Spartacus (2004)

Žanr: Drama | Akcija
Režija: Robert Dornhelm
Glumci:  Goran Visnjic, Alan Bates, Angus Macfadyen...

Priča:
Rob osuđen da ostatak života provede radeći u teškim uslovima u Egiptu biva kupljen i odveden da se bori kao gladijator. Sa ljudima koji dele njegovu sudbinu, on podiže jednu od najvećih pobuna u istoriji.

Moj osvrt:
Neminovno je poređenje sa Kjubrikovim Spartakom tako da ću u principu iznositi te neke razlike koje su ipak smanjile kvalitet ovom filmu kada se poredi sa starom verzijom. Ljudi koji su gledali tu verziju, nemaju ama baš nikakvu potrebu pogledati ovu. Ne zato što ona nije kvalitetna već zato što je praktično kopija stare uz nekoliko manje ili više uspelih, ali zanemarljivih izmena. Iako ću više kritikovati nego hvaliti, ovo je ipak jedan sasvim solidan film i ako niste gledali original, verujem da će vam ovaj biti prilično zanimljiv, ali ponavljam, ako želite spektakl i mnogo bolji film, prvo pogledajte Kjubrikovog Spartaka. 

Kao što sam već rekao, priča je ista kao u pomenutom remek-delu i nisu se puno trudili da izmene neke činjenične stvari. Ono što mi je smetalo je gluma - ne kvalitet nego način. Osim lika koji poseduje tamo neke brodove, ne postoji loš glumac u filmu, ali način na koji je osimišljena gluma ovde naprosto bode oči. Spartak više deluje kao neki emo pesnik i mudrac i zbog toga mi je totalno neubedljiv kao vođa. Na ruku mu ne ide previše mudrovanja i moralisanja koje ovaj lik izgovara u filmu. Višnjić je sasvim solidan u ulozi ali režiser je taj koji je potpuno promašio. Naravno da nijedan od ovih glumaca ne može dostići Daglasa, Olivijea, Ustinova i čini mi se da je za ovog drugog režiser bio potpuno svestan. Lik Krasa je nešto potpuno novo kada se uporedi sa izvedbom Lorensa Olivijea. Jedini problem je što je Angus MekFaden ovde neretko teatralan. Ne bih puno o sporednim likovima osim što ću reći da je Rona Mitra previše lepa za ovu ulogu. 

Ono što mi se takođe nije svidelo je tupoglavost nekih Spartakovih najbližih saradnika. On im u jednoj sceni pokazuje zašto ne treba nasrnuti na Rim i vi skontate da su ti tupavi saradnici valjda shvatili u čemu je poenta. Ne, on to mora da im dokazuje barem još u pet scena gde uvek mora da prilagođuje svoju odluku njihovom praznoglavisanju. To jednog vođu čini smešnim a jednu tako tupavu vojsku neubedljivom. Neki detalji užasno nerviraju jer neke stvari čine prilično providnim i predvidivim a scene smešnim. To bih sve sveo pod čistu holivudizaciju. Na kraju, Krasova opsednutost Spartakom i njegovom ženom mi je praktično došla ni iz čega. 

Evo nekih pozitivnih stvari koje su poseban kvalitet ovog filma a ne kopija iz originala. U scenama kada očekujete milost glavnih likova, za divno čudo nećete je dobiti. Nema onih šablon scena "poštedeću ti život zato što sam bolji čovek od tebe". Za razliku od stare verzije, ovde ima pokoji lik više (na Spartakovoj strani) za koga ćete se vezati. Ovo ostvarenje je napravljeno da fino zabavi tako da ne sumnjam da će ono to i učiniti, ali ipak "istorijski spektakl" je nešto što mnogo bolje zvuči od zabave sa istorijskim likovima.

Zanimljivosti:
Činjenična greška: Pompej i Kras su proglašeni za konzule Rimskog Carstva ali Rimsko Carstvo tada nije postojalo već je to bila republika.

Naj scena:

"I will be back... and I will be million!"

Moja ocena: 6/10