The Illusionist (2006)

Kod nas nazvan: Iluzionista
Žanr: Drama | Misterija | Ljubavni | Triler
Režija: Neil Burger
Glumci: Edward Norton, Jessica Biel, Paul Giamatti...

Priča:
Na kraju veka, u Beču, mađioničar pokušava da povrati ljubav koja mu je bila uskraćena zbog klasnih razlika.

Moj osvrt:
Ovo je školski primer kako jednu jadnu priču pretvoriti u odličan film. Zaljubljene klince razdvajaju zato što je on jadan, siromašan seljak a ona plemkinja. Kome od ovoga nije muka, taj ima stomak od čelika. Zašto je to ovde prošlo? Zato što se neko svojski potrudio da ta priča bude samo delić filma. Taj momak se posle mnogo godina pojavljuje kao veliki mađioničar. Pametni ljudi su smislili mnogo dobrih iluzija koje on ovde prikazuje i samim tim su zainteresovali svakog čoveka koji gleda film. Ono što je najbolje, te iluzije polako prerastaju u bitnu stavku filma gde se na kraju i razotkriva i najveća među njima. 

Imamo iluzije koje su za glupavu zabavu, iluzije koje komplikuju priču i započinju misteriju, iluzije koje opet pokazuju i neku simboliku i glavnu iluziju koja je izvedena fino, rešenje joj se ne zna do samog kraja, predstavlja kulminaciju celog filma, tako da će gledalac na kraju biti veoma zadovoljan. Kroz sve to se provlači ova patetična, jadna ljubavna pričica koja opet služi kao solidan kostur i razlog za sva ova dešavanja. Pametni ljudi nisu ovde mnogo patetisali sa njom, na čemu sam im neizmerno zahvalan. Da je npr. Hunger Games imao ove ljude umesto praznoglavaca na mestu scenarista/režisera, mogao je i to biti koliko toliko zanimljiv film u kom ne bi obraćali pažnju na neke patetične pričice i u kom ne bi bilo onoliko nelogičnih stvari koje vređaju inteligenciju. Najbolji primer za to su neke iluzije koje su zaista nerealne, ali ćete ih vi kao gledaoc lako svariti jer su veoma zanimljive i fino napravljene. 

Evo, sada ću napraviti jedno poređenje. Imamo npr iluziju u kojoj glavni lik stavlja semenku u ćup iz koga velikom brzinom niče novo drvo narandže. Ima tu i kao neko objašnjenje u svesci ali njime se nisu bavili jer ga, logično, nisu mogli objasniti, ali ta iluzija je svakako poslužila svrsi i zabavila. Služila je za zabavu a ne za neko stvaranje priče ili tenzije. U Hunger Games klinci beže pri čemu likovi koji vode šou kompjuterski generišu pse koji ih jure. Klinci se penju na neku olupinu i psi ne mogu da ih dohvate. Kada su ti psi već kompjuterski genersani, mogli su im generisati krila, ili još bolje, umesto njih su mogli genersati zmajeve koji bi spalili ove jadnike da se ja kao gledalac više ne mučim. U tome je razlika između bajkovitog i glupavog. Reč dve o glumi. Već znate moje mišljenje o Nortonu tako da tu ne bih trošio reči. Džesiku Bil je lepo videti i nemam neke specijalne zamerke na nju osim jedne stvari. 

Likovi koriste britanski akcenat. Norton se sa tim nosi bez ikakvih problema, ali čini mi se da se Džesika malo mučila sa tim. Povremeno mi je sve to zvučalo neprirodno. Ne kontam zašto nisu pronašli neku glumicu sa britanskog govornog područja. U svakom slučaju, to nije neka velika zamerka, pogotovu ako se ima u vidu momenat u kom je uključena u projekat. Pol Giamati je standardan a meni drag Rufus Sjuel i dalje nedorečen. U Dark City mi je bio odličan, u svim drugim filmovima je imao ulogu šablonskih negativaca tako da ni ovde ne mogu reći da se proslavio, osim što je maksimalno dočarao iritantnost svog karaktera - valjda je i to nešto. U svakokm slučaju, preporučujem vam ovaj film jer će vam pružiti momente odlične zabave.

Zanimljivosti:
Na jednom mestu, reč "fucking" koja je prvenstveno snimljena, naknadno je u montaži zamenjena rečju "fornicating" kako bi se izbegao R rejting. Norton je sam izveo većinu trikova koji se vide u filmu. On je vežbao sa britanskim mađioničarem Džejmsom Fridmenom kako bi u filmu bilo što manje specijalnih efekata. Džesika Bil je zamenila Liv Tajler neposredno pred početak snimanja. Varijantu trika sa drvetom narandže izvodio je čuveni Hudini. Iako se radnja filma dešava u Austriji, najveći njegov deo je sniman u Češkoj.

Naj scena:

Završna iluzija

Moja ocena: 7/10