The Terminator (1984)

Žanr: Akcija | Naučna Fantastika
Režija: James Cameron
Glumci: Arnold Schwarzenegger, Linda Hamilton, Michael Biehn...

Priča:
Čovekoliki, na prvi pogled neuništiv kiborg je poslat iz budućnosti da ubije Saru Konor. Kajl Ris, običan čovek, poslat je da ga zaustavi.

Nov osvrt:
Retko se vraćam na svoje stare tekstove jer obično utvrdim da film, ukoliko je dobar zaslužuje više pažnje. Kod nekih me baš to i ne zanima, ali kada je T1 u pitanju, morao sam ovo da popravim sa još kojom rečenicom. T1 je za mene jedan od najboljih ne samo Sci-Fi filmova već filmova uopšte.

Iako vlada generalno mišljenje da je T2 bolji film, ne mogu da se složim sa tim ni u jednom segmentu osim kod malo akcije i mnogo specijalnih efekata za koje me lagano svrbe jajca kada je uticaj koji imaju na kvalitet filma u pitanju. T1 je mračniji, jeziviji, napetiji, ozbiljniji, dramatičniji. T2 je bez ikakve sumnje filmčina ali je tu naglasak na akciji za razliku od T1 čiju atmosferu, priču, dramu i likove nije uspeo da prenese. Nešto kao Alien 1 vs. Alien 2. O splačinama od nastavaka ne bih mnogo. Za T3 imate tekst. Za ostale ću morati da se nateram da pogledam. Malo mi je bolno kada vidim na šta je ovaj serijal spao.

Scene uz koje, koliko god puta ih gledao, doživljavam istu količinu jeze su one koje nam dolaze iz budućnosti. Konstantni mrak, sve je ruinirano, mašine gaze po ljudskim kostima, ljudi su rasuti po podzemlju, spavaju u prljavštini... Sveukupno kad sabereš trajanje ovih scena, tu imamo tek nekih 5 minuta filma a sadržaja ima neuporedivo više nego u mnogim filmovima koji pokušavaju da nam donesu neku raspalu budućnost. Otvaranje filma je takav madrfaking udarac u mošnje da kroz celo gledanje sadašnjosti ove priče ti imaš taj utisak da je sve uzalud, da je sve prolazno i da će u jednom momentu sve što znamo nestati.

I upravo taj utisak film konstantno drži pred nama. Šta je mogući srećan rasplet - Terminatora ćeš uništiti, Sara Konor će preživeti ali svet i dalje doživljava onu mračnu sudbinu. Jednostavno ne možemo pobediti. Samo ćemo ublažiti poraz. Drugi način na koji film drži to crnilo je sam Terminator koji je nepobediv. Šta god mu radio on nastavlja dalje, ustaje, diže se iz onog plamena u jednoj od, za mene, najdražih horor scena na filmu. Kao klinac sam se izuseravao kada god vidim to lagano uzdizanje iz plamena. Dan danas kada je gledam, opipavam da li su mi pelene na mestu. Ne možeš ga pobediti, ne vidiš način.

Postoji samo još jedan film (a da mi trenutno pada na pamet) koji je uspeo da donese donekle ovakav osećaj ali samo u jednom momentu, pre svega zahvaljujući odličnom set pisu i sjajnoj glumi. Gospodar Prstenova i Teoden koji u beznađu izgovara: "What can men do against such reckless hate?" Ništa, ćao zdravo, borimo se ali smo nemoćni. Pogledajte i sam kraj filma, klinja kaže Sari Konor da oluja dolazi, na šta ona zabrinutog pogleda odgovara sa "Znam" i kreće u tu oluju. Ima li bolje simbolike. Sranje neminovno dolazi. Idemo u njega hrabro ali sa strahom i jezom. Masterpis prve vrste.

Naravno tu je i ta simbolika u odnosu čoveka i mašine. Ono što T1 savršeno radi - uspeva da se okane moralisanja oko toga da smo sve više stvari prepustili mašinama. Iskreno, najbolja kritika toga je jedan Gustav crtani film u kom juri jednu muvu. Ko to nije gledao, pod hitno u pretragu po netu. T1 daje ideju i rezultat. Ostaje nam da se sami zamislimo. Ako ćemo realno, čovek je taj ko je doveo do ovoga. Nije problem u mašinama. Recimo nedavno smo pričali o T3 i vidimo koliko se tamo drvi oko toga. Sve sami sudbonosni momenti i odluke a od drame i tenzije ništa. Ovde je svaki momenat napetiji i dramski kvalitetniji od bilo čega u tom filmu. U T1 nema tih baljezgarija. Samo krtina. Ko voli bespotrebnu dramu u filmovima sa potencijalnom katastrofom, eno ga interstelar, ljubav koja prevazilazi sve granice i žrvovanje ni iz čega. Pravim filmovima ne trebaju takvi jeftini trikovi za buđenje emocija.

Posle tog kratkog, mračnog uvoda iz budućnosti kreće jedna od najupečatljivijih melodija na filmu. Ispeglana je ona sjajno i za T2. Ceo taj muzički score (sem onog popa u Technoar diskoteci) uspeva da zvuči futuristički i prepuno pretnje. Čak i kada imamo ljubavnu scenu, melodija je ista, istrumenti se menjaju i opet, <pesnički mod uključen>  ta scena nije samo protkana lepom emocijom već tu imamo i neku dozu sete </pesnički mod isključen>. Evo mala pričica koja će najbolje pokazati koliko je ova melodija prepoznatljiva. Kada kolege iz kancelarije pozivam na kafu, kašičicom udaram u ivicu šolje one početne bubnjeve iz T1 teme. Prvi put kada sam to uradio nekoliko njih je reklo odmah "Terminator". U mom srcu postoje 3 filmske teme koje su iznad svih: Terminator, Conan the Barbarian i Conan The Destroyer.

Sledeći detalj koji odaje sjajan utisak su dva dolaska iz budućnosti - mašine i čoveka. Kada vidimo Terminatora, on dolazi kao izvajan. Savršena Arnijeva figura koja se uzdiže, fizički besprekorna u svakom smislu. Sa druge strane čovek izgleda kao da je bačen. Prepun je ožiljaka, premoren, slomljen, izmučen. I kasnije kada čovek priča o Terminatoru kako se ne umara, kako ne okleva, nema nedoumice itd. svesni ste toga u svakom mogućem pogledu. Terminator prilazi panorami grada i svesni ste pretnje i toga da će da traži svoj plen. Čovek krade neke rite i beži od drugih ljudi u strahu. Fenomenalne paralele.

Film ima odličan ritam ako smem tako reći. Red priče, red akcije bez i jednog suvišnog dela, scene ili dijaloga. Kada se priča, priča se o budućnosti i te priče su sjajne, neretko ispraćene onim mračnim scenama. Priča se o onome što nas čeka. Ne drvi se sporednim glupostima. Svaki razgovor nosi nešto novo a to novo je ili sočni detalj o toj užasnoj budućnosti ili detalj vezan za samog Terminatora i priču što dovede do još tenzije pa i horora, ili je to pak nešto novo što saznajemo o likovima što ih naravno čini vrednijim pažnje.

Ne mislim da je Majkl Bin glumčina ali njegov Kajl Ris mi je jedan od najvećih heroja kog sam gledao na filmu. Pogledajte njegov postupak. Vraća se u prošlost zbog većeg cilja, svestan sudbine koja ga čeka. Ulazi u okršaj sa mašinom a svestan je da skoro i nema šanse da ga dobije. Ali ide do kraja u svakom momentu. Sara Konor - genijalno je što je to devojka iz radničke klase. Nije predodređeni šegrt koji je nesvestan kraljevskog porekla. Obična devojka koja ulazi u ovu suludu priču i izrasta u pravog heroja. Njena transformacija iz ove u T1 u onu u T2 je spektakularna i bolna. Njeno odricanje nije malo. I ono je vođeno višim ciljem. Hajde sad na izvikani Interstellar. Žena koja je poslata da spasi vrstu žrtvuje sve da bi našla dragog na nekoj tamo planeti. Najs. Glavni lik se žrtvuje zato što hoće da rasplače publiku a ta scena bukvalno pljune na sve do tad u filmu. Najs. Kao što rekoh, pravi filmovi to rade kako treba.

Još jedan pokazatelj veličine Risa kao heroja je ime koje ostavlja za sobom. Čekaj, niko ne zna šta je on to uradio? Tek nekolicina će znati u čemu je veličina njegove žrtve. Neće biti slavljen kao veliki spasitelj. Ako čovečanstvo opstane, njegovo ime verovatno neće značiti puno svima. To vam je, braćo i sestre, suština heroja i veličina prave žrtve. Da daš sebe za nešto uzvišeno, za veliki cilj bez obzira kakve posledice to po tebe imalo. Vratimo se na ono kako mašina deluje nezaustavljivo i ne odustaje ni jednog momenta od namere da eliminiše Saru. To zaista deluje jezivo iz scene u scenu. Sa druge strane imamo Risa koji ne odustaje ni od jednog jedinog duela sa ovom mašinom.

To je to za ovo javljanje braćo i sestre. Volim T1 i vraćaću mu se i u buduće. Tako da nije definitivno da neću imati još šta da kažem. Sa jedne strane uživam u velikom filmskom iskustvu. Sa druge, vratim se u klinačko doba, plašim se ove mračne budućnosti, plašim se Terminatora ali bih da se rvem sa njim, zaljubim se u Saru Konor (ah Linda, ti si jedina žena koja će me naterati da pogledam nov Terminator film) i kad porastem, želim da budem Kajl Ris. 

Moj osvrt:
Da se ne lažemo, u svakoj priči koja sadrži putovanje kroz vreme naći ćete gomile paradoksa. Prvo da raščistimo to jer mnogi mudroseri zbog toga smatraju ovaj film lošim. O teorijama koje imaju rešenje i za te probleme govorio sam u postu o Efektu Leptira i ne bih dalje dužio priču o tome jer želim da pričam koliko je ovaj film zapravo brilijantan. Koliko god paradoksalna bila, ova ideja je genijalna. Zašto? Zato što se ne zasniva na putu kroz vreme već se zasniva na onome što zemlju u budućnosti čeka. 

Ideja da mašine postaju svesne je zapravo jedna od najjezivijih stvari koje se čovečanstvu mogu desiti. Posledice su nesagledive i ovde prikazane tako da sam se kao klinac ježio gledajući. Čemu svrha života u podzemnim hodnicima uništene zemlje gde bi celog svog postojanja čovek bio lovina nadmoćnijem neprijatelju. Od toga me podilazi jeza i dan danas. Evo sada zašto je ovo bolji efekat leptira i od Efekta Leptira. Mala promena može izazvati velike posledice, to je teorija "efekta leptira" i u istoimenom filmu vidimo fino prikazan taj uticaj, samo što su ono velike promene za jednog lika a ovde vidimo ogromne promene po čovečanstvo. 

Šta npr. da je Džona Konora udario automobil ili da se okliznuo na koru od banane i nastradao... Celom čovečanstvu bi odzvonilo. E to je pravi efekat leptira a ne paraliza nestašnog klinca kao u filmu "Efekat Leptira". Mnogi postavljaju pitanje "Zašto Terminator nije odmah poslat kasnije da ubije Džona Konora a ne majku pre nego što ga je rodila?". Zato što je Džon Konor postao ono što jeste zahvaljujući Sari Konor. Ona je prva u odbrani čovečanstva, Džon je preneo ono što ga je ona naučila. 

Hajde malo o likovima. Kameron je bio svestan kvaliteta svakog od glumaca jer Švarcenegerov kvalitet glume i prenošenja emocija je ravan kvalitetu glume jedne obične daske. Nije li onda najbolji glumac za ovog kiborga onaj koji ne ume da glumi nijednu emociju. Švarcenegerov karakteristični izgled je još više doprineo kvalitetu ovog lika, tako da je ovaj kiborg jedan od najsurovijih, najbrutalnijih i najjezivijih negativaca viđen na filmu. Linda Hemilton kao Sara Konor je za mene ženska uloga broj jedan u kinematografiji. U tri života ne bih nikog drugog prihvatio u ovoj ulozi i to je jedan od razloga zašto nisam gledao Hronike Sare Konor. Elem, Linda genijalno u prvom filmu prenosi svoju krhkost i ranjivost, prenosi čovečnost koju poseduje prosečan čovek a u drugom filmu vidimo ratnika u kog je izrasla. To je prava transformacija karaktera, braćo i sestre, jer se vide uticaj i razlog. 

Majkl Bin kao Kajl Ris... od prvog dana kada sam pogledao ovaj film, do dana današnjeg, ovaj lik je najveći mudadžija koji je postojao na filmskom platnu. On je glavni razlog zašto mi je prvi Terminator bolji od drugog. Imamo čoveka od krvi i mesa koji je spreman na žrtvu, koji se uprkos strahu koji se vidi sukobljava sa nepobedivim. Čovek protiv nepobedive mašine mi je mnogo upečatljiviji duel od mašina protiv naprednije mašine iz drugog dela. Za mene, T1 je bolji od T2 za Kajl Risa i ovaj duel. 

Mogu da prave milion nastavaka Terminatora, mogu da prave i Matrikse koji su donekle pokrali ideju od Terminatora, mogu da prave svakojake naučno-fantastične pizdarije, nijedna od njih ne može ni blizu dospeti do ovoga što je Terminator predstavio. Sa malo efekata dočarao je mašinu koja je savršeni ubica i dočarao je jezivu budućnost. Sa jednostavnom i ludom idejom doneo nam je genijalnu priču. Sa fenomenalno izabranim glumcima i njihovom karakterizacijom, doneo nam je nezaboravne likove. Ovo je monumentalno delo, ne naučne fantastike već kinematografije. Ne želim da verujem da postoji neko ko čita ovaj tekst a da ga nije pogledao.

Zanimljivosti:
O.J. Simpson i Jirgen Prohnov su razmatrani za ulogu Terminatora. Prilikom scena u kojim vidimo ono što vidi terminator, vidi se kod ROM-a Apple II operativnog sistema. Ostali kod je pisan u COBOL-u. Prvi nacrt scenarija je prodat Kameronovoj ženi za $1. Postojala je i ideja da se Terminator mora hraniti ljudskim mesom kako bi uspeo da održi tkivo na sebi. 

Studio je pretio Kameronu da će zatvoriti projekat ako on snimi još neku scenu budućnosti koja nije u Scenariju. Snimanje je odloženo 8 meseci zbog zauzetosti Švarcenegera na filmu Konan Uništitelj. Za to vreme Kameron je pisao scenrio za Aliens. Glas na sekretarici Sare Konor pripada Kameronu. Švarcenegerova čuvena rečenica kojim je debitovao "I'll be back" je malo promenjena u scenariju u "I'll come back". Švarceneger je jednog dana otišao na ručak ne primetivši da na sebi ima još masku koja prikazuje crveno oko i ogoljenu vilicu kiborga. On je nedeljama trenirao baratanje raznoraznim oružjem.

Originalna ideja je bila da budu poslata dva lika da štite Saru Konor. Kajl Ris ne pali svetla kada vozi. Magla u sceni kod mosta je zapravo sprej protiv buba. Mel Gibson je odbio da glumi Terminatora. U jednom momentu, Lens Henriksen je trebao da glumi Terminatora a Švarceneger Kajla Risa. Kameron je živeo u automobilu kada je napisao scenario za Terminatora. Laserski pištolj je od strane fabrike oružja specijalno napravljen za potrebe filma. Sara Konor ima 19 godina u ovom filmu.

Naj scena:

Finalna jurnjava (za samo malu nijansu bolja od bilo koje druge scene u ovom remek delu).

Moja ocena: 10/10