The Dark Knight (2008)

Kod nas nazvan: Mračni Vitez

Žanr: Akcija | Kriminalistički | Drama | Triler

Režija: Christopher Nolan

Glumci: Christian Bale, Heath Ledger, Aaron Eckhart

Priča:

Batman, Gordon i Harvey Dent su primorani da se suoče sa haosom koji je sproveo genijalni zlikovac poznat kao Joker.

Moj osvrt:
Ako ste čitali pozorišne drame, znate kako na početku imate imena likova sa objašnjenjima ko su i šta su. Dark Knight me je podsetio upravo na to. Na početku nam daje sve relevantne likove na dlanu. Ne samo to, dobijamo namere, bitne karakterne osobine, ideje. Sve je tu. Ne moraš da imaš nikakvo predznanje o Betmenu, ne moraš da gledaš Batman Begins. Posle pola sata znaš sve što treba da znaš kada su likovi u pitanju.

Priča se ne vrti oko jednog ili dva lika. Priča podrazumeva sve njih. Izvucite jedan jedini lik iz nje i videćete da sama priča pada u vodu. Betmen, Džoker, Harvi Dent, Alfred, Rejčel, Gordon, Lusius - sklonite samo jednu od ovih uloga i deo filma propada. Ideja propada. Nema ovde onog osećaja da je lik nepotrean. Pogledajte i one sporedne koji se pojave u nekoliko minuta - svi imaju upotrebnu vrednost. E tako se piše scenario. Prosto je neverovatno da je ista osoba koja je radila ovo uspela da upropasti Bejna i ubaci Catwoman u njegov nastavak.

Nolan je sa ovim Betmenom napravio bum jer je zanemario superherojski šablon. Manuo se avanture i efekata i rešio da pravi realan film sa opipljivim likovima i radnjom. Zašto je to veliki potez. Zato što smo prestali da razmišljamo o nekoj tamo budućnosti, o "šta bi bilo kad bi bilo" likovima i situacijama, o karikaturama koje, koliko god bile dobre, ne pripadaju našem univerzumu. Dao nam je film koji se dešava u momentu dok ga gledamo, u istom univerzumu, na istoj planeti, oko nas. Sve je opipljivo. Što je najbolje, Nolan kreće avaturistički. Vidimo Betmenov okršaj sa nekim karikaturama i takve karikature više ne srećemo. Kao da tim njihovim eliminisanjem želi da kaže da to više nećemo gledati. Nakon toga imamo jednu džejmsbondovsku scenu otmice i to je bukvalno poslednja takva scena u filmu.

I onda dolazimo do realnog negativca. Pogledajmo ranije Džokere, pogledajmo stripskog Džokera. Ima tu genijalština, dobrog humora i ludosti ali koliko god ti Džokeri bili dobri, jednostavno nisu realni. Pod realnošću mislim i to da ih ne može pratiti običan čovek a ne samo samo slični ludaci. Samim tim on je karikatura. Ovde konačno vidimo Džokera koji može da okupi ekipu ljudi u svom cilju i ne mora da traži frikove. Džoker je konačno čovek.

Ledžerova gluma, posthumno ovenčana oskarom je priča za sebe. Da bi se što bolje pripremio za nju čovek se osamio na dug vremenski period. Pogledajte nivo detalja koji je uneo u svoju glumu. Recimo momenti u kojima prilazi potencijalnoj žrtvi, pogne se malo i nakrivi glavu užasno podsećaju na lešinare. Mljackanje dok priča jako iritira ali pomislite na momente u kojima mi mljackamo a pogledajte u kojim momentima on to radi. Pogledajte smirenost i samouverenost u govoru a momenti u kojima priča su užasavajuće napeti. Tako stvara utisak odsustva straha. Ledžer je doneo pravog zlikovca a ne onog iz mašte a u njega je uneo toliko karakterističnih stvari tako da ga niko ne može smatrati za jednog od negativaca već jednog jedinog.

Ali nije samo gluma dovoljna da ovaj lik blista. U lik Džokera je uložen ogroman trud. Dobro, ne samo u njega ali ovde je on taj koji zastrašuje. O ostalima kasnije. Kako ga grade. Prvo, uzmu mafiju kao pojam realne pretnje i standardne, večite negativce. Mafija se obraća Džokeru za pomoć i on je odjednom iznad njih. Jednostavno ali nadasve efikasno. Druga i još bolja stvar - Džoker je uvek ispred svojih protivnika. Šta god pokušali, šta god uradili, Džoker donese novo iznenađenje i nov problem. I najbolja stvar - on je uvek ispred nas gledaoca. Postoji toliko filmova, knjiga i stripova gde glavni likovi ne vide problem, obrte i potencijalnu opasnost a svima nama koji bar malo mislimo je ona i više nego evidentna. To mi nekada ne smeta ako je to što gledam ili čitam jako naivno. Ali u ozbiljnom filmu to ne želim da vidim. I upravo to mi se dopada - nepredvidivost negativca koja na neki način prerasta u nepobedivost. Fascinantno je što se većina ovih scena odvija bez prisustva samog Džokera.

Pomenuo sam to u tekstu o Jokeru ali ne i u starom tekstu za ovaj film. Film prevazilazi standardnu temu herojstva i prelazi na ideju. Heroj jeste večan kroz svoja dela ali fizički i njegovo vreme prolazi. Ako malo razmislimo, on praktično sve radi da sebe penzioniše. Ako dovede društvo u ono stanje u kom on želi da bude, on postaje nepotreban. No teško je promeniti društvo i nadati se da ono nikada neće otići krivim putem. I tu upravo dolazimo do ideje heroja - šta on zapravo treba da predstavlja? On treba da bude prekretnica, ideja, promena u ljudima. Da motiviše još nekog da krene tim putem. Ne moraju način i sredstva biti ista. Bitan je cilj. Heroj kao ideja je zaista moćno oružje kojem je Nolan ovde pribegao.

Vratimo se na Civil War i momenat u kom su odlučili da obrate pažnju na žrtve koje su posledica delanja Osvetnika. I taman su bili na pravom putu, odlučili su da ta žrtva ne bude iskorišćena za dramu već za patetičnu propagandu. Ok, kasnije su uspeli da to donekle isprave sa prošlošću koja proganja Tonija Starka. Ali ni jednom ne vidimo žrtvu običnog čoveka. U Dark Knight je vidimo. Ne samo da vidimo žrtvu, vidimo i Betmena koji je svestan da je i on doprineo njoj. To je nešto sa čime svestan čovek ne može lako da se izbori. Tako da su ove Betmenove dileme validne a ne upotrebljene za neku bespotrebnu dramu i žrtvovanje.

Perfektan je način na koji je Betmen, iako sveprisutan, sklonjen u stranu. Pogledajte - Džoker i njegova nedela zauzimaju dosta vremena u filmu. Time daješ negativcu da zablista i dozvoljavaš gledaocu da ga doživi kako treba. Pa onda je tu Harvi Dent gde je praktično izrastao u heroja većeg od samog Betmena. Time se ističe ona ideja heroja i time se pokazuje njegov uticaj. To je ono što sam već pominjao, svako ima veliku ulogu. Mislite li da je Albertova mala? On je običan batler, zar ne? Malo sutra. On je glas razuma, on utiče na raspoloženje i motivisanost Brusa Vejna. Rejčel - pogledajmo koliko je bitna i za Vejna i za Denta. Gordon povezuje dosta njih i nekako predstavlja onog običnog čoveka. Lusius - pokazuje koliko su i oni u službi heroja ključni za njegov uspeh. I onda imaš šansu da posmatraš Betmena kroz sve njih. Tako ga gledaš i kao ideju a ne samo ličnost.

Od mana bih morao da pomenem povremene dijaloge. Oni su pre svega savršeno maskirani jer ih izgovaraju sjajni glumci. Imamo tu ideju heroja ali čini mi se da je Nolan imao jaku želju da je nacrta i onima koji je ne vide. Parafraziram: heroj je u dilemi i onda priđe lik i kaže mu nešto jako mudro tipa "ti si heroj, teške odluke su u tvom opisu". Nema baš takvih gluposti ali ima previše takvih rečenica. Stvar je u tome što ih izgovara npr. takav glumac poput Majkla Kejna. Taj čovek može da čita spisak za kupovinu i da zvuči neverovatno primamljivo. Problem je što su te rečenice malko patetične pa umeju da odu predaleko.

Postoji jedan savršen moment kada su ove rečenice upotrebljene besprekorno a to je kraj. Zbog toga sam promenio ovu najbolju scenu u odnosu na prethodni tekst. Zašto ove rečenice u završnoj sceni funkcinišu dobro a u prethodnim ne baš? Prvo, tamo izgovaraš rečenice o čoveku njemu samom. Zašto? Ok, ako je to način da mu pomogneš u odluci ali nekako to konstantno zvuči kao vraćanje nekog samopouzdanja osobi koja baš i nije tako samouverena. Na kraju pak, ove rečenice izgovara otac sinu što ostavlja neuporedivo bolji utisak. Zašto? Zato što upravo one predstavljaju ideju toga šta heroj jeste. To je ono što moramo čuvati i ono što moramo ostavljati onima što dolaze posle nas. One su ovde objašnjenje nekom ko to ne zna i treba da nauči. Betmen za zbog čega je tu, zašto mu pričati. Ostali treba da budu svesni toga.

Moram da priznam, ovo je moje treće gledanje Mračnog Viteza i upravo sada mi se film i najviše dopao. Vratio bih se na komentar jednog čitaoca koji je rekao da to što ne smatram ovo najboljim superherojskim filmom znači da ne znam ništa o filmu. Ovo nije superherojski film. On sadrži ideju heroja. Ne možeš ga staviti u isti koš sa marvelovim balavurderima i likovijma sa super moćima. Ovo je film koji funkcioniše van takvog etiketiranja. Avendžersi to ne mogu. Zato su ovi filmovi neuporedivi. Sa druge strane, iako je ovo odličan film, i dalje smatram da je užasavajuće precenjen ali jasno mi je oduševljenje koje ljudi imaju njime. To oduševljenje uvek može dovući validne argumente i za razliku od npr Interstellara gde mogu naći gomilu gluposti, ovaj film ne boluje od njih. Ovde je u svemu vidljiv neverovatan trud: priči, likovima, atmosferi, muzici, glumi. Voleo bih da vidim da se još neko odvaži na ovakav preokret tamo gde ga ne očekujemo. 

Zanimljivosti:
Nolan je Ekharta odabrao za ulogu Harvija Denta zato što ga je ovaj oduševio u filmu Thank You For Smoking. Prvi Betmen film koji nema reč "Batman" u naslovu. Hit Ledžer je bio jedini Nolanov izbor za ulogu. Da bi se pripermio za svoju ulogu, on se krio šest nedelja u motelu. Kako je izjavio, svoju glumu je bazirao na pankeru Sid Vicious-u i čuvenoj glumi Malkolma MekDauela u Paklenoj Pomorandži. Ledžer je umro u toku snimanja pa su se pojavile razne spekulacije da film neće ugledati svetlo dana u skorije vreme. Vorner je brzo reagovao sa izjavom da je Ledžer već snimio sve svoje scene. 

Nolan je nadgledao svaku scenu koja se snimala. Bejl je zadržao masku koju je nosio u filmu. Želeo je da zadrži celu uniformu, ali nije imao mesta za nju. Džokerovu šminku je dizajnirao sam Ledžer. Radnja filma se dešava 6 meseci nakon radnje iz Batman Begins. Prvi Betmen film u kom ne vidimo slepe miševe, Prvi Betmen film u kom ne vidimo Brusa Vejna u smokingu, prvi Betmen u kom ne vidimo Vejnovu vilu i prvi Betmen film u kom vidimo Betmena van Gotama. Tokom snimanja filma, slupano je 39 vozila. Hit Ledžer je posthumno dobio oskara za ovaj film. U svojim "lice u lice" duelima, Betmen i Džoker ne izgovaraju jedan drugom ime. Cilijan Marfi je jedini glumac koji reprizira ulogu negativca u Betmen filmovima. Brus Vejn vozi Lamborghini Murcielago. Španska reč za slepog miša je "el murcielago".

Naj scena:

James Gordon Jr.: Batman? Batman! Why's he running dad?
Lt. James Gordon: Because we have to chase him.
Cop: Okay we're going in! Go, go! Move!
James Gordon Jr.: He didn't do anything wrong.
Lt. James Gordon: Because he's the hero Gotham deserves, but not the one it needs right now. So we'll hunt him. Because he can take it. Because he's not our hero. He's a silent guardian. A watchful protector. A Dark Knight.

Moja ocena: 8/10