

Ta priča ne zauzima veliki deo u filmu ali njena prezentacija ostavlja odličan utisak. Ono što me i nije toliko fasciniralo je ova priča iz realnog života. Imamo glavnog lika koji nosi neku težinu na srcu i duši, ali se ne odaje toliko piću, kocki i grand produkciji. Na njemu se donekle vide te tegobe ali nekako on ostaje zagonetan kroz ceo film. U filmu ćemo videti njegov odnos sa tri žene (jedna od njih je i preslatka Ziyi Zhang na čiju pojavu moj dobar prijatelj kaže "ja ću prati veš i sudove, usisavati i peglati"). 

Iskreno, priče tih žena su mi mnogo bolje od njegove, ali ono što je sjajno, on učestvuje i igra bitnu ulogu u sve te tri priče. Film jeste malo sporiji ali to ne bi bio problem da se ove tri priče sa tri ovoliko različite i prilično zanimljive žene nisu svele na isto. Ovaj zagonetni lik će vam u jednom momentu ići na nerve jer kao da on ne zna šta hoće. Kada se pri kraju otkrije šta je to glavno što ga muči i šta je smisao cele priče, nekako nisam mogao da se otmem utisku da je na takvo nešto nezasluženo utrošeno mnogo vremena, mnogo dobrih ideja i odlično smišljenih likova ove tri žene. 

Ok, sve je to super smišljeno i genijalno je prikazano kako nešto što čovek propusti u životu utiče na njega. Ali čoveče, pateći za propuštenim ti propustiš još milijardu dobrih stvari. Za takvog lika ne mogu baš da se vežem. Scene i muzika koja ih prati deluju spektakularno i ostavljaju zaista dobar utisak. Neke od ideja će vas sigurno oduševiti ali koristiti mnogo dobrih stvari da se prikaže nešto ovako (za moj ukus) minorno i nešto što se moglo rešiti mnogo ranije, mislim da i nije pravi izbor. To mi izgleda kao kada bi išli da kupite nove Džordanke da biste zgazili bubašvabu. 

U svakom slučaju, film ima svoje kvalitete zbog kojih ga vredi pogledati, jedinstven je u svom žanru, ali da je imao potencijal da bude sigurno jedan od najboljih ljubavnih ikada, imao je.

Zanimljivosti:
Originalno film je trebao biti o plaćenom ubici koji je trebao da pogubi poznatu ličnost i događaji su trebali da se odviju u sobi 2046. Produkcija je bila ugašena zbog epidemije SARSA 2003. Film je u Kan stigao tri sata pre prikazivanja. U jednoj od verzija scenarija, glavni lik je trebao biti poštar iz budućnosti. Režiser je odbio poziv da ovaj film prikaže na festivalu u Nju Jorku. Svaki karakter u filmu priča svoj jezik i bez obzira na to oni se razumeju odlično.

Naj scena:

Tajna...

Moja ocena: 6/10

 

Charlotte Gray (2001)

Žanr: Drama | Ratni | Triler | Ljubavni
Režija: Gillian Armstrong
Glumci: Cate Blanchett, James Fleet, Abigail Cruttenden...

Priča:
Devojka iz Škotske se pridružuje francuskom pokretu otpora tokom Drugog Svetskog Rata kako bi došla u mogućnost da spasi momka koji je član Kraljevske Avijacije.

Moj osvrt:
Perl Harbor (PH) je klasični pokazatelj kako ne treba napraviti film ovog tipa. Preser od patetike, patriotizma koji traje i previše za moj ukus. Šarlot Grej nije epohalan, ali kada se poredi sa PH, sasvim je ok filmić. Idemo prvo na pozitivne stvari. 

Za jedan ljubavni film, ovo je prilično lišeno patetike. To mi se baš dopalo jer mi je sve delovalo više ljudski od izveštačenog PH. Mnogim kritičarima smeta činjenica da je ljubav između Šarlot i ovog nesrećnika iz avijacije prilično neubedljiv razlog da ona prođe kroz sve ovo. Malo sutra nije. Šta bi bio dovoljan razlog? Da me neka lemezina iz vlasti odlikuje što sam svoje dupe poslao u prve redove dok je on sedeo bezbedan kući. Jok, to mi je tek neubedljivo. Ta njihova ljubav i jeste sasvim dovoljan i odličan razlog, ali ovde imamo jedan problem. Ta ljubav, kako mi je prikazana ovde, delovala mi je malo neubedljivo - ne razlog, već ljubav. 

Drugi problem je što se kroz film provlačila još jedna ljubavna priča ali koliko god se trudio da je otkrijem i iz drugog gledanja, nije mi uspelo. Nju nam ni iz čega serviraju na kraju. To i nije tako loše, čisto da ostaviš gledaoca zadovoljnim. Druga stvar kojom se film bavi je sam rat i špijunaža. Tu bukvalno ima svega i svačega. Ima napetih scena, ima potresnih scena ali ima i nekih u kojim ne vidim potrebu da ovaj glavni ženski lik bude prisutan. Kao da nisu umeli da ispričaju deo priče u kom glavni lik nije prisutan. Ispalo je da je ona najbitniji špijun koga su imali jer je učestvovala u bukvalno svemu. Možda ja opet zakeram ali ovolika sveprisutnost glavnog lika mi je zaista previše. 

Gluma je sjajna. Dvoje glavnih likova su Kejt Blanšet i Bili Krudup, i oni su standardno dobri, ali ono što je u nekoliko minuta pružio Majkl Gambon je velemajstorski. Nije mi jasno kako mi se taj lik godinama provlačio ispod radara a i nije mi jasno zašto je toliko potcenjen. Sada ga svi hvale kao Dambldora što je za ono što on može da pokaže, jedna smešna uloga. U svakom slučaju ovaj film vam nudi ok ljubavnu priču, ok ratno-špijunsku pričicu, solidnu dramu i to je to. Nigde naročito ne briljira, povremeno zablista ali nigde ni ne razočarava u potpunosti.

Zanimljivosti:
Po dogovoru, kada se snimalo u Saint-Antonin-Noble-Val-u, moralo se dozvoliti lokalnom stanovništvu da se pojave kao statisti. Film je zasnovan na istoimenoj knjizi.

Naj scena:

Jedna scena koja se vrti oko pisma je vrhunska ali zbog Gambonove glume, dolazak nacista u njegovu kuću mi je ostavio najupečatljiviji utisak.

Moja ocena: 6/10

Cast Away (2000)

Kod nas nazvan: Izgnanik, Brodolom Života
Žanr: Avantura | Drama
Režija: Robert Zemeckis
Glumci:  Tom Hanks, Helen Hunt, Paul Sanchez...

Priča:
Jedan od direktora FedEx-a mora da premaši svoje fizičke i emocionalne granice kako bi preživeo sam na pustom ostrvu na koje je dospeo posle pada aviona.

Moj osvrt:
Zemekis i Tom Henks su već sarađivali na Forest Gampu, jednom od najboljih filmova ikada snimljenih i vraćaju se sa još jednim sjajnim ostvarenjem. Naravno, nije u rangu pomenutog Foresta, ali svakako je vrhunski film. Cast Away nije samo film o brodolomcu koji pokušava da preživi u za njega nepoznatim uslovima, on je mnogo više. Prvo hajde malo da se bavimo tim, kako bih ga nazvao, površinskim delom. Svo to njegovo snalaženje i preživljavanje je realno preneseno. 

Obično se u ovakvom tipu filma trude da likove ubace u što komplikovanije situacije pri čemu ti likovi uvek znaju da izvedu najjednostavnije stvari kao što su paljenje vatre, pravljenje i pronalaženje skloništa, lov/ribolov itd. Ovde imamo čoveka koji nije vičan ničemu od toga a moraće da nauči kako bi preživeo. Meni je ovo mnogo bolji pristup od gore navedenog jer u tim  jednostavnim stvarima čovek pronalazi pobedu ali ne nad prirodom već nad sobom. Moram ovde da podelim citat mog profesora sa vama "Nikada se ne takmiči sa drugim, uvek ćeš izgubiti. Svaki put kada se takmičiš, pobedi sebe i uspeh ti je zagarantovan." Ovde imamo upravo to, čoveka koji je u divljini i koji mora da pobedi sebe, koji mora da uloži krvavi trud da bi imao stvari koje je uzimao zdravo za gotovo, da nauči stvari za koje je mislio da mu nikada neće trebati... 

Kroz sve to vi vidite razvoj njega kao lika i formiranje potpuno drugog čoveka. Sjajno je što su se potrudili da Henksa "ubuce" tako da je na početku filma on čak i debeljuškast ali kako se radnja filma odvija, videće se jasne promene na njegovom telu.  Nije to kao u seriji Lost gde imamo lika od dvestotinak kg. koji za nekoliko meseci na ostrvu nije uspeo smršati ama baš ništa. Odlično su priakazana i psihička stanja kroz koja lik prolazi. Videće se situacije u kojima vidi neku nadu, u kojima se miri sa sudbinom u kojima kreće i da ludi. 

Mnogima se nisu dopale tri stvari iz filma ali meni su one bile sjajne i evo razloga. Paket - koji je predstavljao barem neki povratak na prošlo, nadu da će se nastaviti ono što se i događalo; lopta - posle godina bez razgovora sa drugim bićem, lik se vezuje za loptu. Ako se i vi kao gledalac vežete za prokleti predmet, nemojte mi govoriti da je to mana filma; kraj - zapečatio je utisak da je ovo vrhunski film, genijalno i simbolično prikazao kako čovek nekada može da slepo veruje i da idealizuje pogrešne vrednosti ali i pokazao mogućnost novog početka.

Zanimljivosti:
Tom Henks se sam ugojio i odlučio da mrša u toku snimanja filma iako to od njega nije traženo. Svi zvuci sa ostrva su dodati u post-produkciji. Kako bi Henks lakše pričao sa Vilsonom (loptom) u scenariju je postojao normalan dijalog između njih dvojice. 

Većina scena je snimana danju tako da su noćne scene kreirane specijalnim efektima. Alan Silvestri je pisao muziku za film. Ukupna dužina muzike koje je napravio je iznosila 24 minuta.  Kada su pitali Zemekisa šta je bio sadržaj famoznog paketa, on je u šali odgovorio da je unutra bio vodootporni satelitski telefon. U prvim verzijama scenarija Čak je trebao da razvije još jednu ličnost sa kojom bi pričao. Fred Smit, osnivač i vlasnik FedEx-a se pojavljuje u filmu. Ako uzmemo početno slovo imena i prezime glavnog lika, dobijamo sledeće "C Noland" (see no land - ne videti kopno). 

Iako su mnogi verovali u to, FedEx nije platio da se pojavi u filmu. Jedna od odbojkaških lopti koja je korišćena u filmu je prodata na aukciji za $18.400. Unesite -17.609277,177.0397 u google maps i videćete ostrvo na kom je sniman film. Kako bi što bolje istražili probleme koje čovek može imati u ovakvoj situaciji, nekoliko članova filmske ekipe je provelo nekoliko dana na ostrvu. Neki od njihovih problema su preneseni u film i to: zapaliti vatru, upecati ribu, sakupiti pakete iz vode, otvoriti kokosov orah i pričati sa odbojkaškom loptom. Pesma koju Čak peva kada napokon zapali vatru je čuvena "Light My Fire", pesma grupe The Doors.

Naj scena:

Nekoliko scena zaslužuje ovu titulu. Plivanje za Vilsonom, srušeni ideal ali poslednja scena u filmu je sabrala sve utiske u jedan genijalan.

Moja ocena: 8/10